"Vojska koja mi je data na vođenje je manje-više potrošena i iscrpljena. Svi smo videli šta sledi, ali nismo izvukli zaključke nakon aneksije Krima. Nije dobar osećaj! Dosta mi je!", napisao je general Alfons Mais, zapovednik nemačke vojske, na dan kada je Rusija napala Ukrajinu.
Gotovo godinu dana nakon njegove objave, nemačke oružane snage su u gorem stanju nego što su bile, piše The Economist. U slučaju nekakvog napada, zalihe municije Bundesvera trajale bi samo nekoliko dana, umesto 30 koje preporučuje NATO.
Radio oprema koju koriste trupe stara je 40 godina, a takođe je i analogna - tako da ju je vrlo lako presretnuti. Od 350 borbenih vozila Puma, samo 150 je u funkciji. Štaviše, Bundesver nema čak ni dovoljno medicinske opreme - konkretno, flastera, navodi se u izveštaju Eberharda Zorna, generalnog inspektora oružanih snaga koji je u decembru izdao izveštaj o stanju nemačke vojske.
Za stručnjake i vojno osoblje loše stanje u Bundesveru nije nova vest, ali do ruske invazije na Ukrajinu jednostavno nije bilo potrebe ili prisutne inicijative da se nešto uradi po tom pitanju. Činilo se da je rat u Evropi nezamisliv. Bundesver se smanjio do snage sposobne da rasporedi nekoliko stotina ljudi na međunarodne problematične tačke kao što su Avganistan ili Mali, ali je u međuvremenu potpuno izgubio sposobnost da eventualno brani Nemačku - kao i sposobnost da ispuni svoje obaveze prema NATO.
Gde su promene?
Pre godinu dana činilo se da će ruska invazija naterati Bundesver na radikalne i brze promene. Tri dana nakon ruskog napada, Olaf Šolc, nemački kancelar, signalizirao je svetu da je Nemačka odlučna da okupi jaku, najsavremeniju vojsku. On je najavio "prekretnicu" u parlamentu, a ta prekretnica je uključivala uspostavljanje dodatnih 100 milijardi evra fonda za oružane snage, dvostruko više od standardnog godišnjeg budžeta za odbranu. Takođe je obećao da će ispuniti odbrambeni cilj NATO-a - famoznih 2% BDP-a.
Jedanaest meseci kasnije, nemački vojnici su ponovo frustrirani. Bundesver je do sada video vrlo malo od obećanih investicija. Nemačka je naručila 35 američkih borbenih aviona F-35, ali oni neće biti isporučeni do 2027. godine.
Posle niza gafova, ministarka odbrane Kristin Lambreht podnela je ostavku ovog meseca. Ona je trebalo da nadgleda veliku reformu oružanih snaga. "Izgubili smo ključnu godinu", rekao je Kristijan Moling iz Nemačkog saveta za spoljne odnose za The Economist. On smatra da Šolc potpuno ne zna koliki su problemi oružanih snaga. Ni sada, a još manje pre godinu dana kada je obećavao investicije.
Ogočeni vojnici
"Bolest" je tolika da se posao ministra odbrane u Berlinu podrugljivo naziva "ubica karijere". Šolc je očigledno pokušao i nije uspeo da ubedi nekog vrhunskog stručnjaka i političara da sedne na stolicu Kristin Lambreht. Umesto nje, posao je preuzeo Boris Pistorijus, političar iz drugog plana koji je ranije bio ministar unutrašnjih poslova Donje Saksonije. Pistorijus neće imati ni trenutka da se odmori.
On mora da obnovi Bundesver i da nastavi da pomaže Ukrajini, dok istovremeno ispunjava svoje obaveze prema NATO-u. Nemačka se obavezala da će se staviti na raspolaganje NATO-u do 2025. godine. Analitičari sumnjaju da je on u stanju da to uradi.
Celokupne oružane snage čine oko 183.000 vojnika. Poređenja radi, Zapadna Nemačka je na kraju Hladnog rata imala oko 500.000 vojnika i trošila je oko 3 odsto BDP-a na odbranu. Tri decenije bez finansiranja i sve naduvanija birokratija učinili su svoje.
Popravljanje Bundesvera zahteva više od novca. Vojnici su ogorčeni, razočarani i zasićeni stanjem u svojim redovima. Plan nemačkog Ministarstva odbrane kaže da bi oružane snage trebalo da porastu na 203.000 ljudi do 2032. godine. Kako? Niko ne zna.
Kurir.rs/Mondo/The Economist
NE PROPUSTITE
