PAD HERSONA UGROŽAVA RUSKU VLAST NAD KRIMOM: Kopneni put do poluostrva sada je KLJUČAN, a Ukrajinci su BLIZU i imaju plan za NAPAD

Posle oktobarskog napada i delimičnog onesposobljavanja Krimskog mosta, povlačenje ruskih trupa sa desne obale Dnjepra u Hersonskoj oblasti stvara nove rizike za saobraćajnu arteriju, koja po svom značaju nije manje važna u odnosu na Krimski most. Reč je o kopnenom koridoru koji povezuje poluostrvo Krim sa severoistočnim delom Novorosije, navodi ruski portal Vzgljad.

Na samom Krimu zvanično tvrde da povlačenje trupa iz Hersona neće uticati na snabdevanje Krima robom duž kopnenog koridora. Međutim, ruski analitičari veruju da će Oružane snage Ukrajine dati sve od sebe da „preseku” koridor kojim se prevozi civilni i vojni teret.

- Mislim da je sledeći korak neprijatelja razvoj ofanzive na južnoruske zemlje. Da bi to uradili, potrebno je da ruskim oružanim snagama uskrate zalihe. Lakše je sve ovo učiniti tako što ćete Zaporošku oblast „preseći“ na pola, koncentrisati udarnu pesnicu za prodor do Berdjanska. Time se razbijaju ključni lanci snabdevanja u našem regionu“, rekao je Vladimir Rogov, lider pokreta Zaporožje „Mi smo uz Rusiju“, za list VZGLjAD.

- S obzirom na stalno aktiviranje DRG-a i sve vrste terorističkih akata na našoj teritoriji, to indirektno potvrđuje želje i planove Oružanih snaga Ukrajine. Pre neki dan je privedena grupa, koja je trebalo da digne u vazduh električne podstanice na teritoriji Berdjanska. Štaviše, Oružane snage Ukrajine stalno obučavaju i pokušavaju da iskrcaju trupe u našem pravcu u blizini zaporoške nuklearne elektrane.

Na osnovu toga možemo zaključiti da Oružane snage Ukrajine ne odustaju od planova za njeno zauzimanje, a takođe nameravaju da izvrše udare preko Pologa i Vasiljevke, zatim do Melitopolja i sve do Berdjanska. Tako se naš kopneni koridor do Krima može prekinuti a sve one ogromne količine potrepština za našu vojscu i građane jednostavno neće biti isporučene.

U ovoj situaciji, kopneni koridor za Krim dobija novo značenje: vojno, ekonomsko i simbolično, a zbirom ovih faktora i strateško. Uzimajući u obzir činjenicu da je neprijatelj udario i na Krimski most, kopneni koridor je za nas sada jednostavno nezamenljiv, smatra Rogov.

Sličnu tačku gledišta deli i ekonomista Ivan Lizan:

- Dok se Krimski most potpuno ne obnovi, kopneni koridor će igrati ključnu ulogu u snabdevanju. Sada je situacija sledeća: preko mosta se prevoze osnovne stvari kada je otvoren a sva nekvarljiva roba ide kopnom. Čitavi karavani se formiraju u regionu Taganroga, a zatim se transportuju kroz oslobođene teritorije u pratnji snaga bezbednosti.

Železnička komunikacija u okviru kopnenog koridora, iako još nije pokrenuta, pre ili kasnije će takođe funkcionisati. Glavni problemi će nastati upravo u Volnovahi, do koje neprijatelj može doći artiljerijom.

Pitanje vodosnabdevanja nije ništa manje akutno. Zamislimo da Oružane snage Ukrajine pomeraju „HIMARS-e“ bliže Novoj Kahovki i odatle počnu da granatiraju ne samo sever Krima i logistički centar u Armjansku (manje od 80 kilometara), već i Severnokrimski kanal. S obzirom na ove činjenice, mogu nam stvoriti mnogo problema koji zahtevaju ozbiljna vojna rešenja“, ističe Lizan.

- Pristup neprijatelja Dnjepru u Hersonskoj oblasti zaista omogućava Oružanim snagama Ukrajine da granatiraju severni deo poluostrva i ugroze mogućnost kopnene komunikacije sa Krimom. Apsolutno je naivno verovati da to neće učiniti, s obzirom na to da ukrajinska vojska redovno granatira Belgorodsku i Kursku oblast, ​​rekao je vojni analitičar Mihail Onufrienko za list VZGLjAD.

- Svesni smo da Krimski most još neko vreme neće moći u potpunosti da funkcioniše. Osim toga, ne mogu se isključiti ponovljeni napadi na njega. Na kapacitet mosta utiču i pojačane mere bezbednosti, dodatne provere, rekao je on i podsetio da „avioni ne lete do južnih aerodroma, posebno do Simferopolja, železnička komunikacija je maksimalno opterećena.

- Svi ovi faktori zajedno stvaraju masu ekonomskih i socijalnih pitanja. Značaj bezbednog kopnenog koridora za Krim je kolosalan. Ali moramo shvatiti da sve dok neprijatelja ne pomerimo što je moguće dalje, neće biti bezbedno. Danas raketni i artiljerijski udari predstavljaju najveću opasnost za kopneni koridor do Krima. I ne sumnjam da će ih Oružane snage Ukrajine naneti. Zato moramo biti svesni da sve dok neprijatelja ne udaljimo dovoljno od naših zemalja, uvek će biti pretnji.

- Iz ovoga proizilazi da na ovim prostorima takođe treba da izgradimo snage PVO, da vodimo aktivnu protivbaterijsku borbu i da se pobrinemo da neprijatelj ne može mirno da rasporedi svoje sisteme i da pogodi logistička čvorišta na levoj obali sa desne strane. Isto važi i za razbacivanje pozadinskih baza, njihovu pravilnu kamuflažu i ostalo. Naša vojska, siguran sam, to veoma dobro razume, zaključio je Onufrienko.

(Kurir.rs/Vzgljad)