Na rezultate jučerašnjih američkih izbora na sredini mandata za članove Kongresa SAD, moglo bi da se čeka danima zbog "ultradecentralizovanog sistema", težine dopisnog glasanja i vrlo tesnih trka u ključnim državama.
U ionako "električnoj atmosferi" u SAD neki strahuju da bi to odlaganje moglo da podstakne dezinformacije i teorije zavere o integritetu glasanja, i šire da izazove tenzije ili čak izbijanje nasilja.
Ko će kontrolisati gornji dom Kongresa - Senat, koji bi mogao da predje na stranu republikanaca, vrlo je neizvesno. Moglo bi sve da se promeni ishodom izbora za samo jedno senatorsko mesto. U Senatu od 100 mesta, republikanci i demokrate imaju po pedeset mesta, ali potpresednica SAD Kamala Haris, demokratkinja, ima odlučujući glas, tako da sada demokrate imaju kontrolu.
Evo glavnih razloga zašto bi Amerikanci trebalo da se naoružaju strpljenjem dok čekaju rezultate: Glasanje poštom je postalo uopštena praksa od predsedničkih izbora 2020. organizovanih u jeku pandemije. Ove godine oko 25 miliona glasačkih listića poslato je poštom.
Za te glasove potrebno je više vremena da se prebroje nego kada se glasa lično, na biračkom mestu, i radi se u prisustvu izbornog osoblja. Da bi se ozakonili ti glasački listići (poslati poštom ili stavljeni u velike metalne kutije namenjene za tu svrhu) treba otvoriti koverte, proveriti potpise, staviti ih na gomilu pre nego što počne sa prebrojavanjem.
Pravila o tome kada taj pripremni rad može da počne se razlikuju od države do države. U Pensilvaniji i Viskonsinu na primer ne može da počne pre izbornog dana.
Pored toga neki lističi mogu da stignu nekoliko dana posle dana izbora, i da budu prihvaćeni u brojnim državama. To je takodje slučaj sa glasovima vojnika na službi u inostranstvu.
U slučajevima gde su rezultati tesni, ti glasovi bi mogli da budu odlučujući i prema tome rezultat ne može sa sigurnošću da bude objavljen pre nego što su i ti glasovi prebrojani.
Zapravo u SAD rezultati objavljeni uveče posle izbora su uvek nezvanični i objavljuju ih mediji, koji zapošljavaju stručnjake statistike i izborne demografije da utvrde kada su delimični rezultati dobijeni u svakoj izbornoj oblasti dovoljno jasni da se ne rizikuje da budu oboreni glasovima koji još nisu prebrojani.
Rezultati bi takodje mogli da budu tako tesni da zahtevaju ponovno brojanje listića. Ukupno oko dvadesetak od pedeset američkih saveznih država ima zakone koji automatski naredjuju ponovno brojanje ako je margina izmedju dva kandidata suviše mala. Ona je često fiksirana na 0,5 odsto, kao na primer u državi Arizoni.
"Neke trke će biti tesne i možda će zahtevati ponovno borajnje... ali svi glasovi će biti prebrojani", rekla su juče u saopštenju dva udruženja izbornog osoblja.
"Molim birače i medije da dozvole izbornim zvaničnicima da rade svoj posao", rekli su oni.
Pored toga moguće je da će biti potrebni delimični izbori u Džordžiji gde republikanac Heršel Voker, bivša zvezda američkog fudbala, pokušava da se domogne mesta u Senatu koje drži demokratski pastor Rafael Varnok. Ako ni jedan kandidat ne dobije više od 50 glasova, delimični izbori treba da budu organizovani početkom decembra. Taj scenario je omogućen time što se kandidovao treći čovek, Čejs Oliver.
U 2020. godini Amerikanci su morali da čekaju nedeljama da saznaju koja partija je osvojila većinu u Senatu, i to upravo zbog delimičnih izbora u Džordžiji.
Vrlo napet politički kontekst se pored toga ogleda u tome koliko je već sudskih postupaka pokrenuto, osporavajući tehničke aspekte odvijanja glasanja lokalno. Ti procesi bi mogli da odlože sertifikaciju rezultata u slučaju dugih sudskih borbi.
Republikanci su na primer pokušali da ponište neke glasove poslate ranije - a oni koji glasaju ranije poštom su opšte uzev naklonjeniji demokratama, u Pensilvaniji. Vrhovni sud te države je prihvatio njihov argument i presudio da rani listići koji su loše datirani ili nisu datirani ne mogu da se broje, čak iako stignu na vreme. Demokratski kandidat u Senatu Džon Feterman je uložio žalbu saveznom sudu. Tu su u igri hiljade glasova.
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
