INTERMARIJUM ILI PROJEKAT TRI MORA: Kako je poljska ideja o sanitarnom koridoru prema Rusiji greškom pripisana Amerikancima!

Projekat Intermarijuma -veze tri mora: Baltičkog, Crnog i Jadranskog neki opisuju kao temelj anglosaksonskog imperijalizma i pokušaj potčinjavanja Evrope dominaciji SAD i njenom uticaju.

Svašta se o tome napisalo i moglo čuti skoro, ali ostaje pravo pitanje odakle je ponovo izronila ova ideja, koju je neko pronašao i lansirao.

O projektu Intermarijuma šta je to zapravo, i koji je njegov cilj pisao je magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović za knjigu Smilje Avramov, koja zbog smrti autorke oktobra 2018. ostala je nezavršena. Jovanović je ustupio svoj tekst iz te knjige kako bi se priča o Intermarijumu ponovo ispričala i ostala sačuvana.

"Osobina svakog demokratski opredeljenog naroda pa i srpskog je kratko istorijsko pamćenje, teško vrednovanje i upoteba vlastitog istorijskog iskustva. Takvim narodima se stoga tragedije ponavljaju.

Za razliku od srpskog naroda Vatikan - katolička crkva je subjekt međunarodnih odnosa koji ima ogromno istorijsko iskustvo, upotrebljava ga dobro, a svojih ideja i strateških ciljeva se nikad ne odriče, već ih prilagođava vremenu i okolnostima.

Vatikan na čelu sa papom Lavom XIII, od XVI veka postavio je sebi za cilj pokatoličavanje Rusije, što je razrada ranijeg cilja: pokatoličenja svih Slovena. U tom cilju je jezuita Antonio Posevino došao u ruske zemlje i uspostavio kontakt sa ruskim carem Ivanom III Groznim. Papa Lav XIII je u svrhu širenja katoličanstva na Istoku, osnovao institut Sv Jeronima u Rimu koji se bavi školovanjem kadrova koji bi širili katolicizam među pravoslavnima.

Od prvih kontakata Antonia Posevina sa Rusijom i ruskom vlašću rimska kurija nije napuštala kontinuirani rad na ostvarenju pomenutog cilja prema Rusima i Rusiji. Taj rad se vremenom samo razvijao, čak i onda kada je u Rusiji izbila oktobarska revolucija.

Po završetku građanskog rata u ruskoj imperiji koji je trajao od 1917-1922. g. i osvajanja potpune vlasti od strane boljševika i poraza Belog pokreta, boljševičkoj elita se suočila s unutrašnjom dilemom oko svog strateškog cilja. Jedan cilj je bio sprovođenje „revolucije koja teče“, a nju je zastupao Lav Trocki. Drugi cilj je bio sprovođenje revolucije u granicama sopstvene zemlje i nju je zastupao Staljin. Kako je Trocki u to doba imao daleko veći uticaj od Staljina u politbirou boljševičkog pokreta, njegova ideja je odnela pobedu. Ovakav rezultat je doveo do sovjetskog napada na Poljsku.

Sovjetsko-Poljski rat se završio porazom boljševičkih snaga koje je iz Poljske proterao general Pilsudski .Praktični ishod neuspeha u početnom ostvarenju „revolucije koja teče“je u SSSR-u vodio ka postupnom usponu Staljina ka vlasti.

U Poljskoj je ustoličio Pilsudskog na vlasti i uverio Poljski narod da njihova država ima posebnu ulogu u Evropi. Mesijanske političke ideje su svojstvenije Poljskoj, odakle su se istorijski i širile po Rusiji.

Poljsko političko uverenje o svom velikom značaju izgleda kao polazna osnova stvaranja koncepta „Međumorja“, mnogo poznatijeg pod latinskim nazivom Intermarium.

U osnovi ovaj naziv označava prostor između Baltičkog i Jadranskog mora. Ovaj koncept je prihvatio Vatikan koji je od samog osnivanja Habzburške monarhije pa do njenog konačnog sloma 1918. godine radi svojih političkih interesa u centralnoj Evropi glavni oslonac nalazio u Habsburškoj imperiji. Taj interes se najbolje vidi iz politike Vatikana kroz njegovu politiku za vreme Prvog svetskog rata 1914-1918 čiji je glavni cilj bio održavanje Austro-Ugarske monarhije po svaku cenu.

