Rekordno visoke temperature koje se ove zime beleže širom Evrope pomažu u sprečavanju i ublažavanju energetske krize, ali nagoveštavaju velike probleme za poljoprivredne proizvođače, koji se pribojavaju da će se obistiniti stara nemačka poslovica - "ako je zima topla, farmeri će biti siromašni".
Sa temperaturama od skoro 20 stepeni u delovima Poljske i više od 25 stepeni u Španiji, sedam evropskih zemalja je zabeležilo najvišu temperaturu ikada izmerenu u novogodišnjoj noći, prenosi Politiko.
Visoke temperature uslovile su pad cena energenata, što je dobra vest za potrošače koji su pogođeni rastućim troškovima nakon ruske invazije na Ukrajinu i sankcija koje je uvela EU.
Ali zbog tople zima postoji veliki rizik da se smanje prinosi u vreme kada se farmeri bore sa nestašicom veštačkih đubriva, a još se nisu oporavili od prošlogodišnje suše. To već vrši pritisak na rastuće cene hrane, koje su ostale na rekordno visokom nivou čak i kada je inflacija počela da pada.
Kada temperatura previše raste, cene hrane idu istim smerom, pokazalo je nedavno istraživanje profesora na Univerzitetu Kalifornij Pola Grifina, koji je istraživao ekonomski i finansijski uticaj ekstremnih vremenskih prilika.
U nemačkoj saveznoj državi Saksonija-Anhalt, gde Karl-Filip Bartmer ima velike farme, temperatura je u dve decembarske sedmice sa minus 20 porasla na plus 17 stepeni, zbog čega se on plaši da će takvo vreme "prevariti" njegove useve ozime pšenice i ječma da rano počnu da klijaju.
Bartmer kaže da rano klijanje nije loše, pod uslovom da se tako vreme zadrži do proleća, ali ukazuje da je to najčešće pogubno u ovo vreme godine, jer je zima daleko od kraja.
Da je njegov strah opravdan nagoveštavaju i meteorolozi, koji su najavili da će naredne sedmice temperature u severozapadnoj Evropa pasti duboko ispod nule.
Ako se prognoza obistini, Bartmer kaže da se plaši da bi mogao da izgubi do 70 odsto useva ozimog ječma i pšenice zasejanih na 3.000 hektara.
Stručnjak iz Evropske agencije za životnu sredinu Hans Martin Fusel upozorava da bi zbog visokih temperatura, koje potom prati veliki mraz, bila ugrožena i proizvodnja jabuka, kruškaka, šljiva, kajsija, trešanja i grožđa.
Pored toga što nakon veoma toplog decembra i početka januara strahuju od budućeg mraza, poljoprivredni proizvođači podjednako brinu i zbog toga što uopšte nema snega, što takođe može da izazove velike probleme, upozorio je Fusel.
Sneg je ključan za navodnjavanje zemljišta, jer se topi malo po malo i zemljšte upija vodu polako tokom dužeg perioda, a kiša to ne može da nadomesti.
Širom Evrope, 2022. je bila druga najtoplija godina u istoriji, a na mnogim mestima je bilo i najsušnija. Italija je imala 30 odsto manje kiše i snežnih padavina od istorijskog proseka.
Kombinacija pada prinosa i rastućih troškova farmera dovodi do viših cena za potrošače.
Kada cene hrane rastu, to izazva inflaciju, a kada temperature u Evropi idu iznad određene tačke problemi su neminovni, jer padaju i produktivnost i prodaja, pokazalo je istraživanje Grifina.
Dalji pritisak na cene hrane dolazi od neizvesnosti izazvane klimatskim promenama, jer Evropa ne samo da postaje toplija, već i njeni vremenski obrasci postaju nepredvidiviji, a suočeni sa tim farmeri i druge firme u lancu snabdevanja hranom nastoje da izgrade rezerve gotovine, kako bi se zaštitile od povećanog rizika.
(Kurir.rs/FoNet)
NE PROPUSTITE
