Sopštenje ruskog ministarstva odbrane o pripremi povlačenja ruskih trupa iz većeg dela okupirane teritorije Hersona probudilo je sumnju u to na koji će se način rat nastaviti.
Reč je o teritoriji koja se prostire na nekoliko hiljada kvadratnih kilometara, a predviđanja su takva da će se Rusi povući sa teritorije koju su zauzeli na samom početku invazije, a potom je proglasili svojom teritorijom pre nešto manje od dva meseca.
Gosti u "Pulsu Srbije" koji su komentarisali trenutni tok rata su prof. dr Miloje Pršić, istoričar i Nikola Lunić, bivši vojni ataše Srbije u Londonu.
Istoričar je započeo svoj razgovor pomenuvši korak koji je Rusija preduzela oko reke Dnjepar.
- Meni je iznenađujuće da su se ruske snage odlučile na ovaj korak, ali kada pogledate malo širi kontest, front je 1000 kilometara, težišne borbe se vode na području Dombasa, tu ima velike pogibije i problema. Kada posmatrate drugi aspekt, to znači da Ukrajinci svakodnevno trpe dosta velike gubitke - rekao je Pršić.
Pritom se osvrnuo problematiku koja je nastala zbog agresije na teritorji Hersona i Dnjepra.
- Herson koji je osvojen već na početku tretira se kao ruska teritorija, međutim, ambijent za vođenje dugotrajnih operacija može da bude problematično. Ta brana o kojoj je reč (Dnjeparska hidroelektrana), već je načeta, već se nekontrolisano ispušta voda, ventili su došli do problematičnog, vrlo je poplavljivo, izuvkli su 77.000 stanovnika, a Herson je uoči rata imao 305.000 ljudi, od toga se veliki broj iselio - zaključio je Pršić
Nikola Lunić je rekao da Herson nije od strateškog položaja, već da je to reka Dnjepar, kao i to da Rusija ulazi iz poraza u poraz.
- Rusija je ušla u ovu agresiju i okupirala deo Ukrajine bez ikakvih izgleda da dobije ovaj rat, oni i sada ulaze iz poraza u poraz i nemaju snage ni mogućnosti da odgovore na ukrajinske napade. Ukoliko se referenciramo na Herson, ne bih rekao da je on kao grad od nekog strateškog značaja, već je to reka Dnjepar - rekao je Nikola Lunić, pa nastavio:
- Ruska intencija je da nakon neodrživosti svojih snaga na desnoj obali Dnjepra uspostavi liniju odbrane na samoj reci. Upravo zato je brana Nova Kahovka sada problematična, jer u vojnom kontekstu generisala bi se prirodna barijera između dve vojske koja bi mogla da prouzrokuje lako obranjive položaje, a sa druge strane rušenje takve brane bi generisalo čitav niz nuspojava.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
