NEMAČKA PRVI PUT POSLE 1941. PONOVO ŠALJE TENKOVE NA RUSE: Plan potpunog razbijanja odnosa Berlina i Moskve definitivno JE USPEO

Zapad u Ukrajinu šalje ofanzivno oružje – tenkove. Ovo uključuje, između ostalih, 31 američkog Abramsa i 14 nemačkih leoparda; sa ostalim zemljama NATO-a ukupno oko sto. Ovo je najveća najava eskalacije na Istočnom frontu do sada, između dva najjača vojna bloka na planeti Zemlji. Džo Bajden je na to, očigledno, uspeo da nagovori i ranije nevoljnog Olafa Šolca, koji je, kako kaže, „bio primoran da prekrši dugogodišnje pravilo”.

Pre nego što je nemački kancelar popustio pred pritiskom, američki zvaničnici su primetili da Šolc „ne veruje da je svet spreman da vidi nemačke tenkove u blizini ruskih granica, što bi podsetilo na nacističku invaziju u Drugom svetskom ratu“, navodi Njujork tajms.

Iako pomenuti mediji više ne dozvoljavaju sebi da to priznaju, postoji još jedna istorijska ironija: Nemačka sada šalje tenkove ukrajinskoj vojsci koja je zvanično prihvatila ono što je Tajms jednom opisao kao „otvoreno neonacistički“ bataljon Azov.

Nakon najave nove faze proksi rata, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je: „Moramo da učinimo više da odbranimo Ukrajinu. Ali najvažnije je da to uradimo zajedno, da se mi Evropljani ne svađamo, jer mi vodimo rat protiv Rusije, a ne jedni protiv drugih“.

Dakle, ako ćemo ozbiljno shvatiti glavnu ličnost međunarodne politike zemlje koja je započela dva svetska rata – početak Trećeg svetskog rata je upravo najavljen.

Ignorišući ankete, koje su pokazale da je relativna većina nemačkih građana, odnosno njih 43 odsto, protiv ovakve odluke, Nemačka je ponovo odlučila da pošalje svoje tenkove protiv Rusa.

Na ovaj način Zapad „izbegava ratnu eskalaciju“ eskalacijom rata, „spašava živote“ ubijanjem više ljudi, „brani demokratiju“ ignorisanjem volje naroda, „podržava slobodu“ uvođenjem vanrednog stanja i „osigurava prosperitet“ izazivanjem recesije.

Ovo je pobeda onoga što je Džordž Fridman, osnivač Stratfora, vodeće svetske geopolitičke obaveštajne platforme, opisao 2015. kao američki „prvobitni interes“ – razbijanje „odnosa između Nemačke i Rusije“ – dodajući da je to „dugoročni pretnja koju treba ugušiti u pupoljku“.

„Za Sjedinjene Države, primarni strah je... Nemačka tehnologija i kapital i ruski prirodni resursi i ljudstvo, jedina kombinacija koja je vekovima plašila Amerikance. Pa kako će se ovo odigrati? Pa, SAD su već položile karte na stolu. To je (kontrolisana) linija od Baltika do Crnog mora. Za Ruse su njihove karte uvek bile na stolu, moraju da imaju bar neutralnu, a ne prozapadnu Ukrajinu."

Prisiljavajući Nemačku da pošalje svoje tenkove u bitku sa Rusijom, SAD žele da Nemačka „uvuče rusku protivvatru“, piše nemački parlamentarac Sevim Dagdelen. „Ne može se pobeći utisku da se nadamo da će eventualni kontranapad prvi pogoditi Berlin. Time bi Sjedinjene Države ostvarile jedan od svojih dugoročnih strateških ciljeva, a to je da zauvek spreče saradnju Nemačke i Rusije“. Američki zvaničnici, upozorava Dagdelen, „teraju svog saveznika, poput vazala, na žrtvu“.

Uporedo sa tim, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg očekuje da zemlje članice alijanse povećaju ciljnu potrošnju za odbranu, koja trenutno iznosi dva odsto BDP-a, čime će smanjiti potrošnju na obrazovanje i zdravstvo i ubrzati klimatske promene. Pretpostavljam da će to biti ambiciozniji cilj nego do sada, jer svi vide da moramo više da ulažemo“, rekao je vođa nove ofanzive.

Ovakvim ishodom i poslednjom porukom Zelenskog da ga „ne interesuju pregovori“, verovatno će se obistiniti predviđanja bivše službenice Pentagona Evelin Farkaš da će „trebati još mnogo vreća za leševe“ da bi se došlo do promene režima u Rusiji. Pogotovo ako se nastavi sa „logikom“ genijalaca iz istraživačkog centra RAND koji kažu da je „Krim već mnogo puta pogođen bez masovne eskalacije Kremlja“, podržavajući tako uverenje Bajdenove administracije da treba sprovesti ofanzivu. na toj teritoriji. Nažalost, istina je da su Rusi značajno pojačali svoju agresiju kao odgovor na udare na Kerčki most, počevši da gađaju kritičnu ukrajinsku infrastrukturu na način na koji to ranije nisu činili.

S druge strane, pozivi na diplomatiju, kao što je amandman koji su 18. januara stavili na glasanje tri poslanika EP – Kler Dejli, Majk Volas i Mark Botenga – koji poziva na „hitne, intenzivne i održive diplomatske napore da se okonča rat u Ukrajini i da se okončaju patnje ukrajinskog naroda“, ignorišu se. Tom prilikom, od 630 glasova, više od 470 poslanika odbilo je da glasa za taj amandman.

Ako, međutim, dođe do nuklearnog rata – a Sat sudnjeg dana je u utorak pokazao da imamo 90 sekundi do ponoći – neće biti previše važno da li je za to kriva Rusija ili se to dogodilo zato što je Putin loš čovek.

Bitno je samo da nismo preduzeli korake da izbegnemo takav ishod; nisu se ni trudili.

S druge strane, ništa neće biti važno jer čovečanstva tada više nema.

(Kurir.rs/Slobodna Dalmacija)