KADA I KAKO ĆE SE ZAVRŠITI RAT U UKRAJINI: Analitičari prognoziraju - biće skup, koštaće mnogo života, a možda mu neće biti kraja

Kada je Rusija napala Ukrajinu prošlog februara, njeni saveznici su uzvratili molbama za ofanzivnu pomoć. U Berlinu su lideri u početku izbegavali pomoć koja se nije uklapala u nemačku definiciju „odbrane“.

To se promenilo, jer se Nemačka sada obavezala da će snabdevati glavne borbene tenkove Leopard 2 i odobriti zahteve drugih zemalja da slede njihov primer.

Kolekcija zapadnih tenkova trebalo bi da stigne na prve linije ovog proleća, a obuka je već u toku u zemljama donatorima. Tenkovi nose nadu da će ukrajinskim snagama dati pobede na bojnom polju koje će dovesti do neke vrste scenarija kraja rata – ako oružje stigne na vreme.

Defense Nevs je razgovarao sa bezbednosnim analitičarima, parlamentarcima i penzionisanim zvaničnicima, pitajući svakog kako bi se sukob mogao završiti. Njihovi odgovori su mračni – rat će biti skup, koštati mnogo života i verovatno e trajati najmanje nekoliko godina, ili čak postati beskonačan. Oni kažu će pobeda zavisiti od američkog Kongresa i njegove upornosti u pružanju kontinuirane podrške Ukrajini.

„Ove godine bi bilo veoma, veoma teško vojno isterati ruske snage iz svakog pedalja Ukrajine“, rekao je general Mark Mili, predsednik Združenog komiteta načelnika štabova SAD, tokom posete Nemačkoj prošlog meseca. „To ne znači da se to ne može dogoditi, ne znači da se neće dogoditi, ali će biti veoma, veoma teško.

Koliko će rat trajati?

Upitani o trajanju rata u Ukrajini, analitičari u Sjedinjenim Državama i Evropi dali su slična predviđanja, sa vremenskim okvirima koji se kreću od meseci do godina do „neograničenog”.

Johan Mišel, analitičar Međunarodnog instituta za strateške studije, predviđa „duge mesece“ koji su pred nama, dok Majkl Kofman, direktor istraživanja na Programu ruskih studija u Centru za pomorske analize u Vašingtonu, očekuje da će se borbe nastaviti godinama. „Ratovi obično traju duže nego što ljudi očekuju ili se nadaju, posebno međudržavni sukobi ove dužine“, rekao je Kofman. „Istorija nam govori da će ratovi koji traju ovoliko… verovatno trajati nekoliko godina.

Možda je najpesimističniji od svih bio italijanski analitičar Lucio Karačolo. „Ovaj rat se nikada neće završiti“, rekao je on. „Sukob će se završiti kada Ukrajina ili Rusija ili oboje propadnu. Ovo je za njih pitanje života i smrti“, rekao je Karačolo, urednik italijanskog geopolitičkog časopisa Limes.

Piter Roberts iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu rekao je da postoje različiti načini definisanja kraja rata: „kraj kinetičke faze“ naspram „kraja zamrznutog sukoba poput onog u Džordžiji ili situacije poput one u Koreja“.

„Voleo bih da mislim da bi kinetička faza mogla da se završi 2023. godine, ali pretpostavljam da bismo mogli da očekujemo još tri godine sa ovim razmerama borbi“, rekao je Roberts, piše IndexHR.

Mišel je dodao da još uvek postoje nepoznati faktori koji će odrediti kraj sukoba. „Ko će prvi pokrenuti sledeći napad? Kakvu će ulogu igrati vreme?“, kaže on. „Postoji problem sa municijom – prva strana koja ostane bez municije biće u nevolji. A duge, otegnute bitke nose svoje rizike, kaže Benjamin Jensen, stručnjak za ratovanje u Centar za strateške i međunarodne studije.

