Na veliko iznenađenje ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog, Amerika nije stala na njegovu stranu kada je reč o padu raketa u Poljsku, koje su ubile dvoje ljudi.
Da stvar bude gora, NATO da odbio zahtev Zelenskog da Ukrajina učestvuje u istrazi, a sam Džozef Bajden ušao je u medijski sukob sa Zelenskim i poručio mu da njegove tvrdnje nemaju dokaze.
Ovo je samo jedna od situacija u poslednje dve nedelje koja ukazuje na to da je Amerika rešena da nagovori Rusiju i Ukrajinu da sednu za pregovarački sto, kako bi rat što pre bio okončan.
1. Odbijen zahtev Zelenskog da Ukrajina bude deo istrage u Poljskoj
Iako Ukrajina i dalje tvrdi da su rakete koje su ubile dvoje ljudi u Poljskoj stigle iz Rusije, NATO i Amerika imaju drugačiji stav. Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg jasno je rekao da su rakete rezultat delovanja protivvazdušne odbrane Ukrajine, kao i da Alijansa za to ne krivi Kijev.
Isto je ponovio američki predsednik Džozef Bajden, ali je Zelenski oštro reagovao na ove tvrdnje.
On je zatražio da Ukrajina bude deo istrage u Poljskoj, što je odmah odbijeno. Posle toga, on je rekao da mu NATO mora predstaviti dokaze za tvrdnje da su rakete stigle iz Ukrajine, jer te tvrdnje u suprotnom ne mogu biti istinite.
Njegovu izjavu osporio je Bajden, rekavši da puke reči Zelenskog ne mogu biti dokaz. Ovim je ukrajinski predsednik dobio samo još jednu „packu“ u nizu, koju verovatno nije očekivao, ali se stav Amerike prema Ukrajini znatno promenio prethodnih nedelja.
2. Ignorisanje tvrdnje Kijeva
Prethodni „udarac“ za Zelenskog je stigao samo dan pre, kada su njegovi zapadni saveznici bez razmišljanja rekli da NATO neće aktivirati nuklearni član 4 prema Rusiji.
Istovremeno, i pre nego što je istraga sprovedena, Bajden i Stoltenberg su rekli da ne postoje indicije da je Rusija namerno izvršila napad na Poljsku, članicu NATO i Evropske unije (EU).
Umesto toga, oni su pokušali da smire tenzije, rekavši da je raketa verovatno stigla sa teritorije Ukrajine, kao rezultat aktiviranja protivvazdušne odbrane.
Uz to, u američim medijima pojavila se informacija da je neimenovani ukrajinski zvaničnik američkim partnerima priznao da je u pitanju ukrajinska raketa. Ipak, niko nije izašao u javnost sa ovim informacijama, ali je evidentno da je zapad učinio sve da umiri situaciju, dok je Ukrajina insistirala na potpuno suprotnoj opciji.
3. Tajni sastanak špijuna u Ankari
Neposredno pre incidenta u Poljskoj, kao bomba je odjeknula vest da su se glavni ruski i američki špijuni tajno sastali u Ankari.
U pitanju su direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Bil Berns i šef ruske obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin.
Ono što je izazvalo paniku u Kijevu je činjenica da je u pitanju tajni sastanak visokih obaveštajaca, o kom niko nije bio obavešten.
Američki zvaničnici poručili su da je glavna svrha susreta bilo prenošenje „poruke o posledicama upotrebe nuklearnog oružja od strane Rusije“ i razgovor o slučajevima Amerikanaca koji su zatočeni u Rusiji.
Oni su naglasili da Berns „ne vodi pregovore bilo koje vrste“ i „ne razgovara o rešavanju rata u Ukrajini“. To je potvrdio i portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, koji je potvrdio da je došlo do izvesne vrste pregovora, ali ne onih o kojima svi pričaju.
„Takvi pregovori su zaista održani. Inicirala ih je američka strana“, rekao je Peskov, ali je izbegao da otkrije predmet razgovora.
Međutim, sama činjenica da se Rusi i Amerikanci tajno sastaju bila je dovoljna da dodatno produbi sumnje Ukrajine.
4. Ukidanje dela sankcija Kadirovu
Još jedan potez koji je umalo prošao „ispod žita“ je ukidanje dela sankcija lideru Čečenije Ramzanu Kadirovu od strane Sjedinjenih Američkih Država.
Američko ministarstvo finansija dodalo je 15. septembra najviše ruske finansijske zvaničnike, čečenskog lidera Ramzana Kadirova i članove njegove porodice na listu sankcija. Na spisku su bile tri supruge Kadirova i tri njegove odrasle ćerke. Tada su takođe uvedene dodatne mere čečenskom lideru, koji je pod sankcijama SAD od decembra 2017.
Kadirov je poznat kao jedan od najlojalnijih saradnika Vladimira Putina i kao čovek koji se zalaže za još brutalniji pristup ratu u Ukrajini. Ukidanje sankcija, u trenutku kada se veći deo Ukrajine bori sa nestašicama struje zbog ruskog granatiranja, je potez koji izaziva sumnje u američke namere.
5. Pregovori pod velom tajne
Naposletku, američki Volstrit žurnal je nedavno objavio kako se između Vašingtona i Moskve već duže vreme vode tajni razgovori koji bi trebalo da dovedu do ukrajinsko-ruskih pregovora.
Savetnik američkog predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan razgovara o tome s Putinovim pomoćnikom za međunarodne odnose Jurijem Ušakovom i sekretarom ruskog Saveta bezbednosti (kojeg predvodi Putin) Nikolajem Patruševim.
Cilj toga je da se, piše list, spreči moguće rusko korišćenje nuklearnog oružja i da se obustavi uništavanje ukrajinske energetske infrastrukture po sistemu „vraćanja Ukrajine u kameno doba“.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
