Rat u Ukrajini besni od 24. februara i ne nazire mu se kraj, a svaki pokušaj spominjanja mirovnih pregovora završen je neverovatnim zahtevima s jedne, druge ili treće strane, pa čak i žestokom kritikom svakog ko je spreman za bilo kakve ustupke.
Kijev i SAD zahtevaju od Moskve povlačenje ruske vojske da bi uopšte seli za sto, dok Kremlj zauzvrat neće da pregovara dok se ne prizna pripajanje četiri ukrajinske oblasti Rusiji.
SEDAM GODINA
- Mirovni sporazum koji je ponuđen Rusiji liči na ultimatum. Postoji uverenje da je ruska nomenklatura, osim predsednika Vladimira Putina, izgubila apetit za rat. Ponudu, koju je prenela ukrajinska strana, ali je napravljena u "nekim zapadnim zemljama" (što znači SAD), Ukrajina je inicijalno prihvatila. U ovom sporazumu traži se potpuni prekid neprijateljstava i povlačenje svih ruskih trupa iz Ukrajine, uključujući tu i Donjeck i Lugansk. Opasno pitanje ulaska Ukrajine u NATO bilo bi odloženo na "period od najmanje sedam godina". Uvedena bi bila 100 kilometara široka bezbednosna zona na granicama Ukrajine, Rusije i Belorusije, a kontrolisalo bi je šest zapadnih zemalja - navodi Brajan Patrik Boldžer, politički analitičar iz Britanije, u tekstu za ugledni Nešenal intrest.
Kako navodi, Krim bi postao neutralna zona.
- Ruskoj nomenklaturi i porodicama nudi se imunitet od gonjenja. To je možda šargarepa kojom se ruska elita tera da otkači Putina ili ga bar natera da sedne za sto. Ovo je bolji sporazum od onih u Versaju ili Nirnbergu. Ipak, on bi značio jasan poraz i potpuno poniženje za Putina. Pojačana izolacija i ponižavanje nisu doneli ništa u Versaju, samo povećavaju istorijsko nezadovoljstvo. Putin je odbacio ponudu - navodi analitičar.
Viktorija Nuland, američka podsekretarka za političke poslove, za vikend je poručila da je "diplomatija svima cilj, ali da je za to potreban voljan partner".
- Veoma jasno, gledajući čas bombardovanje energetske mreže, čas slušajući retoriku u Kremlju, vidimo da Putin nije iskren kada kaže da želi pregovore - rekla je ona, a preneo Rojters.
Francuski predsednik Emanuel Makron je, tokom posete SAD, pokušao je drugačiji pristup.
- Evropa mora da se spremi za novu bezbednosnu arhitekturu. To znači da u jednom ključnom trenutku moramo da se pripremimo za to da, kako bismo zaštitili saveznike, damo garancije Rusiji kako bi ona sela za pregovarački sto - rekao je on nakon čega su ga napali i u Kijevu i na Baltiku.
Najoštriji je bio Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu.
- Denuklearizacija i demilitarizacija Rusije bi bile najveća garancija za mir u svetu. Neko želi da da bezbednosne garancije terorističkoj državi ubica? Umesto Nirnberga, poziv na sporazum i rukovanje? - poručio je on, a preneo Rojters.
ŠIRENJE NATO
Pre početka rata, tokom razgovora s Makronom 8. februara Putin je zahtevao tri garancije: obećanje da se NATO neće širiti, da neće postavljati rakete blizu ruskih granica, kao i vraćanje NATO na vojnu infrastrukturu od pre 1997.
- Ne verujem u mogućnost diplomatskog rešenja ovog rata. Rešenje će biti vojno. Okrenuće se diplomatiji tek kada Ukrajina bude verovala da je pobedila i da može da postavlja uslove. Samo u tu mogućnost verujem. I to bez Putina - rekla je Irina Šerbakova, ruska istoričarka i dobitnica Nobelove nagrade za mir zbog osnivanja organizacije Memorijal, a prenosi Euronews.com.
Kurir.rs/A. Ivanović
NE PROPUSTITE
