Godina 2022. je bila godina velikog sukoba u Evropi. Regionalnog sukoba sa globalnim posledicama. Učešćem jedne nuklearne sile i jedne po redu druge najsiromašnije države u Evropi. Može se reći da ćemo 2022. godinu pamtiti po agresiji Rusije na Ukrajinu, krizi u snabdevanju energentima i hranom.
Sva je prilika da će 2022. godina sa istorijske distance biti posmatrana kao prelomna godina. Čije posledice i razvoj događaja ćemo pratiti i u 2023. a možda i narednih decenija.
U 2023. godinu Svet ne ulazi sa vizijom raspleta i optimizma. Naprotiv. Postojeće protivurečnosti će se dodatno usložiti.
Agresija na Ukrajinu je prelomna tačka evropske bezbednosne arhitekture. Čije nove konture već polako naziremo. NATO se proširio za 2 nove članice – Finsku i Švedsku. Napuštanje modela tkz. skandinavske neutralnosti je veliki geopolitički događaj. Međutim, još uvek ugovor o pristupanju nije ratifikovan od strane Mađarske i Turske. NATO je pokazao otpornost u kriznoj situaciji, ali i potvrdio svoju osnovnu ulogu – odvraćanje od konvencionalnog napada.
Ni jedna država članica NATO-a nije napadnuta uprkos pretnja zvanične Moskve da će gađati tranzitne rute oružane pomoći ka Ukrajini. Uviđamo i znatna ograničenja Ruske Federacije da vodi više konflikata u isto vreme. Finska i Švedska su bez većih opstrukcija završile svoj put ka NATO-u. Naredna godina će biti godina nastavka sukoba na evropskom tlu. A okončanje sukoba očigledno neće zavisiti od diplomatije već od slamanja volje za borbom Ukrajine ili Rusije. Pred nama je godina dugotrajnog iscrpljujućeg rata, osim ako se nešto krupno ne dogodi i poremeti ovu dinamiku.
Agresija na Ukrajinu
Na našu veliku žalost u prilici smo da pratimo najrazorniji sukob od Drugog svetskog rata. Zahvaljući društvenim mrežama pojedinac je postao ratni reporter. A samim tim užasi ovog sukoba bez ograničenja dolaze do svakog onog ko poseduje računar ili mobilni telefon. Samim tim pored kinetičkog sukoba prisustvujemo snažnom informacionom ratu u kome dezinformacije, manipulacije i lažni sadržaji oblikuju percepciju mišljenja kao mnenja.
Strateške komunikacije i poverenje u institucije su na testu otpornosti.
U Evropi se odvija ono što je bilo nezamislivo nakon 1991. a to je masovno proterivanje ruskih diplomatskih misija. Nema više formata osim Ujedinjenih Nacija i javnih saopštenja putem kojih se održavaju uzajamne diplomatske razmene pozicija. Ujedinjene Nacije su ostale prava pozornica poprišta multilateralne aktivnosti kao u vreme Hladnog Rata.
Da li je neko pre 24.02.2022. mogao da zamisli da Rusija može samo 5 država da „privoli“ na svoju stranu kada je u pitanju osuda agresije na Ukrajinu? Jako teško. Međutim to se dogodilo. Da li je neko mogao da zamisli da će Nemačka i druge članice EU uz teškoće ipak odustati da prave kompromise usled isporuke gasa po povoljnijim cenama?
Da li je neko mogao da zamisli da će Rusija postati međunarodno i ekonomski izolovana država u roku od nekoliko meseci? Ovakve prognoze pre 10 meseci bile su domen „šta bi bilo kad bi bilo“.
Danas sve ovo je postala realnost. Škole mišljenja koje su se zasnivale na međuzavisnosti kao receptu za mir očigledno su pogrešile. Međuzavisnost se pokazala kao poluga prinude a ne miroljubive koegzistencije. Istovremeno što se više međuzavisnost smanjuje to su veće šanse za radikalnije poteze i odluke.
Svi čekamo novi „berlinski zid“. Dok se istok Evrope nada da će taj zid biti dobro zaštićen konvencionalnim oružjem. Ekonomski „berlinski zid“ je već na sceni. Promene su sastavni deo geopolitike. Oni koji pokažu visok nivo adaptibilnosti zapravo pokazuju sposobnost otpornosti na globalne i lokalne potrese.