„Čak su i tehnološki napredne, bogate države na Bliskom istoku na kraju dostigle tačku u kojoj bacaju projektile na civilne gradove, otvoreno koristeći hemijsko oružje i vodeći rat iz hira“, rekao je Jensen. Ukrajina bi, sugerisao je Jensen, mogla da pokuša spektakularnu specijalnu operaciju da ubije zvaničnike Kremlja, ili bi Rusija mogla da odluči da upotrebi – ili jednostavno testira – nuklearno oružje.

Po Jensenovom mišljenju, čak i kolaps ruskih konvencionalnih snaga ili tradicionalna ukrajinska pobeda ne mora da znači da je rat završen. Obe ove situacije mogu dovesti do toga da Rusija posegne za nuklearnim oružjem, kaže on.

Prolećna ofanziva

Rusija je 24. februara 2022. napala Ukrajinu bez podrške smrznutog tla. To je značilo da su njena oklopna vozila morala da putuju putevima, čineći ih lakim metama. Danijel Rajs, bivši kapetan američke vojske koji je prošle godine postao savetnik načelnika ukrajinske vojske generala Valerija Zalužnog, rekao je da se očekuje da će Rusi ove zime napasti Ukrajince na otvorenom ledu.

„Zabrinutost je da bi velika ruska ofanziva mogla da se probije, a postoji velika zabrinutost da bi mogli da zauzmu Kijev“, rekla je Rajsova. „Ljudi počinju da shvataju da će Ukrajini morati da daju ofanzivno oružje kako bi okončali rat“, rekao je on.

Ukrajinski vojnici će morati da nauče kako da upravljaju i održavaju najnoviju seriju vojne pomoći, koja uključuje borbena vozila Marder i Bredli iz Nemačke i Sjedinjenih Država, kao i tenkove Challenger 2, Leopard 2 i Abrams iz Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Sjedinjene Države.

„Moraju mnogo da urade u kratkom vremenskom periodu“, rekla je Rajsova. „Samo zato što imaju prava vozila ne znači da će moći da preduzmu velike ofanzivne akcije u budućnosti. Ali… Ukrajinci su svaki put iznenadili svet“, rekao je on.

Penzionisani američki general-major Patrick Donahoe rekao je da zapadno oružje nudi Ukrajini priliku da dominira u bliskoj borbi sa ruskim protivnicima i preokrene taktičku bitku u svoju korist. „Ruske snage već pokušavaju da uspore tenkove u Ukrajini minama, rovovima i piramidalnim, betonskim ’zmajevim zubima’. On dodaje da će Ukrajincima biti potrebno šest meseci da formiraju bataljone koji će im biti potrebni za oslobađanje okupirane teritorije.

Tačke pritiska

Tokom prošle godine Putinova domaća propagandna strategija se pomerila sa poruke „borbe protiv nacista“ u Ukrajini na „borbu protiv Zapada“, rekao je Stefan Majster, stručnjak za Rusiju i istočnu Evropu u Nemačkom savetu za spoljne poslove. „Narativ je novi Hladni rat“, rekao je on.

Oni koji su protiv rata otišli ​​su, a oni koji su ostali se prilagođavaju“, rekao je Majster.

Prethodni pokušaji da se volja Moskve za ratom ekonomski stisne takođe nisu dali trenutne rezultate kojima su se stručnjaci nadali. Međutim, ove godine mogu početi da se pojavljuju pukotine. Analitičari kažu da će obični Rusi ove godine osetiti posledice rata. „Međutim, Rusi mogu da podnesu mnoge ekonomske sankcije“, rekao je Čarls Ličfild, stručnjak za ekonomiju i sankcije.

„Jedna oblast na koju treba obratiti pažnju je isplata penzija u Rusiji. Neuspeh u tome bi mogao da podstakne ekonomsko nezadovoljstvo koje bi moglo da okrene javno mnjenje protiv rata“, rekao je Ličfild za Defens njuz. Nakon uvođenja sankcija i kontrole izvoza, Ličfild očekuje da će poslednja tačka zapadnog ekonomskog pritiska – ograničavanje cena nafte – uroditi plodom pošto je ruska ekonomija čvrsto povezana sa energetskim tržištem.

