Sastanak šefova i ministara spoljnih poslova država članica ODKB-a poslao je jasne signale na okolnost nefunkcionalnosti i eventualnog raspada ovog ruskog vojnog saveza.
Veče pred održavanje sastanka Jerevan je zahvatio talas demonstracija na kojima je traženo istupanje Jermenije iz ovog saveza, istaknuta podrška Ukrajini.
Skandiralo se i Putinu koga je masa nazvala lopovom i ubicom. Protesti i okupljanja građana nastavljeni su i tokom narednog dana. Čak je i pred ruskim konzulatom organizovan miting gde je rodbina zatražila svoje poginule i zarobljene iz jermensko-azerbejdžanskog sukoba, direktan zahtev je upućen predsedniku RF-a Vladimiru Putinu.
Zanimljivo baš u gradu Gjumriju gde se nalazi i ruska vojna baza.
Po prirodi uzdržani i rezervisani Jermeni, od demokratskih promena - „plišana“ revoulicija iz 2018. godine, trude se da održe nivo dostignutih odnosa sa Ruskom Federacijom.
Kroz lične razgovore koje sam imao sa zvaničnicima i političkim analitičarima zaključio sam da u velikoj meri krive Rusiju za upostavljanje monopola i presudnog uticaja u većini sfera društvenog i ekonomskog života, na Rusiju gledaju kao na neželjenog „brata“ koji ne želi da se „mlađi“ brat otisne u Svet i uspostavi nove veze i aranžmane.
A naročito vlada bes po pitanju odsustva vojne pomoći od strane Rusije. Prisutno je sve izuzetno kritično sagledavanje uloge Rusije u ranijim istorijskim periodima.
Propaganda iz Rusije često kao razlog odsustva pomoći navodi „prevrtljivost“ demokratske vlasti u Jerevanu i „plišanu revoluciju“ koja je zemlju „okrenula“ Zapadu i da bi drugačije bilo da je ostala pro-ruska garnitura.
Zapravo radi se o čistim manipulacijama namenjenim nacionalistički ostrašćenoj jermenskoj javnosti i izgovorima za nefunkcionalnost ODKB-a. U opservaciji moramo biti pošteni i konstatovati da ni druge članice, nezavisno od Rusije, nisu uputile vojnu pomoć na koju su imale pravo i obavezu po Sporazumu.
Dok sa druge strane ukoliko postoji uverenje da Jermenija nije pouzdan član saveza mogli su je isključiti. Nema veće kompromitacije za jedan vojni savez od njegove nefunkcionalosti u pogledu odvraćanja i zaštite od napada svojih članica.
U dobroj meri bivša vlast predsednika Sargsjana je nepromišljeno dodatno gurnula Jermeniju u zagrljaj Moskve, pravdajući takve poteze bezbednosnim garancijama u odnosu na neprijateljski raspoložen Azerbejdžan.
Jermenija koja se nalazi u jednoj od najtežih situacija, opasnosti po fizički opstanak naroda, nije bila u prilici da bira svoje bezbednosne aranžmane kao što su to učinile zemlje Istočne Evrope.
Po inerciji održavani su bezbednosni aranžmani sa Rusijom kroz članstvo u ODKB, koji su istovremeno kočili uspostavljanje čvrstih veza sa Francuskom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Po izbijanju brutalnog sukoba 2020. godine, ODKB je ostao „gluv“ na apele zvaničnog Jerevana za vojnu pomoć. Istovremeno ruska vojna oprema koju je posedovao zvanični Jerevan, prema pojedinim tvrdnjama, nije dobila „kodove“ za dejstvo od svog ruskog saveznika, niti su ruske posade iz vojne baze 102 u Gjumriju dejstvovale kada je došlo narušavanja vazdušnog prostora Jermenije. ODKB je imao priliku da potvrdi da je funkcionalan savez i prema članu 4. Sporazuma uputi pomoć, međutim to se nije desilo.
Istovremeno javnost je saznala da je Belorusija, članica ODKB-a, tokom oružanih sukoba i pre njih, snabdevala Azerbejdžan raketama. A prema izveštajima Ukrajina je lažno optužena za slanje fosforne municije Azerbejdžanu dok Ruben Mehrabyan, iz Jermenskog instituta za međunarodne i bezbednosne odnose tvrdi da je tu municiju samo Rusija mogla da isporuči Azerbejdžanu.
Sve navedeno je nezamislivo da se dogodi u NATO savezu. Svaki transfer oružja i vojne opreme NATO članica prolazi rigoroznu procenu da li se to oružje može iskoristiti protiv nekog od saveznika ili članica NATO, međutim za ODKB takva pravila ne važe, jer ODKB očigledno nije savez ravnopravnih članica okupljenih oko zajedničkih vrednosti.
Upravo te primedbe je i tokom sastanaka ODKB-a u maju 2022. izneo premijer Jermenije Nikol Pašinjan, da savez nije pokazao solidarnost u ključnim trenutcima za Jermeniju, da članice ODKB-a prodaju oružje Azerbejdžanu, uključujući Rusiju kao najvećeg dobavljača.
Poslednji sastanak ODKB-a u Jerevanu mediji su ocenili kao fijasko. Ukoliko uočimo da na samitu iz maja 2022. nije bilo ni reči o jermensko azerbejžanskom sukobu niti o agresiji na Ukrajinu uočavamo da je ovaj savez nefunkcionalan i neoperativan.
