Sahrana pape emeritusa Benedikta XVI počela je u 9.30 časova u Vatikanu. Prvi put u istoriji predvodi ih naslednik preminulog pape, sadašnji papa Franja. Hiljade vernika i crkvenih velikodostojnika pohrlilo je ovom prilikom na Trg Svetog Petra u Vatikanu, a sahrani su prisustvovali i brojni državnici.
Na sahrani bivšeg pape Benedikta XVI na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. okupio hiljade ožalošćenih.
Sahrana Benedikta XVI. na njegov zahtev, će biti svečano, ali jednostavno, ali bez presedana u istoriji. Pogrebnu misu predvodi papa Franja, što se nikada u istoriji nije dogodilo da živi papa sahrani svog prethodnika.
Jer Benedikt XVI. nije bio sadašnji papa, njegova sahrana nije bila državna. Tamo se očekuje oko 70.000 vernika i crkvenih velikodostojnika, kao i državnika i krunisanih glava.
Na sahrani su stroge mere bezbednosti. Između ostalog, vazdušni prostor iznad Vatikana je zatvoren, a za bezbednost će brinuti više od 1.000 rimskih policajaca.
Vernici su se od ponedeljka do srede uveče mogli oprostiti od Benedikta KSVI, koji je preminuo na Novu godinu u 96. godini, u vatikanskoj bazilici Svetog Petra.
Prema Vatikanu, oko 200.000 ljudi posetilo je baziliku u kojoj je ležao. Potom je telo pokojnog pape stavljeno u kovčeg od čempresovog drveta, a u metalni cilindar stavljeni su prigodni novčići i medalje iz perioda njegovog pontifikata, Benediktov palij i tekst koji opisuje njegov period pontifikata.
Nakon pogrebnog obreda, kovčeg će biti stavljen u dodatni kovčeg od cinka, a ovaj u dodatni od hrastovog drveta.
Papa emeritus biće sahranjen u kripti bazilike Svetog Petra, u nekadašnjoj grobnici Jovana Pavla Drugog, čiji su posmrtni ostaci prebačeni u gornji deo bazilike prilikom beatifikacije 2011. godine. Tu će biti položen odmah nakon pogrebne ceremonije.
Nemac Jozef Racinger je 19. aprila 2005. izabran za papu, nasledivši Jovana Pavla II. Osmi Nemac na čelu Katoličke crkve i drugi u skoro 500 godina koji nije bio Italijan, izabrao je ime Benedikt u čast Svetog Benedikta, osnivača zapadnog monaštva iz 5. veka. Zbog narušenog zdravlja podneo je ostavku 28. februara 2013. godine kao prvi papa u više od 600 godina, čime je otvoren put za izbor svog naslednika, pape Franje. Od kada je podneo ostavku, živeo je relativno povučeno u vatikanskom manastiru, a Crkvu je vodio Franja. Već nekoliko meseci je poznato da je Benedikt KSVI. fizički slab i jedva da govori, a njegovo zdravlje se naglo pogoršalo prošle nedelje.
Kurir.rs/24ur
NE PROPUSTITE
