Bivši američki predsednik Džimi Karter (98) odlučio je da okonča lečenje u bolnici i da palijativnu negu prima kod kuće jer želi da poslednje dane provede s članovima svoje porodice, objavila je njegova fondacija.
U saopštenju Karter centra ne navodi se zbog čega je bivši šef Bele kuće doneo takvu odluku.
Podrška porodice
Prema poslednjim dostupnim informacijama, on ima više zdravstvenih problema, uključujući i melanom, rak kože, koji se proširio na jetru i mozak. Demokrata Džimi Karter bio je 39. predsednik Sjedinjenih Država i bio je na funkciji od 1977. do 1981. Nasledio je u Beloj kući Džeralda Forda, a na izborima je izgubio od Ronalda Regana.
- Predsednik Džimi Karter ima potpunu podršku porodice i svog medicinskog tima. Porodica Karter zahteva poštovanje privatnosti i zahvalna je svima na brizi - dodaje se još u saopštenju.
Pacijenti čija je bolest u terminalnoj fazi mogu da odbiju bolničko lečenje i poslednje dane provedu u svom domu, gde im se pruža palijativna nega. Tada prioritet nije pružanje tretmana lečenja, već komfora u njihovim poslednjim danima.
Džimi Karter i njegova supruga Rozalin su 2021. godine proslavili 75. godišnjicu braka. Par ima četvoro dece. Džimi Karter je rođen u Džordžiji 1924. i u politiku je ušao 60-ih godina, kada je prvo izabran za senatora, a potom i za guvernera 1971.
Pet godina kasnije na izborima je pobedio Džeralda Forda, aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država. Njegovu vladavinu obeležila je naftna kriza, koja je izazvala veliku inflaciju i porast nezaposlenosti.
Daleke 1980. godine Poslednji predsednik Amerike u Beogradu
Džimi Karter je i poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd. To je bilo 1980, kada je posetio Kuću cveća i položio venac na grob Josipu Brozu Titu. Dve godine ranije Karter je u Beloj kući sa suprugom ugostio doživotnog lidera SFRJ. Zanimljivo je da Karter u Beograd stigao iz Venecije. Zbog unutrašnjih problema on nije bio na Titovoj sahrani.
Uspesi i neuspesi
Za vreme njegove vlasti u Kamp Dejvidu je 1978. potpisan sporazum kojim je Egipat formalno priznao Izrael. Karter je vratio Panami kontrolu nad Panamskim kanalom. Problemi su počeli 1979, kada je zbačen poslednji iranski šah, a tokom Islamske revolucije u Teheranu 66 državljana SAD je uzeto za taoce.
Karter je prekinuo diplomatske veze sa Iranom i uveo sankcije. Naredio je i akciju oslobađanja talaca, u kojoj je poginulo osam američkih specijalaca. Iran je oslobodio američke državljane posle 444 dana, tek kada je Regan položio zakletvu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