Vojna pomoć bez presedana koja je upućena Ukrajiini prevazišla je sva očekivanja. Poređenja radi po istom programu „iznajmi-pozajmi“ Amerika je u Drugom Svetskom Ratu uputila pomoć SSSR-u odnosno Rusiji u iznosu od današnjih 180 milijardi dolara u periodu od 1941-1945. Dok je danas za 10 meseci samo Amerika izdvojila preko 100 milijardi pomoći Ukrajini. Ostale paralele neka izvlače politički filozofi. Rusija će 2023. provesti u izolaciji koja će se proširiti izvan zapadnog političkog bloka. Države poput Kazahstana, Saudijske Arabije šalju humaniterne donacije Ukrajini u vrednosti od stotinu miliona evra. Jermenija i Kazahstan vrlo verovatno će napustiti ODKB.
Posledica ruske izolacije odraziće se na tehnološku zaostalost i izgubljene generacije najsposobnijih.
Indo-Pacifik geopolitički dodir Kine i Amerike
Ovaj vrlo važan region je poprište direktnog dodira jedine dve preostale svetske velike sile. Neko bi rekao super sile i velike sile. U svakom slučaju, ovde se sudaraju dve najjače svetske države. U svom okršaju i jedna i druga se oslanjaju na multilateralnu izgradnju partnerstava, povezivanje sa partnerima, kreiranje pouzdanih savezništava.
Na primeru ove dve sile može se pratiti da li postoji svetska podela ili ne. Agresija na Ukrajinu jeste podelila svet, ali na Rusiju i ostatak. Dok u slučaju Kine i Amerike, 2023. će biti jako teška godina za kinesku diplomatiju. Od pandemije korona 2020. ne smiruje se pritajena ali i otvorena zategnutost. Istovremeno Amerika utvrđuje savezništva oko Kine, dok Kina uvećava svoje vojne kapacitete.
Predsednik Si Ping potvrdio je svoj treći mandat na kongresu KPK. Nove smernice su date svim partijskim organima izborom novog Politbiroa, koji je više bezbednosni nego tehnokratsko ekonomski.
Shodno prilikama u svetu takav sastav odražava primarne izazove. Očekivano je da će se Kina baviti stabilizacijom unutrašnjih prilika. „Revolucija belih“ papira naterala je Peking da odstupi od nulte kovid politike kako bi kanalisao unutrašnje nezadovoljstvo.
Indo-pacifički region može proključati na osnovu novinskih naslova. Za sada ključni akteri nemaju nameru da idu u tom pravcu. Veća je verovatnoća da prisustvujemo nekoj formi asimetričnog balansiranja.
„Okršajima“ kroz različite globalne i regionalne bezbednosne, ekonomske i klimatske inicijative. Takva će biti i 2023. godina.
Možda i prelmna za sudbinu inicijative Pojas i Put u Evropi. Ali suštinski nepromenljiva postavka će ostati na snazi. Biće zanimljivo ispratiti da li će i 2023. Kina biti najveći spoljnotrgovinski partner EU.
Tenzije u Indo-pacifiku sve češće „plaše“ investitore. 2023. će biti godina velike dislokacije proizvodnje. Države poput Srbije mogu očekivati dolazak tehnološki naprednih kompanija kojima je u interesu pouzdanost i stabilnost dobrog poslovnog okruženja. Poznati tehnološki giganti već se sele iz Kine u Indiju. Očekivano je da će ovaj region izroditi nove kako geopolitičke tako i ekonomske mogućnosti i izbore.
Uloga vojnog odvraćanja i sa tim povezana izgradnja kapaciteta je verovatnija od izbijanja konvencionalnog sukoba. Prema strategiji nacionalne bezbednosti Japan će udvostručiti svoj vojni budžet u narednih 5 godina kako bi pojačao svoje kapacitete u pravcu kontra udara ka potencijalnom protivniku. BRIKS u 2023. BRIKS će sve manje biti aktivan u 2023. jer ta inicijativa okuplja države čiji interesi nisu kompatibilni u svim oblastima.
Trend distanciranja od Rusije biće prisutan, ali sam format se neće ugasiti. Ograničenja u poslovanju sa Rusijom diktiraće i razvoj ove inicijative koja je još na nivou „zanimljive“ ekonomske statistike. Verovatno je da Indija neće preduzimati radikalan zaokret politike prema Rusiji. Ali će koristiti priliku da afarmišie svoju inicijativu „Sever Jug“.
