Tri stotine nuklearnih projektila leti prema SAD. To je verovatno preventivni udar Rusije radi uništenja svih kopnenih silosa interkontinentalnih balističkih raketa u Americi. Protivraketna odbrana ne može da uništi mnoge rakete, što znači da će 2 miliona Amerikanaca poginuti.
Ovu simulaciju su smislili Šeron Vajner i Moric Kut, dva stručnjaka za nacionalnu bezbednost sa Univerziteta Prinston, a ona je testirana na desetinama ljudi. Napravljena je da bi se videlo kako ljudi reaguju u agoniji donošenja odluka o životu i smrti miliona ljudi, na osnovu nesavršenih informacija pod ekstremnim pritiskom. Simulacija je zasnovana na trenutnim američkim protokolima o nuklearnom lansiranju, koji su se malo promenili od vrhunca hladnog rata. U kontrolisanom eksperimentu sa 79 učesnika, 90 odsto njih je odlučilo da pokrene nuklearni protivudar, piše Fajnenšnel tajms.
Novinar Fajnenšnel tajmsa je opisao svoje iskustvo sa ovom simulacijom:
"Pošto sam nekoliko minuta ranije položio zakletvu kao predsednik SAD, sedim u Ovalnom kabinetu i gledam TV izveštaje o eskalaciji borbi u Evropi. Agent tajne službe upada u sobu i kaže mi da odmah odem. Spuštam se liftom do kriznog centra Bele kuće poznatog kao Situaciona soba, gde mi se pridružuju najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti, koji me obaveštavaju o predstojećem napadu. Imam 15 minuta da odgovorim. Kako sat otkucava, predstavljene su mi tri opcije, od kojih sve uključuju uzvratne udare na Rusiju, za koje se predviđa da će ubiti između 5 i 45 miliona ljudi. Šta da radim?
Srećom, gledam kako se sve ovo odigrava kroz opremu za virtuelnu stvarnost pričvršćenu za moje lice. Poligonalni avatari ispred mene su dovoljno grubi, tako da ovu vežbu nikada neću zameniti za stvarnost. I pored toga, vrti mi se u glavi i srce mi ubrano lupa dok se drama odvija usred pulsirajućih alarma i povišenih glasova. Nekoliko minuta sam bio primoran da razmišljam o najtežoj odluci koju će bilo koji pojedinac ikada morati da donese u istoriji čovečanstva. Osećaj odgovornosti je porazan. A u ušima mi odzvanjaju reči mog savetnika za nacionalnu bezbednost: „Ako ne uzvratite i napad bude stvaran, šta ćete posle reći američkom narodu?“
Iz službe bezbednosti viču da bi projektil mogao pogoditi Belu kuću u bilo kom trenutku. Moram da se evakuišem što je pre moguće. Zahtevam da se učini sve kako bi se upozorili one koji bi mogli biti na meti nadolazećeg napada. Slažem se da američke snage treba da budu prebačene na Defcon 1, maksimalnu vojnu spremnost. A kada pitam zašto još nismo kontaktirali Ruse, rečeno mi je da nam očigledno ne uzvraćaju pozive.
Tri opcije su postavljene ispred mene. Prva dozvoljava ograničeni kontraudar protiv lokacija ruskih interkontinentalnih balističkih raketa i primarnih podmorničkih i vazdušnih baza. To bi rezultiralo između smrću između 5 i 15 miliona žrtava. Drugi uključuje gađanje svih nuklearnih lokacija u Rusiji, što donosi smrt između 20 i 25 miliona ljudi. A treća opcija bi dodala glavne ruske industrijske lokacije i liderstvo na listu ciljeva, uzrokujući do 45 miliona žrtava. „Moramo da znamo vaše smernice“, rečeno mi je.
Suočen sa takvim paklenim opcijama, odlučujem da se ne odlučim ni za jednu od njih. Odbijam da proverim šifru za nuklearno lansiranje. Moja logika je sledeća: ne mogu ništa učiniti da sprečim nadolazeće rakete da pogode svoje ciljeve. Štaviše, ne znam pouzdano da li je napad stvaran i ko ga je možda izveo. Uveren da SAD zadržavaju sposobnost drugog udara, zaključujem da nema potrebe za žurbom sa odgovorom".
Dalje u članku se navodi da je u pitanju simulacija, ali da je stres autentičan. Kako je autor simulacije Veiner objasnio, ne postoje tačni ili pogrešni odgovori. Neki ljudi koji su radili test uvereni su da su uradili pravu stvar kada su pokrenuli kontra-udar. Drugi, koji su odobrili lansiranje projektila, su odmah zažalili zbog svoje odluke i bili očajni zbog užasne greške.
Ova simiulacija je predstavljena 2022. na Karnegi međunarodnoj konferenciji o nuklearnoj politici blizu Kapitola u Vašingtonu. Dešavanja u Ukrajini znače da je sablasni psihološki ples nuklearnog odvraćanja ponovo počeo.
Autor članka na kraju postavlja pitanje: "Šta bi vi uradili?"
(Kurir.rs/Financial times)
NE PROPUSTITE
