Generalisimus Josif Visarionovič Džugašvili Staljin rodio se u gradu Gori u Gruziji 18. decembra 1879, a umro u Moskvi 5. marta 1953. O njemu sve što se kaže je malo. O njemu postoji mnogo lažnih informacija. Treba da se puno kopa. Jednom sam kupio knjigu Roja Medvedeva o njemu. Roj Medvedev je bio zvanični istoriograf sovjetske politike, pa je napisao dobru knjigu o Putinu, o Lenjinu, ali lošu knjigu o Staljinu. Zašto lošu. Pa zato što je u njoj pisao sve što je o Staljinu čuo. Tako da se posmatra jedna ličnost ne može.
Većina negativnih stvari o Staljinu se pojavila bukvalno 1990- te godine. Tad se pojavila prvi put i priča o Beriji kao o nekom silovatelju devojčica. Da je to tačno to bi bilo rečeno za vreme Hruščova i te priče koje su rečene 1990 i 1991 bi bile isto rečene za vreme Hruščova i našle bi se u njegovom tajnom referatu.
Staljin je možda najbitnija figura u ruskoj istoriji iz prostog razloga što je Rusiji vratio status države i status imperije. Za njega je Čerčil rekao da kad s njim priča ili se dopisuje ima utisak da razgovara sa ruskim imperijalistom, što je potpuno tačno. Čerčil ga je jako cenio, cenio ga je Frenklin Delano Ruzvelt, zato što se Staljin držao svih dogovora što ih je sklopio u spoljnjoj politici.
Njegove zasluge su kolosalne jer on je mogao da sačuva Rusiju, da spreči Trockog u tome da stalno imamo rat za ratom, da se stalno ide u osvajanje. Naravno, Staljin je činio i greške.
Kako je funkcionisala njegova vlast?
Njega naprosto nije bila briga kako će zadatak da se izvrši nego da bude izvršen. Kad se gradila atomska centrala blizu Krtasnojarska, ona se gradila u granitnim stenama. Bila je ideja da postoji nukelarka koja će u slučaju nuklearnog napada Amerike na Sovjetski Savez nastaviti da radi i pravi nuklearne bombe, pa je doneto rešenje da ako se ispuni norma u kopanju, a ono je obično bila velika da se jedan dan kopanja računa kao tri zatvorska dana, da bi se motivisali zatvorenici da rade. Staljinističke čistke on nije imao glavne veze s tim. Moj jedan prijatelj je rekao: "Mi smo naprosto ceo život mislili da je Staljin odgovoran za smrt našeg pretka, međutim odgovoran je komšija. Naprosto u ruskoj tradiciji je da se nikada nikakvi spiskovi ne proveravaju.
Suština je u tome da ako si bio na spisku za hapšenje, prosto si bio uhapšen.
Niko nije razmišljao da li si kriv ili ne. Suština je u tome da je drug Staljin bio stvarno religiozan. On je obnovio Moskovsku patrijaršiju, ne građevinu nego status. Naprosto Petar Veliki je ukinuo pojam Moskovske patrijaršije i Staljin je obnovio taj status. Rusija je ponovo dobila patrijarha. Gonjenje crkve koje je počelo sa Lenjinom i trajalo sa Trockim je prestalo. Trocki je bio njegova najveća opozicija. Trocki je verovao da Sovjeti u svakoj državi treba da počnu i sprovedu revoluciju.
On je poveo Crvenu armiju u rat protiv Poljske 1920. i što se tiče toga Staljin je naprosto bio protiv koncepta permanentne revolucije koju je zastupao Trocki, već je zastupao koncept revolucije u jednoj zemlji. Staljin je shvatio da bez čvrste ruke, velike kazne ne može da uspostavi sistem koji funkcioniše. Pa je iz tog perioda čuvena priča da Sovjeti nisu mogli da projektuju bombarder koji im je bio potreban. On je čekao šest meseci, ništa se nije dešavalo, a onda je pohapsio konstruktore aviona podelio u dve grupe i rekao onaj koji prvi projektuje ide na slobodu, oni drugi biće streljani.
Naravno, avion je projektovan. Obe grupe su to uspešno odradile, niko nije zbog toga streljan, ali naprosto poznavajući ruski mentalitet samo je tako moglo da se postigne nešto. Priča se da je poginulo oko 13 ljudi, prilikom izgradnje Moskvskog metroa, ali je to manje u odnosu na 29 koliko je poginulo u izgradnji Empajer Stejt Bildinga.