Intermarijum je zamišljen kao sanitarni kordon od Baltičkog do Jadranskog mora čiji cilj je bio onemogućenje realizacije saveza Vajmarske Republike i SSSR koji je zaključen u Rapalu 1926. godine.

Rad na „Intermarijumu“ nikada nije zamro iako je povremeno bivao zamrznut, pošto je postalo jasno da ga je nemoguće ostvariti posle Staljinovog uspeha na konferenciji u Jalti i sovjetskim ovladavanjem zemljama istočne Evrope na kojima je predviđeno stvaranje „Intermarijuma“.

Okončanjem bipolarne strukture međunarodnog političkog poretka i raspadom SSSR, stvorila se odlična prilika za realizaciju plana Intermarijum, i čak njegovog proširenja dalje ka Istoku.

Poljaci su u novom rasporedu snaga na međunarodnoj pozornici videli odličnu priliku da ostvare svoje davnašnje snove. Odabrali su SAD i za njih se vezali strateški. U tome su imali ogromnu podršku Zbignjeva Bržežinskog kome je Poljska bila na prvom mestu ma kakakav geopolitički plan prezentovao.

S obzirom na ostvarenje strateškog vezivanja Poljske za SAD i objektivno napredovanje značaja Poljske u međunarodnim odnosima, Bžežinski se može smatrati najznačajnijim Poljskim političarem u njenoj nacionalnoj istoriji.

Do sada se pojavila samo jedna knjiga čija tema je savremeni značaj„Intermarijuma“. Njen autor je poljski istoričar Marek Jan Čodakievič zaposlen Institutu za svetsku politiku koji se može smatrati poljskim tink-tankom u Vašingtonu.

Republika Hrvatska i projekat tri mora

Hrvatska a posebno katolička crkva vode projekat tri mora ne kao varijaciju ideje Intermarijuma već kao novu varijantu trojerodne monarhije.

Zbog svega ovoga ne čudi živi interes političke elite Republike Hrvatske.

O tome dovoljno govori to što je Republika Hrvatska aktivni učesnik projekta tri mora.

O tome dovoljno govori činjenica da je na forumu u Dubrovniku 2016 glavna tema samita bila ideja tri mora gde su naglašene prednosti saradnje zemalja pribaltika, Jadrana i Crnog mora.

Na ovu inicijativu se gleda sa dubokim odobravanjem iko se razlikuju pogledi u tome da li je inicijativa tri mora nešto novo ili pak nova verzija stare ideje. O tome se vodi polemika na stranicama jutarnjeg lista.

Novinar HRT Romano Bolković u ideji tri mora vidi ništa drugo nego intermarijum i to smatra prirodnim okruženjem za Republiku Hrvatsku i potpuno podržava ideju o tri mora koju najglasnije među hrvatskim političarima zastupa predsednica Kolinda Grabar Kitarović. On projekat intermarijum vidi kao tek prvi korak ka prometejizmu ( Prometejizam označava konačno komadanje Rusije i njeno svođenje na Moskoviju stari poljski termin za Moskvu i podmoskovlje, koji je nastao u 16. veku)

Emeritus Jelskog univerziteta prof dr Ivo Banac vidi Poljsku kao ključnu zemlju, od ekonomsko-energetsko-vojne odbrane Evrope od Rusije. U Poljskoj vidi silu koja je kroz istoriju obuzdavala kako Prusku a posebno Rusiji. On u trećoj poljskoj republici daje ključno mesto u odupiranju modernom ruskom imperijalizmu. Podržava politiku predsednice Kolinde Grabar Kitarović približavanja Poljskoj, kao i izgradnju LNG terminala na Krku.

Hrvatska posvećenost projektu tri mora se ogleda i kroz njenu saradnju sa Ukrajnom.

Kurir.rs/Boško Jovanović