Tlo u Turskoj i severnoj Siriji bilo je napuklo i pomaknuto u različitim smerovima nakon snažnog zemljotresa magnitude 7.8 i naknadnih potresa 6. februara ove godine. Dve jasne pukotine sada se protežu stotinama kilometara na mestima gde se tlo pomaklo i do sedam metara u suprotnim smerovima, piše u svojoj velikoj analizi Reuters.
Podaci o praćenju površine britanskog Centra za promatranje i modeliranje potresa, vulkana i tektonike (COMET) pokazuju koliko se tlo pomerilo. Rascep se proteže oko 300 kilometara do obale Sredozemnog mora. Čak i na južnom vrhu većeg rascepa, oko 150 kilometara od epicentra inicijalnog potresa magnitude 7.8, selo Tepehan u pokrajini Hataj svedočilo je neverovatnim pukotinama koje su prodirale do površine.
Snimak dronom od 10. februara pokazala je pukotine koje su presekle maslinik u selu.
"Oko 4:20 ujutro probudila nas je buka. Zbog početne panike niko nije znao možemo li da napustimo kuće i preživimo. Izgubili smo nadu", rekao je meštanin Mehmet Temizkan.
Bili su to vrlo veliki i snažni potresi koji su se probili sve do površine, rekao je Erik Filding, geofizičar u NASA.
"Ovo je izazvalo izuzetno snažno podrhtavanje na vrlo velikom području koje je pogodilo mnoge gradove i mesta prepuna ljudi. Dužina rascepa i magnituda potresa od 7.8 bile su slične potresu iz 1906. koji je uništio San Francisko", rekao je Filding.
Zemlja se pomerala u suprotnim smerovima
Zemljište s obe strane rascepa kretalo se u suprotnim smerovima, zaustavivši se na nekim mestima oko sedam metara dalje od svoje polazne tačke, prema podacima Krisa Milinera s Kalifornijskog instituta za tehnologiju. Glavni potres ostavio je dugačku pukotinu s pomacima do pet metara. Kraća pukotina nakon naknadnog potresa magnitude 7.5 donela je veće pomake zemljišta do sedam metara na nekim mestima.
Manji gradovi neposredno iznad crte rascepa pretrpeli su najjače zemljotrese. Glavna pukotina prošla je ravno kroz mnoga od tih naselja. Suzan Hjudž, seizmolog iz Geološkog instituta Sjedinjenih Američkih Država, rekla je da u mnogim slučajevima ljudi zbog resursa žive u blizini rascepnih zona.
"Ako živite u podnožju planina, tu bi moglo biti više vode", rekla je Hjudž.
Satelitski snimci
Rojtersova analiza i procena pokazuju da su naselja izgrađena u blizini rascepa imala veću populaciju što su bila bliže pukotini. Mnogi smrtni slučajevi i rušenja zgrada dogodili su se, međutim, u većim gradovima udaljenima od zone rascepa, za šta su stručnjaci rekli da je povezano s geografskim okolnostima.
Margarita Sedžu, seizmolog s Britanskog geološkog instituta, rekla je da je sigurnije graditi na planinskim stenama nego na mekom tlu u ravnici, koje ima tendenciju pojačavanja kretanja tla. Satelitske slike jasno su pokazale pomeranje površine.
Pukotina dužine 300 kilometara
Zemljotresi su otvorili dve ogromne pukotine na Zemljinoj površini, od kojih se duža proteže oko 300 km južnom Turskom.
"Potres ove veličine uzrokuje da se rascep lomi prilično dugo", rekao je Rodžer Mason, počasni naučni saradnik Britanskog geološkog instituta. Pukotina se može uporediti s dužinom Tajvana, Južne Koreje ili Portugala.
"Užasno je imati ovako dug rascep u naseljenom području", rekao je profesor Tim Rajt, voditelj britanskog Centra za posmatranje i modeliranje potresa, vulkana i tektonike.
Stručnjaci kažu da površinske pukotine nude vredan izvor podataka koji će im pomoći da shvate procese koji su doveli do tako razoranog zemljotresa - i na kraju spasiti živote.
"Naučnici širom sveta koriste ove vrste podataka za izradu 'izvornih modela' događaja", rekao je Rajt dodajući da bi takvi modeli mogli predvideti kako se strukture ponašaju tokom potresa i kako bi mogle uticati na ključnu infrastrukturu kao što su mostovi i putevi.
"Dugoročno, forenzičko razumevanje svakog potresa pomaže nam da se pripremimo za buduće događaje u različitim regijama", rekao je Rajt.
(Kurir.rs/Index.hr/Reuters)
NE PROPUSTITE