Pitanje Krima

Sjedinjene Države, kao najvažniji vojni podržavalac Ukrajine, ostaju najvažniji akter kada je u pitanju konačni ishod sukoba. Američko rukovodstvo je do sada u velikoj meri bilo jedinstveno u podršci Kijevu. Poslanik Adam Smit iz Vašingtona, najviši demokrata u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma, očekuje da će se rat završiti za pregovaračkim stolom, ali je rekao da ozbiljna diplomatija nije počela jer se Putin i dalje drži „maksimalističkih“ ciljeva.

„Na Ukrajincima je da povrate što je moguće više teritorije koju su izgubili u ratu i nateraju Putina na pregovore. Oni bi na kraju morali da pristanu na neke kompromise u vezi sa Krimom i delovima istoka zemlje i dobiju bezbednosne garancije. „Rusi trenutno razgovaraju o velikoj ofanzivi koju će pokrenuti u naredna četiri meseca. Izgleda da misle da tu mogu da imaju uspeha. Skeptičan sam u vezi sa tim“, rekao je on.

Čarls Kupčan, bivši direktor Saveta za evropsku politiku u Obaminoj administraciji, rekao je da „neće ohrabrivati Ukrajinu da traži ponovno uspostavljanje kontrole nad Krimom, jednostavno zato što su rizici od eskalacije veoma visoki.“ „Krim je veliki strateški značaj za Rusiju“, rekao je Kupčan za Defense Nevs. „Teško mi je da zamislim da bi Rusi prihvatili potpuni poraz i proterivanje sa Krima.“

Ali neki na Kapitol Hilu su optimističniji u pogledu cilja predsednika Vladimira Zelenskog da u potpunosti obnovi suverenitet Ukrajine nad njenom teritorijom. Senator Ričard Blumental, demokrata, posetio je Ukrajinu u januaru i rekao za Defense Nevs na konferenciji za novinare nakon toga da je „američka vojska dosledno potcenjivala borbenu sposobnost Ukrajine“.

„Sve što sam saznao o volji i odlučnosti Ukrajinaca navodi me na zaključak da je ponovno zauzimanje Krima na dohvat ruke i da im je potrebna artiljerija koja će im omogućiti da pogode ciljeve – mesta gde su projektili uništili infrastrukturu u Ukrajini. “ rekao je.

Senator Rodžer Viker iz Misisipija, najviši republikanac u senatskom komitetu za oružane snage, takođe je pozvao na slanje raketa dugog dometa u Ukrajinu zajedno sa naprednim dronovima Grei Eagle i Reaper. „Trebalo bi da ih isporučimo brzo da bismo odmah napravili razliku na bojnom polju“, rekao je Viker u senatu u januaru.

Ključno pitanje

Jedno ključno pitanje koje bi moglo da odredi kraj rata je koliko dugo ukrajinski podržavaoci mogu da nastave da doniraju oružje Kijevu.

„Ne postoji takva stvar kao što su beskonačni resursi“, rekao je Jensen, analitičar CSIS-a. „Ne daj Bože da ovo potraje još godinu-dve. U jednom trenutku, borbe će iscrpiti čak i podršku celog zapadnog sveta Ukrajini“.

Dok troškovi odbrane u Sjedinjenim Državama i Evropi rastu, velikim delom zbog ruske invazije, industrijski kapaciteti za proizvodnju oružja pokazuju se nedovoljnim. Kompanije sa obe strane Atlantika najavile su planove za ponovno pokretanje proizvodnih linija za artiljerijske granate i drugo oružje koje se donedavno smatralo pomalo misterijom.

Ipak, otvoreno je pitanje da li će SAD moći da nastave sa sadašnjim nivoom podrške na neodređeno vreme, rekao je Mark Kansijen, viši savetnik u CSIS-u koji je proučavao količinu artiljerije korišćene u ratu. „Ukrajinci to koriste neverovatno brzo“, rekao je on o ukrajinskoj vojsci koja ispaljuje artiljerijsku municiju. „Američka skladišta nemaju velike zalihe. Značajno ćemo povećati proizvodnju, ali nećemo moći da proizvedemo onoliko koliko će Ukrajinci da troše“, zaključio je Kanćijan.

(Kurir.rs/Index.hr)