CRNE SLUTNJE! PROGNOZE SVETSKIH STRUČNJAKA ZA 2023: Mir u Ukrajini deluje dalje nego ikad, energetski kolaps i kriza sve bliži

Rat u Ukrajini obeležio je godinu iza nas, a svetski analitičari veruju da će biti glavna tema i u godini koja je upravo počela. Kako navode, imajući u vidu poruke iz Moskve i iz Kijeva, šansa za pregovore i mir izuzetno je mala. Evo šta su prognoze svetskih stručnjaka za 2023. godinu.

1. Rat u Ukrajini

- Nemoguće je zamisliti da se rukuju Volodimir Zelenski i Vladimir Putin, što znači da su mirovni pregovori predaleko. Ukrajina zahteva formiranje suda za ratne zločine i reparaciju, kao i vraćanje cele teritorije. Ništa od ovoga neće prihvatiti Moskva jer neće biti suočena s potpunim porazom nalik nemačkom 1945. Realističniji bi bio prekid vatre, neka vrsta ponavljanja sporazuma iz Minska. To bi donekle odgovaralo Rusiji, ali sigurno ne i Ukrajini. Ključno je pitanje kada će Ukrajina istrošiti ofanzivni potencijal i do kada će im Zapad slati vojnu pomoć na trenutnom nivou - piše za Gardijan Den Sabag, njihov urednik za bezbednost i odbranu.

Ni u Fajnenšel tajmsu nisu optimisti.

- Malo je verovatno da će biti uslova čak i za dugotrajniji prekid vatre, a kamoli za formalne mirovne pregovore. Zamrzavanje trenutnog stanja na terenu ne bi zadovoljilo ni Rusiju ni Ukrajinu. Vladimir Putin nije skršio ukrajinsku nezavisnost, a čak ne kontroliše potpuno ni četiri regiona koja je formalno pripojio. Volodimir Zelenski ne može da prihvati primirje s kojim Ukrajina ostaje bez zauzete teritorije - piše za FT Toni Barber, njihov analitičar i urednik za Evropu.

Da bi došlo do mira, neophodna je promena u samoj Moskvi, misli Edvard Kar, zamenik glavnog urednika Ekonomista.

- Rusko nuklearno oružje znači da Kremlj ne može silom da bude nateran na predaju. Umesto toga, Rusi bi morali da shvate istinu: da Putin uzaludno rasipa njihove živote u ratu koji ne može dobiti - napisao je on za Ekonomist.

2. Ekonomska kriza

- Ova godina biće teža od godine za nama. Zašto? Zato što su tri najveće ekonomije - SAD, EU i Kina - usporile istovremeno. Očekujemo da će trećina svetske ekonomije biti u recesiji. Čak i u onim zemljama koje ne budu pogođene recesijom stotine miliona ljudi osećaće se kao da su u ekonomskoj krizi. Prvi put posle 40 godina, kineski privredni rast biće ispod globalnog. Sledećih nekoliko meseci biće teški za Kinu, a ako rast bude negativan, to će imati posledice i za region i za ceo svet. SAD su najotpornije i možda izbegnu recesiju - upozorila je Kristina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda.

Centar za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona u prognozi za narednu godinu navodi da u Evropi energetska kriza i inflacija mogu da dovedu do regionalne recesije.

- Evropski sve veći ekonomski i geopolitički jadi pojačaće američku hegemoniju i s tim njihovu odabranu politiku eskalacije novog hladnog rata s Kinom. Zarobljeno u svemu tome, čovečanstvo će provesti još jednu godinu bez ulaganja u zelenu tranziciju, od koje zavisi opstanak naše vrste - napisao je za Prodžekt sindikejt Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija.

Gardijanov evropski dopisnik Džon Henli navodi da Evropa polako uspeva da prekine svoju zavisnost od ruske nafte i gasa, ali da je cena toga ogromna.

- Isključenja struje i štednja gasa ostaju mogući ove zime širom kontinenta, uprkos alternativnim izvorima tečnog naftnog gasa, ali sledeća zima bi mogla biti gora. Mnogo toga će zavisiti od vremena, ali normalnije cene energije neće se vratiti u Evropu pre 2025, što znači da će mnoge ekonomije biti u problemu - naveo je on.

3. Tenzije u Aziji

Tenzije između Kine i Tajvana u 2022. bile su veće nego u bilo kom trenutku u poslednjih 40 godina, pa se očekuje da će obeležiti i 2023.

- U prošlosti mnogi stručnjaci su smatrali da je kineska invazija Tajvana u suštini nemoguća u modernom svetu. Putinov rat u Ukrajini naterao je ljude da shvate da su veliki ratovi i dalje mogući. Primera radi, NATO je prvi put istakao Kinu u svom novom strateškom konceptu - za Forin polisi rekao je Metju Krenig, američki politički analitičar.