Kina će aktivno pristupiti kao vid alternative ruskim do skorašnjim partnerima. Latinska Amerika posle Centralne Azije postaće prostor za ponudu partnerstava od strane ove dve države. Centralno azijske države pre će izabrati energetsko povezivanje sa EU i Kinom u odnosu na lojalnost Rusiji. BRIKS ne poseduje dominantan obim svetske ekonomije. Ceo bruto domaći proizvod BRIKS-a je manji od bruto domaćeg proizvoda Amerike. Sa zanimljivim trendom da je 2022. Indija pretekla Veliku Britaniju u trci za petu ekonomiju sveta. O nekom paralelnom monetarnom fondu ili ekonomsko-političkom mehanizmu u okviru BRIKS nema ni govora.
Nije realno da BRIKS može postati neki novi blok sposoban da uzdrma postojeća pravila. BRIKS nema sposobnost da ekonomski blokira Zapad, niti da vojno konkuriše NATO-u. Suviše je mnogo vremena potrebno za izgradnju samoodržive alternative sposobne da bude autonomna u vojnom, ekonomskom i političkom smislu.
Asimterične pretnje 2023.
Asimetrične pretnje će ostati značajan oblik ugrožavanja savremenih država. U prvom redu terorizam, sajber napadi i hibridna dejstva. Kako potencijal za konvencionalni konflikt bude slabio to će se više pribegavati izvođenju hibridnih akcija. Ceo svet je postao jedna velika pozornica na kojoj je uverljivost najviša vrednost. Hibridne pretnje svoj zenit postižu u doba globalne konfrontacije.
Savremena društva su sve ranjivija na destabilizacije hibridnim dejstvima. Njihov intenzitet od pandemije korone nije se smanjio. Udar na proces odlučivanja suverenih država je realna i verovatna pretnja. Klijanje opskurnih pokreta čije bitisanje je zasnovano na alternativnoj predstavi političke i međunarodne stvarnosti je u porastu. Hapšenje desno orijentisanih terorista u SR Nemačkoj je pokazatelj da niko nije imun od takvih pretnji, a i napad na Kapitol nam je to pokazao.
Posebnu pažnju je potrebno posvetiti i levoj i desnoj radikalizaciji koja svoj zamajac uvek postiže u doba svetskih kriza. Takve grupacije su podložne za obaveštajnu kombinatoriku o čemu nas uči istorija Hladnog Rata. A svet se nalazi u periodu krize i neizvesnosti od 2020. godine. Migrantska kriza je kriza koja navršava više od pet godina trajanja i biće akutelan bezbednosni izazov.
Više dijaloga manje neprijateljstava
U 2023. Bi se trebalo posvetiti izgranji i snaženju mehanizama i formata za iskrenu debatu i dijalog. Vraćanje poverenja u multilateralne insititucije dok ne bude prekasno. U fazi esklacije teško je govoriti o vraćanju poverenja. Od poteza međunarodnih aktera zavisiće trenutak obnove svetskog poretka zasnovanog na pravilima, transparentnosti i uzajamnom poštovanju. EU Evropska Unija se našla u svojevrsnoj birokratskoj krizi koja je paralisala njenu geostratešku ulogu.
Prava je umetnost jedinstvena pozicija prema Rusiji. Sa raspoloživim mehanizmima EU mora snažnije da radi na afirmaciji ideje EU u svom susedstvu. Kroz otvoren dijalog i podršku mora da uđe u jasno utakmicu sa svojim konkurentima na Zapadnom Balkanu. U ovom trenutku suočeni smo sa krizom proširenja, ali i krizom očekivanja od EU. Podrška EU ostaje nevidljiva, dok birokratski pristup propušta povoljan politički momentum koji ne prati uvek situaciju na terenu.
Otvoreni Balkan se više čini kao američka a ne evropska inicijativa. Postavlja se pitanje zbog čega je to tako. U ovom trenutku je za Brisel važno da u potpunosti razume da je EU geopolitička, a ne birokratska organizacija. Snažnija inicijativa ka Zapadnom Balkanu ima svoja pozitivna istorijska utemeljenja u prethodnim ciklusima proširenja. Ni jedna država nakon pridruživanja EU nije postala nestabilnija već obrnuto. Ni jedna država nije degenerisala u pogledu dosegnutih standarda već ih je unapredila. Naravno proširenje EU je dvosmerna ulica. Velika su očekivanja od političkih lidera Zapadnog Balkana.
Primarni fokus EU nažalost neće biti ni Zapdni Balkan ni proširenje već agresija na Ukrajinu, energetska tranzicija i uređenje odnosa sa Kinom. Fokus Evrope će biti nalaženje rešenja za nelojalnu konkurenciju koju oni dovode u vezu sa Kinom. Pažnja će se posvetiti ovom novom trgovinskom sveobuhvatnom aranžmanu.
Kurir.rs/D.Obradović
NE PROPUSTITE