Staljina ništa nije bilo briga osim izvršavanja cilja, pa je zbog toga došlo do gladi u Sovjetskom Savezu. Naravno, Ukrajinci vole da pričaju da je Gladmor bio usmeren protiv njih.
Naravno, to nije bilo tačno, glad se pojavila na celoj teritoriji Sovjetskog Saveza, a na teritoriji Ukrajine nastala je zbog Nikite Sergejeviča Hruščova koji je bio predsednik partije i hteo je da se dodvori Staljinu i prijavio je veće brojke koje može da skupi i onda je otimao žito od seljaka.
Što se tiče drugih stvari, nijednom profesoru njegove bogoslovije, koju nije završio, ništa nije falilo. Jednom kad je došao njegov bivši profesor koji je postao mitropolit u civilu, Staljin se nasmejao i rekao: "Mene se bojiš, a njega se ne bojiš" i pokazao prstom na gore.
Jedna od grešaka koje je Staljin počinio bilo je stvaranje ukrajinske nacije. Njegova dužnost koju mu je lično Lenjin bio dao bila je komesar za stvaranje novih nacija i novih narodnosti. Još jedna greška je pripajanje istočne Poljske koja je sada poznata kao zapadna Ukrajina danas, 1939.
Negativnosti Staljina su sledeće: nije verovao svojoj obaveštajnoj službi, pa je naravno za Leopolda Trepera tvrdio da je trgovac i da ne može da mu veruje. Za Šandor Rado isto da je sumnjiv jer je slao tačne podatke i da ne može da mu veruje, a za Riharda Zorgrea da je pijanac i da ne može da mu veruje.
Nije verovao svojoj agenturi. Jedna od osoba kojoj nije verovao je general Sudoplatov, koji je bio veoma važna figura u NKVD koja je bila zadužena za jurenje trocističke opozicije i naravno on je uhapšen kad se vratio iz građanskog rata u Španiji i izvukao se iz zatvora tako što je simulirao depresiju.
Drugi bitan čovek koji je bio sovjetski špijun u Španiji. Pošto je Rusija slala svoje oružje, vojnike i obaveštajce da pomognu spašavanje Španske republike, jedan od njih je bio Aleksandar Orlov koji je iz Španije pobegao za Ameriku i kada su mu posle Drugog svetskog rata prišle ruske diplomate da vide šta zna rekao je da nikoga nije odao, da je isključivo pričao o mrtvim kolegama i poslao je pismo Staljinu "ako me budeš dirao reći ću svima da si agent carske kontraobaveštajne službe OHRANE. Ja neću tebe da diram, nemoj ti mene". Staljin je rekao "ostavite na miru".
Staljin je bio užasan otac, koji nije imao za vreme za decu. Njegova žena se ubila, nije hteo da zameni svog jednog sina za nemačkog feldmaršala Fridriha fon Paulusa. Rekao je šta redov za feldmaršala ne može, tako da mu se jedan sin ubio. Ćerka iz drugog braka postajala je velik antistaljinista i otišla za Ameriku.
Problem Staljina je bio taj što nije ostavio naslednika koji bi pratio njegovu politku. Problem kod Staljina je što je za neke stvari poginulo mogo ljudi. Na primer je poslednja bitka u Drugom svetskom ratu Bitka za Berlin kada je poginulo milion ljudi što je užasno mnogo. Inače, Staljin se nije mešao u vojna pitanja uopšte za razliku od Hitlera koji nije mogao da se ne meša.
Njegov veliki značaj je taj što je osnovao MGIMO na pokrov Presvete Bogorodice 1944, pa onda padobranci na dan Svetog Ilije 2. avgusta 1930. Tako da je sve ovo mali deo priče o Staljinu i čisto početak.
On je naprosto bio jako strog, sa Rusima ne može drugačije.
On je sprečio da u Evropi budu stalni građanski ratovi, sprečio je ogromne žrtve u Evropi, a to mu se na Zapadu ne priznaje. Razlog što na Zapadu imaju negativno mišljenje o Staljinu je što je glavni izvor toga su Trockisti, koji su neprijatelji Staljina, pobegli iz Svojetskog Saveza na zapad i oni su postajali uticajni kremljolozi.Jedan od njih je Isak Dojčer. On je napisao biografije Staljina i Trockog.
Što se tiče Gulaga, to je bio izvor besplatne radne snage i uopšte se nisu potresali ako su nekog greškom tamo slali. To je osnova da se Staljin optužuje za sve.
Kurir.rs/Boško Jovanović
NE PROPUSTITE