I kolumnista Fajnenšel tajmsa Gideon Rahman oprezno posmatra napetost između dve zemlje.

- Si Ðinping možda jednog dana odluči da napadne ili blokira Tajvan, ali verovatno ne 2023. Invazija bi bila ogromna kocka. Ako krene po zlu, Si bi mogao da započne rat sa SAD, izgubi vlast i trajno uništi budućnost Kine. Blokada je mnogo verovatnija jer bi pritisla Tajvan, a terala bi SAD da prve zapucaju - naveo je on.

4. Protesti u Iranu

U Iranu su u septembru izbili masovni protesti, najveći od revolucije 1979, nakon što je devojka Mahsa Amini preminula u zatvoru u kom je završila jer nije dobro namestila hidžab. Demonstracije, tokom kojih je ubijeno najmanje 400 ljudi, ne jenjavaju.

- Protesti su prerasli u poziv da se teokratija zameni demokratskim sistemom. Masovnost protesta varira, ali ako ponovo eskaliraju, režim bi mogao još jače da se obruši na demonstrante. Šta god vlasti da urade, oni će se, u nekoj formi, nastaviti - za FT tvrdi Andre Ingland, urednik za Bliski istok.

5. Izbori u SAD

Novi predsednički izbori u Sjedinjenim Država biće održani tek u novembru 2024. Uprkos tome, mnogi stručnjaci očekuju da će kampanja da se zahukta vrlo brzo, ali i da će naredni meseci odrediti da li ćemo tada imati reprizu dvoboja Džoa Bajdena i Donalda Trampa.

- Bajden je započeo godinu s političkim zamahom, ali od januara republikanci preuzimaju Predstavnički dom Kongresa rešeni da zaustave sve njegove uspehe. Bajden, koji je najstariji američki predsednik u istoriji, planira novu kandidaturu. S republikanske strane, ovo bi mogla biti godina u kojoj će Tramp konačno biti gotov. On je već najavio kandidaturu, ali bi u tome moglo da ga spreči najavljeno krivično gonjenje zbog nereda 6. januara 2021. ili pogrešno čuvanje tajnih dokumenata - piše za Gardijan Dejvid Smit, šef dopisništva tog lista iz Vašingtona.

Rakete ubile najmanje 63 ruska vojnika

Najsmrtonosniji napad u ratu

Grupa ruskih vojnika ubijena je u napadu na okupirani grad Makejevku, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

Kijev je saopštio da je u napadu ubijeno 400 i ranjeno 300 ruskih vojnika u privremenoj bazi u Donjecku, ali u Moskvi navode da su stradala 63 vojnika. Kako navodi Euronews.com, i sa 63 žrtve to je jedan od najsmrtonosnijih napada u ukrajinskom ratu.

Danil Bezsonov, proruski zvaničnik u Donjecku, rekao je na Telegramu da su rakete američke proizvodnje HIMARS pogodile centar 1. januara.

- Izgleda da vrhovna komanda nije svesna mogućnosti ovog oružja - poručio je on.

Glasanje u Turskoj

Odluka o Erdoganu

Među važnim izborima u 2023. svakako su i izbori u Turskoj, koji će odrediti da li Redžep Tajip Erdogan ostaje na vlasti.

- Ulog ovih izbora nije samo politika u uskom smislu već su to ekonomska kretanja, uticaj religije, obrazovanje... Ako Erdogan pobedi, to bi moglo da dovede do dalje erozije opozicije u javnom životu. Erdoganov poraz bi imao mnogo posledica - svi ućutkani pod njegovom vlašću mogli bi ponovo da govore. Više od sto hiljada ljudi je u zatvorima zbog njegove politike, pa me ne bi iznenadilo da protiv njega bude pokrenuta i pravni postupak. Ishod izbora odrediće i odnos države prema religiji i da li će Erdogan biti svrstan uz osnivača države Mustafu Kemala Ataturka ili će on i njegovi saveznici biti izbrisani - naveo je Ahmet Kuru, profesor političkih nauka Državnog univerziteta u San Dijegu, za Rojters.

Mnogo varijacija

Korona i dalje nepredvidiva

l U 2020. znalo se veoma malo o virusu koji je postao poznat kao kovid 19, ali na pitanje da li će pandemija da se oseća i u 2023. nemoguće je odgovoriti, navodi Rojters.

- Kompleksnost varijacija kovida, vakcina i prirodnog imuniteta čine proces teškim i nepredvidivim. Važno je samo da ono što se desilo iskoristimo kako bismo poboljšali odgovor na neku sledeću pandemiju - navodi agencija.

NE PROPUSTITE DANAS U DNEVNOM IZDANJU KURIRA dodatak STARS!

Otkrivamo sve što poznati žele da sakriju, vruće vesti i stare tajne, plus čekaju vas ekskluzivni intervjui i paparaco fotke!

Kurir.rs