Sastanak ministara spoljnih poslova članica NATO-a održaće se 29. i 30. novembra u Bukureštu.
U trenutku dok se ruski udari intenziviraju na Ukrajinu, sastanak se održava upravo u Bukureštu gde je 2008. godine na samitu potvrđena politika „otvorenih vrata“ NATO-a prema aspiracijama Ukrajine i Gruzije za članstvom.
A danas će se u istom tom Bukureštu razmatrati načini kako da pojedinačne države pomognu osnaživanje ukrajinske vazdušne odbrane što je imperativ kako bi se zaštitili civili i kritična infrastruktura.
Upravo bukureštanski samit iz 2008. Rusija označava kao crvenu liniju „širenja“ NATO-a na Istok. Predstojeći sastanak na nivou ministara spoljnih poslova odvija se 9 meseci od agresije na Ukrajinu.
U vrlo složenim globalnim okolnostima i izazovima učestvovaće Švedska i Finska na ministarskom nivou i ako se još uvek čeka ratifikacija sporazuma od strane Mađarske i Turske. Slobodno se može konstatovati da se ovaj sastanak održava sa kompletnim nordijskim krilom.
Sever Evrope je u potpunosti deo evroatlantskog sveta, što će dodatno olakšati donošenje budućih odluka EU. Očekivano je da će zaključak sastanka biti da saveznici čvrsto stoje u podršci Ukrajini, naročito u okolnostima kada Rusija svojom taktikom uništenja nastoji da „zamrzne“ Ukrajinu.
Nije realno očekivati da će NATO kao organizacija izaći iz okvira ranijih dogovora, a to je pružanje nesmrtonosne podrške Ukrajini u svakom smislu.
Dok će se razgovarati o koordinaciji pojedinačnih članica po pitanju isporuke naoružanja i vojne opreme, pitanje isporuke Patriot sistema biće jedno od važnijih, kao i drugih PVO sistema.
Interesantno je da su na sastanak pozvane Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija. Što je na tragu Samita iz 2008. iz Bukurešta kada je potvrđena praktična pomoć Ukrajini kroz partnerstvo i eventualno članstvo u NATO-u.
Ovakav potez nam potvrđuje da se u pogledu delovanja NATO-a ništa ne menja od 20. januara kada je na savetu Rusija-NATO potvđena doslednost da politika „otvorenih vrata“ ostaje na snazi, NATO će nastaviti da sarađuje sa partnerima i zainteresovanim kandidatima i da Rusija ne može imati pravo veta u pogledu prijema novih članica, a što se vidi na primeru Švedske i Finske.
NATO je postao najdugovečniji odbrambeni savez, koji se pravovremeno reformisao kada je uvideo neophodnost uspostavljanja partnerstava i sa državama koje nemaju aspiracije ka članstvu. Globalna mreža partnera NATO-a prevazilazi evroatlantski prostor. Nacionalna bezbednost mnogih država evropskog kontinenta usko je povezana sa NATO-om ili članstvom u NATO-u.
Članstvo nikada nije bilo atraktivnije, jedna Moldavija ili Gruzija su duboko svesne da lako mogu postati sledeća meta jer nisu članice NATO-a. Na primeru Baltičkih država vidi se da je članstvo u NATO-u garancija očuvanja nacionalne bezbednosti. Dok je odluka Švedske i Finske potvrda koncepta NATO-a. Dve države tradicionalno neutralne napustile su takav koncept i odabrale članstvo kao sredstvo odvraćanja potencijalnog napadača.
Tema broj jedan
Agresija na Ukrajinu jeste tema broj jedan, dok će se govoriti i o drugim pitanjima koja se tiču novog Strateškog koncepta iz Madrida, kako bi se obaveze operacionalizovale i pretočile u konkretne mere i aktivnosti. Jedna takva tema, koja će se pokrenuti, biće veoma složen razgovor o postavci prema NR Kini i komunističkoj partiji.
To je potvrdila i ambasadorka SAD pri NATO Džulijan Smit rekavši da zajedničku procenu da je NR Kina bezbednosni izazov sada treba pretočiti u konkretne političke mehanizme. A ovo neće biti lako jer NR Kina uveliko preuzima kritičnu infrastrukturu i u državama članicama NATO-a.
Od 2019. se govori da kineske aktivnosti predstavljaju izazov bezbednosnog i ekonomskog karaktera. Što zahteva složenu kontinuiranu procenu navedenog da bi se pronašao zajednički odgovor svih članica NATO-a. Naročito u pogledu kritične sajber infrastrukture usled složenosti i međuzavisnosti takvih sistema tražiće se neophodan jedinstveni obrazac u postupanju svih.
NATO je svestan da sa ekonomskim uticajem ide i politički uticaj i da ni jedna zavisnost nije dobra ukoliko postoji opasnost od buduće konfrontacije. Već postoje slučajevi izražene konfrontacije sa pojedinim članicama NATO-a, a to je Litvanija, Velika Britanija, SAD dok istovremeno SR Nemačka dogovara poslove oko luke Hamburg sa kineskim partnerima.
A eventualni sukob na indo-pacifiku ispoljiće posledice na sve. Imperativ će biti sprečavanje transfera tehnoloških dostignuća koja mogu biti upotrebljena protiv saveznika. Sajber bezbednost zahteva multidisciplinarni pristup, kako bi se izbegao slučaj sa Rusijom, da rusko naoružanje koristi zapadne sofisticirane komponente.
Iran će se takođe naći na dnevnom redu usled podrške Rusiji u vojnom smislu,a istovremeno svojim geografskim položajem ima mogućnost da ugrozi Ormucki tesnac čime bi mogao da blokira i ugrozi prekopotrebne energente iz zalivskih monarhija.
Realna opasnost
Ugrožavanje plovnih puteva je realna opasnost i spada u domen tzv. nevojnih pretnji za NATO. Bezbednost ovog plovnog pravca bi trebao da bude odgovornost svih, a ne samo Amerike i Velike Britanije.
U tom smislu jačaće se partnerstva sa državama izvan evroatlantskog prostora poput Australije, Novog Zelanda, Japana, Pakistana, Južne Koreje. Podrška Gruziji i Moldaviji sigurno će zaokupiti pažnju na ovom sastanku, Gruzija se percipira kao važan partner.
Uveliko postoji konsenzus da je neophodno ojačati Gruziju, Bosnu i Hercegovinu i Moldaviju.
Ovaj sastanak NATO-a sigurno se neće baviti temom ustupaka ili eventualnih pregovora sa Rusijom, ovaj savez će prepustiti takvu odluku predsedniku Zelenskom i ukrajinskom narodu.
Za sada nema ozbiljnih naznaka da će Rusija pregovarati. A politička odluka će biti jasna, članstvo u NATO-u ostaće suvereno pravo svake države, a ne predmet ustupaka trećoj strani.
U pogledu pojasa neutralnih zemalja na Zapadnom Balkanu očigledno je da takav pojas više ne postoji.
Osim Srbije i Bosne i Hercegovine sve ostale države su pristupile savezu. A kroz inicijativu Otvoreni Balkan uspostavljene su dobre političke veze između Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Model partnerstva po principu „jedan partner jedan plan“ ostaće nepromenjen.
Možemo očekivati poziv ostalim državama sa evroatlantskog prostora da unaprede svoju saradnju sa NATO-om ili preispitaju odluke o članstvu.
(Kurir.rs/Darko Obradović)
NE PROPUSTITE
