Miroslav Lazanski, ambasador Srbije u Rusiji, vojni analitičar i novinar iznenada je preminuo 2021. godine, ali kako vreme prolazi, mnoge njegove analize i prognoze ispostavile su se kao tačne. Lazanski je 2014. godine objavio je tekst o mogućem ratu u Ukrajini.
- Možemo li da pretpostavimo, sada možda zvuči fantastično, da će u nekom budućem vremenu neki događaji u Rusiji i neki događaji u Ukrajini dovesti do toga da ove dve države opet požele da se ujedine?
Ili suprotno, zašto ono što je započelo sa Jugoslavijom 1991. godine, i odmah zatim sa Sovjetskim Savezom i Čehoslovačkom, ne može da se nastavi dalje? Odakle uverenje da će Evropa večno biti stabilna? Odnosno, zašto i Ukrajina ne bi mogla da se raspadne?
Istina, ona je već ostala bez Krima, jer tamo je od 1991. postojala nezadovoljna politička grupacija koja je težila ujedinjenju sa Rusijom i sada je to i dočekala. U istočnoj Ukrajini, uz Ruse, i većina Ukrajinaca govori ruski jezik, no to više liči na Irce koji govore engleski, ali sebe smatraju Ircima, ili kao u Belgiji gde polovina stanovništva govori francuski, a sebe smatra Belgijancima, napisao je tada Miroslav Lazanski, prenosi Informer.
Dakle, sve je moguće ako NATO uđe u Ukrajinu i pokuša da se približi njenim istočnim granicama, a to je nož pod trbuhom Rusije. Moskva bi trenutno vojno intervenisala i uzela prostor do reke Dnjepar, čime bi Ukrajina bila podeljena. I zbog toga neće biti nikakvog rata između NATO i Rusije, jer je Rusija vojno superiorna u tom delu Evrope, a širenje NATO na istok pokazaće se kao velika greška Vašingtona, napisao je tada Lazanski.
On je u jednom od svojih tekstova posle izbora Volodimira Zelenskog za predsednika napisao:
"Politička Evropa je 2014. godine nametnula narodu Ukrajine izbor "ili, ili“, a time i rat. Posle je, posebno posle Minska-2, u Evropi, a još više u SAD, bilo i ima još onih koji misle da upućivanjem vojne pomoći Kijevu mogu vojno promeniti situaciju.
Nikakve nove zapadne protivoklopne rakete ne mogu promeniti odnos snaga na terenu, jer vojnici Kijeva nisu obučeni da ih koriste, treba im najmanje šest meseci učenja i treninga, artiljerijski sistemi NATO nisu kompatibilni sa sistemima koje ima ukrajinska vojska.
Zapad može Ukrajini isporučiti obične oklopne automobile za prevoz pešadije, što su Britanci već i uradili, elektroniku za radio-veze i artiljerijske radare, što je, takođe, Kijevu i isporučeno.
No, ukoliko bi NATO isporučio Kijevu neko drugo naoružanje, ili poslao svoje stručnjake za obuku, na strani Donbasa bi mogli da se pojave tenkovi T-80 i T-90, umesto tenkova T-72, pa bi se onda videlo koja raketa šta probija! Ulazak bilo koje jedinice NATO u Ukrajinu doveo bi i do ulaska ruske armije u Ukrajinu.
U konvencionalnom sukobu na tom prostoru nijedna zapadna armija, pa ni američka, ne može pobediti rusku vojsku, jer ono što zapadni generali očito zaboravljaju, jeste doktrina maršala Ogarkova, koja je i danas aktuelna u ruskoj armiji: postizanje pobede u prvoj fazi konvencionalnog rata kroz uništenje ključnih ciljeva duboko u pozadini protivnika od prvog trenutka rata i brzo osvajanje protivničke teritorije napredovanjem kopnenih snaga.
To je potpuna pobeda u prvoj fazi rata, pobeda bez korišćenja taktičkog nuklearnog oružja. Strategija ofanzive sa ciljem dubokog prodora u pozadinu neprijatelja bez upotrebe nuklearnog oružja bila je suština sovjetskog pogleda na rat u Evropi.
Amerikanci su pokušali da pariraju doktrinom "Vazdušno-kopnene bitke 2000“. Upravo zato ni SAD ni NATO neće slati svoje snage u Ukrajinu, jer u konvencionalnom ratu nemaju šanse za pobedu2".
Kurir.rs/Sputnjik
NE PROPUSTITE
Bonus video:
