NIKAD VIĐENE FOTOGRAFIJE SI ĐIPINGA IZ PORODIČNOG ALBUMA: Ovako je izgledao kineski predsednik kao student i funkcioner! FOTO

Kineski predsednik Si Đinping započeo je svoj treći mandat na čelu Kine i Komunističke partije. Svoju moć potvrdio je nedavno i na 20. kongresu u Pekingu, kada su glatko i u najvećoj tišini pometeni njegovi rivali.

Prema enciklopediji Britanika Si Đinping, (rođen 15. juna 1953, okrug Fuping, provincija Šanksi, Kina), kineski političar i vladin zvaničnik koji je bio potpredsednik Narodne Republike Kine (2008–13), generalni sekretar Komunističke partije Kine ( KPK; 2012– ) i predsednik Kine (2013– ).

Si Đinping je bio sin Si Zhongkuna, koji je nekada bio zamenik premijera Kine i bio je rani saborac Mao Cedunga. Stariji Si, međutim, često nije bio u milosti svoje stranke i vlade, posebno pre i tokom Kulturne revolucije (1966–76) i nakon što je otvoreno kritikovao postupke vlade tokom incidenta na Trgu Tjenanmen 1989. Rano detinjstvo mlađeg Sija je uglavnom provedeno u relativnom luksuzu stambenog naselja kineske vladajuće elite u Pekingu. Za vreme Kulturne revolucije, međutim, sa očišćenim ocem i van milosti, Si Đinping je 1969. poslat na selo (otišao je u pretežno ruralnu provinciju Šanksi), gde je šest godina radio kao fizički radnik u poljoprivrednoj komuni. Tokom tog perioda razvio je posebno dobar odnos sa lokalnim seljaštvom, što bi pomoglo kredibilitetu dobrorođenog Sija u njegovom konačnom usponu kroz redove KPK.

Godine 1974. Si je postao zvanični član partije, obavljajući funkciju sekretara podružnice, a sledeće godine je počeo da pohađa pekinški univerzitet Tsinghua, gde je studirao hemijsko inženjerstvo. Nakon što je diplomirao 1979. godine, radio je tri godine kao sekretar Geng Biaoa, koji je tada bio potpredsednik i ministar nacionalne odbrane u centralnoj kineskoj vladi.

Godine 1982. Si je odustao od te funkcije, birajući umesto toga da napusti Peking i radi kao zamenik sekretara KPK u provinciji Hebej. Tamo je bio stacioniran do 1985. godine, kada je imenovan za člana partijskog komiteta i zamenika gradonačelnika Sjamena (Amoi) u provinciji Fudžijan. Dok je živeo u Fudžijanu, Si se 1987. godine oženio poznatom pevačicom Peng Lijuan. Nastavio je da napreduje, a do 1995. godine se popeo na mesto zamenika pokrajinskog partijskog sekretara. Godine 1999. Si je postao vršilac dužnosti guvernera Fudžijana, a sledeće godine je postao guverner. Među njegovim brigama kao šefu Fudžijana bile su očuvanje životne sredine i saradnja sa obližnjim Tajvanom. Bio je i zamenik sekretara i rukovodeća mesta do 2002. godine, kada je ponovo podignut: te godine je obeležio njegov preseljenje u provinciju Džeđijang, gde je bio vršilac dužnosti guvernera, a od 2003. i partijski sekretar. Dok je bio tamo, fokusirao se na restrukturiranje industrijske infrastrukture u pokrajini kako bi se promovisao održivi razvoj.

Sijevo bogatstvo je dobilo još jedan podsticaj početkom 2007. godine kada je skandal oko gornjeg rukovodstva Šangaja doveo do njegovog preuzimanja funkcije gradskog partijskog sekretara. Njegov prethodnik na toj poziciji bio je među onima koji su bili ukaljani širokom šemom penzijskih fondova. Za razliku od svog oca reformista, Si je imao reputaciju razboritosti i poštovanja partijske linije, a kao sekretar Šangaja, njegov fokus je bio isključivo na promovisanju stabilnosti i rehabilitaciji finansijske slike grada. On je, međutim, bio na toj funkciji samo kratko, pošto je u oktobru 2007. izabran za jednog od devet članova stalnog komiteta Političkog biroa (Politbiroa) KPK, najvišeg vladajućeg tela u partiji.

Tim unapređenjem, Si je stavljen na kratku listu mogućih naslednika Hu Đintaoa, generalnog sekretara KPK od 2002. i predsednika Narodne Republike od 2003. Sijev status je postao sigurniji kada je u martu 2008. izabran za potpredsednika Kine . U toj ulozi se fokusirao na napore očuvanja i na unapređenje međunarodnih odnosa. U oktobru 2010. Si je imenovan za potpredsednika moćne Centralne vojne komisije (CMC), funkciju koju je nekada obavljao Hu (koji je od 2004. bio predsedavajući komisije) i generalno se smatrao velikom odskočnom daskom za predsedništvo. U novembru 2012, tokom 18. partijskog kongresa KPK, Si je ponovo izabran u stalni komitet Političkog biroa (smanjen na sedam članova) i nasledio je Hua na mestu generalnog sekretara partije. U to vreme Hu je takođe prepustio predsedavanje CMC-u Siju. Dana 14. marta 2013. izabran je za predsednika Kine od strane Nacionalnog narodnog kongresa. Ta funkcija treći put potvrđena mu je na 20. kongresu Komunističke partije Kine 2022. godine.

Kurir.rs/A.Mlakar/Britanika