Muškarac iz Ugande bori se za preživljavanje svoje velike porodice za koju kaže da uključuje 12 žena, 102 dece i 578 unučadi. Sada oseća da je dosta.
"U početku je to bila šala... ali sada ovo ima svoje teškoće", rekao je 68-godišnjak Hasahja za AFP na svom imanju u selu Bugisa u okrugu Butaleja, udaljenom području istočne Ugande, prenosi Klix.ba.
"Zravlje mi je narušeno i imam samo samo dva jutra zemlje za tako veliku porodicu, dve žene otišle jer nisam mogao da priuštim osnovne stvari poput hrane, obrazovanja, odeće."
Hasahya je trenutno nezaposlen, ali je postao svojevrsna turistička atrakcija u svom selu. Kaže da njegove žene sada koriste pilule protiv začeća kako bi zaustavile daljnje širenje porodice.
"Ne očekujem da ću imati još dece jer sam bio neodgovoran, toliko dece o kojima se ne mogu brinuti", kazao je sretni otac.
Njegovo potomstvo uglavnom živi u kući koja propada, čiji je krov od gvožđa i zahrao, ili u dvadesetak blatnih koliba pokrivenih travom u blizini.
Prvi put se oženio 1972. godine na tradicionalnoj ceremoniji kada je imao oko 17 godina, a njegovo prvo dete Sandra, rodila se godinu dana kasnije.
"Rođaci i prijatelji su me savetovali da se oženim mnogo žena, jer imam samo brata, kako bismo rodili mnogo dece i proširil porodično nasljeđe", kaže Hasahya.
Privučen svojim tadašnjim statusom trgovca stokom i mesara,
Hasahja je rekao da je tada bio trgovac stokom i mesar, i da su mu seljani nudili ruku svojih kćeri, neke i mlađe od 18 godina.
Dječji brakovi zabranjeni su tek u Ugandi 1995. godine, dok je poligamija u toj istočnoafričkoj zemlji dopuštena prema određenim verskim tradicijama.
Njegovo 102 djece ima od 10 do 50 godina, dok najmlađa žena ima oko 35 godina.
"Mogu da se setim imena samo svog prvog i zadnjeg rođenog deteta, rekao je dok je preturao po hrpama starih sveski tražeći detalje o njihovim rođenjima.
"Majke su te koje mi pomažu da ih prepoznam."
Hasahja čak ne može da se seti imena nekih od svojih žena i mora da se posavettuje s jednim od svojih sinova, Šabanom Maginom, 30-godišnjim učiteljem u osnovnoj školi koji pomaže u vođenju porodičnih poslova i jedan je od retkih koji je stekao obrazovanje.
Kako bi rešili sporove u tako velikom okruženju, Hasahja kaže da imaju mesečne porodične sastanke.
Lokalni službenik koji nadzire Bugisu, selo od oko 4.000 ljudi, rekao je da je uprkos problemima, Hasahja "dobro odgojio svoju decu" i da nije bilo slučajeva krađe ili tučnjave, na primer.
Stanovnici Bugise su uglavnom seljaci koji se bave sitnom poljoprivredom ili uzgajaju stoku.
Mnogi članovi Hasahjine porodice pokušavaju zaraditi novac ili hranu obavljajući poslove za svoje susede ili provode dane donoseći drva i vodu, često pešice prelazeći velike udaljenosti.
Oni kod kuće sede oko dvorišta, neke žene pletu prostirke ili pletu kosu, dok muškarci igraju karte pod zaklonom drveta.
Kad je podnevni obrok od kuvane manioke spreman, Hasahja izlazi iz kolibe u kojoj provodi veći dio dana i zapovedničkim glasom poziva porodicu da stane u red za jelo.
“Ali hrane je jedva dovoljno. Djecu hranimo jednom ili dvaput ako je dobar dan”, kaže Hasahjina treća supruga Zabina. Rekla je da ne bi pristala da se uda za njega da je znala da ima i druge žene, prenosi France24.
“Još kad sam došla i pomirila se sa sudbinom... dovodio je četvrtu, petu dok nije došao do 12”, dodala je u očaju.
Dve njegove žene već su ga napustile, a još tri sada žive u drugom gradu udaljenom oko dva kilometra (1,2 milje) zbog prenaseljenosti na imanju.
Na pitanje zašto ga više žena nije napustilo, Hasahja je izjavio: "Svi me vole, vidite da su sretni!"
(Kurir.rs/Klix.ba)
NE PROPUSTITE
