I pored smanjenja rasta cena u Nemačkoj na kraju prošle godine, inflacija u toj zemlji je 2022. dostigla najviši nivo od njenog ujedinjenja.Veći od očekivanog pada inflacije u decembru u najvećoj evropskoj privredi mogao bi da ublaži pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) dok se podizanjem kamatnih stopa bori da kontroliše rast cena, pišu svetski mediji a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Mada je tempo rasta potrošačkih cena u Nemačkoj počeo da se smanjuje krajem godine, godišnja inflacija postavila je posthladnoratovski rekord u najvećoj evropskoj privredi, ističe Njujork tajms.
Nemačka je, prema Saveznom zavodu za statistiku, završila 2022. godinu s ukupnom stopom inflacije od 8,7 odsto, što je najviše od ujedinjenja zemlje posle kraja Hladnog rata 1990. godine, dok je 2021. inflacija iznosila samo 3,2 odsto.
Kreatori politike, kako ukazuje list, i dalje su zabrinuti da bi visoka inflacija moglo da potraje do sledeće godine pre nego što se pritisak na cene u najvećoj evropskoj ekonomiji stabilizuje.
Ipak, očekuje se da će pad inflacije u Nemačkoj i nekim drugim zemljama evrozone pokrenuti debatu u ECB-u da li je inflacija dostigla vrhunac i kada bi ta banka mogla da okonča povećanje kamatnih stopa.
Inflacija u Nemačkoj je u decembru smanjena drugi mesec zaredom usled pada cena energenata i vladine jednokratne uplate domaćinstvima za plaćanje računa za energiju, navodi Rojters, ukazujući da je smanjenje rasta cena veće od očekivanog.
Nemačke potrošačke cene u decembru su porasle za 9,6 odsto na godišnjem nivou, pokazali su preliminarni podaci Saveznog zavoda za statistiku objavljeni u utorak, 3. januara. Analitičari koje je anketirao Rojters predviđali su da će cene u decembru porasti za 10,7 odsto na godišnjem nivou.
U oktobru je inflacija na godišnjem nivou bila 11,6 odsto, što je najviše od 1996, odnosno od kada se mogu porediti podaci. U novembru je usledilo blago popuštanje rasta cena s inflacijom od 11,3 odsto.
Jednokratno plaćanje računa za račune za energiju u domaćinstvima u decembru, kao deo vladinih napora da zaštiti potrošače, imalo je efekat na smanjenje cena, navodi Zavod za statistiku.
Rast cena prošle godine je, kako ukazuje Rojters, prvenstveno podstaknut porastom troškova hrane i energije usled rata u Ukrajini.
Cene energenata su donekle smanjene u decembru, ali su i dalje za 24,4 odsto veće u odnosu na isti period prošle godine, dok su cene hrane više za 20,7 odsto, navodi Zavod za statistiku.
Smanjenje inflacije zbog olakšica u decembru je očekivala i Nemačka centralna banka, uz predviđanje da će inflacija u 2023. biti na nivou od oko sedam odsto pre nego što značajno padne 2024. Prema novim predviđanjima Bundesbanke, inflacija u Nemačkoj će ove godine biti 7,2 odsto, a sledeće 4,1 odsto.
Pad inflacije na jednocifren nivo, međutim, maskira povećanje troškova hrane širom Nemačke na kraju 2022. godine, pogoršavajući pritisak na najsiromašnije porodice i podstičući rizik od spirale rasta plata i cena, ocenjuje Blumberg.
Izveštaj nemačkog zavoda za statistiku pružio je investitorima moguću naznaku ukupne inflacije u evrozoni koja treba da bude objavljena 6. januara, ukazuje Blumberg, navodeći da nivo inflacije u najvećoj privredi regiona, skoro pet puta viši od cilja ECB-a, naglašava izazov s kojim se suočavaju zvaničnici u nastojanju da drže cene pod kontrolom.
Bundesbank je takođe upozorila na mogućnost pogrešnog tumačenja pojedinačnih izveštaja kao promene trenda, navodeći "veliku neizvesnost".
Kreatori politike u ECB-u obećali su dalje snažne mere, što, kako navodi Blumberg, može značiti produženje niza povećanja kamatnih stopa s još najmanje dva podizanja od pola poena početkom ove godine.
Snažno tržište rada u Nemačkoj, gde je nezaposlenost neočekivano pala u decembru, takođe podržava njihov argument da blaga zimska recesija neće ekonomiju evrozone gurnuti s litice.
S druge strane, Fajnenšl tajms ocenjuje da je smanjenje inflacije u Nemačkoj na jednocifreni nivo prvi put od leta, pružilo izvesno olakšanje ECB-u borbi za kontrolu rasta cena.
Najveća ekonomija evrozone je poslednja zemlja u kojoj je zabeleženo smanjenje cenovnih pritisaka više nego što se očekivalo, ističe britanski list, ukazujući da je u Španiji takođe došlo do oštrog pada inflacije.
Podaci iz Nemačke i Španije sugerišu da bi inflacija u evrozoni mogla pasti ispod 9,7 koliko su prognozirali ekonomisti, što bi moglo da ublaži pritisak na ECB koja na sastanku 2. februara treba da odredi kamatne stope.
Karsten Brzeski, ekonomista ING banke, ocenio je da je inflacija u Nemačkoj dostigla svoj vrhunac i da, ako ne bude novog velikog skoka cena energenata, dvocifreni nivo inflacije ne treba očekivati.
Drugi ekonomisti, međutim, upozoravaju da priroda usporavanja rasta cena – velikim delom usled vladinih olakšica za gas – znači da će ECB i dalje verovatno povećati stope za 0,5 odsto u februaru.
Energetska inflacija, koja je skočila posle ruske invazije na Ukrajinu, usporila je na 24,4 odsto u decembru s 38,7 odsto prethodnog meseca i bila je znatno ispod maksimuma od 43,9 odsto u septembru, što odražava vladine subvencije. Dotle, ukazuje Fajnenšl tajms, inflacija cena usluga, koja je bolja mera pritiska na cene – ubrzala se na 3,9 odsto s 3,6 odsto u novembru.
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