Slabljenjem ruske vojne moći i lošim učinkom u Ukrajini, slabi i autoritet Rusije na post-sovjetskom prostoru. Deluje apsolutno neverovatno da se jedan vojni savez „ogradi“ od države koja taj savez predvodi. Osim Belorusije ni jedna članica ODKB-a nije izrazila solidarnost sa Rusijom, niti je stala deklarativno iza ruskih ciljeva.
A Kazakstan je najavio napuštanje ODKB-a i saopštio da neće priznati ilegalne referendume. Na kraju niko od članica nije priznao te referendume u okupiranim ukrajinskim oblastima.
Nova geopolitička orijentacija zvaničnog Jerevana Poslednji samit ODKB-a tokom precedavanja Jermenije, može biti i zadnji samit u ovakvom sastavu. Posle sukoba Jermenije i Azerbejdžana u septembru 2022. usledila je poseta predsedavajuće kongresa Nensi Pelosi, intenzivirali su se razgovori o demarkaciji sa EU.
NE PROPUSTITE
Pitanje sukoba Jermenije i Azerbejdžana više nije pitanje Nagorno-Karabaha, već međunarodno priznate teritorije Jermenije. Opet je ODKB ostao tih, a Rusija „zaglavljena“ u Ukrajini. Zvanično saopštenje je glasilo da pogranični okršaji nisu nadležnost ODKB-a.
Sam Jerevan je imao dosta produktivnih poseta u SAD i Francuskoj, ministar spoljnih poslova govorio je pred Atlantskim savetom. Što nije dovoljno kako bi se okončao decenijama dug oružani konflikt između dve bivše sovjetske republike. Rusija zbog svojih geopolitičkih interesa sa Turskom, i svoje „kavkaske politike – zavadi pa vladaj“ nema interesa za rešavanjem ovog sukoba.
Što patriotska vlast u Jerevanu apsolutno razume i okreće se drugim globalnim adresama u potrazi za trajnim mirom. Preovladava svest da je raskidanje odnosa sa Rusijom glavni preduslov za nabavku zapadne vojne opreme, valorizaciju aktivnosti jermenskog lobija na Zapadu i snažnije povezivanje sa EU.
Činjenica da je Putin lično prisustvovao samitu u Jerevanu je velika stvar. A još je veća stvar da se Nikol Pašinjan suprotstavio Rusiji u pogledu potpisivanja zajedničke deklaracije ODKB-a.
Naročito ukoliko imamo u vidu, da prisustvu Putina u prošlosti, nisu odoleli mnogi lideri, čak i u Evropi, koji bi usled njegovog autoriteta potpisivali i kontraverzne sporazume. Ovo je još jedan značajan indikator percpecije Putina u post-sovjetskom prostoru. Ovim potezom premijer Pašinjan je isterao ODKB na čistac i saopštio da oni ne mogu potpisati deklaraciju u kojoj se ne spominje bezbednosna pretnja po Jermeniju.
Oseća se želja bivših republika SSSR-a da formiraju partnerstva sa suštinom i potraže svoj put u novim geopolitičkim realnostima. Možemo očekivati da će Jermenija raskinuti vojno-bezbednosne veze sa Moskvom, dok će zadržati enrgetske, ekonomske i kulturne veze. Istovremeno Jermenija ima dobre odnose sa Iranom kao jedinim naklonjenim susedom pored Gruzije. Jačanje odnosa sa SAD i Francuskom neće biti jednostavan proces već će tražiti mnogo energije i posvećenosti.
Logičan vojni partner u pogledu snabdevanja naoružanjem i međunarodnom podrškom može biti Indija koja se istovremeno uklapa u američku indo-pacifičku bezbednosnu postavku što dodatno učvršćuje pro zapadnu poziciju Jerevana.
Razvoj rasula u ODKB-u određuje nizak nivo poverenja u ruske bezbednosne garancije. Rusija nije u stanju da pruži takve garancije nikome iz ODKB-a, osim Belorusiji koja je direktno upletena u agresiju na Ukrajinu.
Bivši ministar spoljnih poslova Jermenije Zorab Mnatsakanjan je početkom novembra ove godine na Lukašenkove izjave novim sukobima na Kavkazu tvitovao: „Glupi i emotivni izlivi beloruskog diktatora su opasni jer pokušava da druge spusti na svoj nivo i da ih svojim iskustvom prevaziđe. Naravno da više voli "svog čoveka" iz Azerbejdžana. Diktatori sveta, ujedinite se!“
Na svakom koraku se oseća potreba Jerevana da se distancira od diktatura, a Jermenija je jedina demokratska država članica ODKB-a. Nakon rata 2020. Rusija se do 2022. pokazala nesposobnom da garantuje mir na Nagorno-Karabahu, a naročito nesposobnom da deluje odvraćajuće na Azerbejdžan. Istovremeno prisutan je i konflikt između Kirgistana i Tadžikistana što dodatno kompromituje ovaj vojni savez, koji vrlo lako može od 2023. ostati bez Kazakstana i Jermenije.
Upliv Azerbejdžana na evropsko tržište energenata omogućava i pretpostavke za dugoročni mir. U takvoj raspodeli karata svi akteri i EU i Azerbejdžan imaju razloga za konstruktivnost, a Jermenija ukoliko bude deo zapadne strateške postavke može očekivati uzajamno kompromisno rešenje.
Post-sovjetski prostor hvata „brzi voz“ na Zapad, gde su tržišta i nove tehnologije. I Jermenija i Azerbejdžan imaju svoje verzije po pitanju uzroka sukoba, a vreme je pokazalo da nemaju vremena da žrtvuju generacije u okršajima vrlo visokog intenziteta.
Kurir.rs/Darko Obradović
NE PROPUSTITE
