Jučerašnje priznanje Vladimira Putina da je greška što je Rusija odbila da pripoji Donbas pripoji 2014. godine, i da su se, da se to desilo, mogle izbeći velike žrtve, alarmantan je signal za ljude koji su ranije bili odgovorni za vođenje politike prema Ukrajini.
To je na svom video blogu izjavio savetnik preminulog šefa DNR Aleksandra Zaharčenka, politikolog Aleksandar Kazakov, prenosi portal Polit navigator.
„Mislim da će nekoliko ljudi, i ne samo kod nas, već i u inostranstvu, prestati da spava nakon ovih reči. Na osnovu čega Vrhovni komandant donosi odluke? Prvo, postoje posebna odeljenja, službena odeljenja – savezne agencije, ministarstva i drugi koji pripremaju papire za predsednika. To je referentni materijal koji omogućava predsedniku da donosi odluke otvorenih očiju, i savetodavni materijali u kojima odeljenja preuzimaju odgovornost za ono što preporučuju.
Današnje reči ukazuju na prirodu informacija koje je vrhovni komandant imao u tom periodu, u aprilu-maju 2014. kada su se odvijale pripreme za referendume u DNR i LNR, koji su održani 11. i 12. maja. U avgustu i septembru tekle su pripreme za prvi Minski sporazum, u januaru i februaru pripremao se drugi Minski sporazum To su bile ključne odluke koje su stvarale situaciju osam godina", navodi kazakov.
On ukazuje da su ključni kanali informisanja u to vreme bili Predsednička administracija, resor koji je bio odgovoran za ukrajinski pravac, koji su vodili Vladislav Surkov, a potom ruski ambasador u Ukrajini, koji je takođe bio jedan od merodavnih kanala informisanja o situaciji, uz Ministarstvo odbrane, Spoljnu obaveštajnu službu, FSB i tako dalje.
On je takođe podsetio da, na preporuku predsednika da DNR i LNR na referendumima 2014. godine ne pokrenu pitanje pridruživanja Ruskoj Federaciji. Tada je Putin bio uveren da će oligarh Petro Porošenko, kao biznismen, biti pregovarač kao ukrajinski predsednik.
„Da podsetim da je Putin neposredno pre referenduma u Donjecku i Lugansku uputio javni apel stanovnicima ovih regiona da ne održavaju referendum. Ja sam učestvovao u pripremi odgovora, koji je glasio otprilike ovako: „Uz svo poštovanje prema Vama, dragi Vladimire Vladimiroviču, ne možemo drugačije, jer tako narod zahteva“. Nije to bila priča šačice aktivista, to je zaista bio zahtev naroda, s obzirom na to da su u Donjecku i Lugansku imali primer Krima, koji tek što se ujedinio sa Rusijom.
Referendum je u početku trebalo da ima dva pitanja: o nezavisnosti od Ukrajine, a drugo o apelu Rusiji da prihvati u sastav Rusije, kaže Kazakov i navodi da je Putin donosio odluke na osnovu informacija koje su mu dostavljane, a pre svega od ambasadora Rusije u Ukrajini.
Na referendumu. 14. maja u Donjeckoj i Luganskoj oblasti glasalo se samo za nezavisnost DNR i LNR. Nije bilo reči o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom.
"Putinu je nuđeno da sačeka 25. maj, kada su bili predsednički izbori u Ukrajini, uz garanciju da će Porošenko pobediti i uz uveravanje da je Porošenko, kao biznismen, sposoban da pregovara i da će sve moći da se reši. Kao rezultat, održani su referendumi, rezultati su vam poznati. A onda je počeo rat", kaže Kazakov za Polit navigator.
Kazakov je primetio da su 2014. godine, kada su trupe DNR već bile na periferiji Mariupolja, dobile naređenje iz Moskve da se povuku. To je takođe učinjeno kao rezultat pogrešnog saveta - očigledno, nada je tada ležala u pregovaračkoj mogućnosti "vlasnika Mariupolja" Rinata Ahmetova.
„Naši momci su bili na periferiji Mariupolja, većina Nacika iz Mariupolja je pobegla. Posle toga je stiglo naređenje da se ode. Neko je mogao da prekrši naređenje, ali da ne bi sumnjali, jednostavno su zatvorili magacine sa municijom, gorivima i mazivima i tako dalje. Kao što razumete, nema borbe bez toga ...
Ako je u Putinovom najužem krugu, među onima koji pripremaju njegove odluke, bilo ljudi koji su mu iz raznih razloga – neko iz gluposti, neko iz straha, neko iz sopstvenog interesa, dostavljali lažne podatke, mislim da će ljudi koji su to radili prestati da spavaju na neko vreme", zaključio je Kazakov.
(Kurir.rs/Polit navogator)
NE PROPUSTITE
