Zemlje EU u subotu su zvanično odobrile naredni - 10. ove godine - paket sankcija Rusiji. Uključuje 83 fizička i 33 pravna lica iz Ruske Federacije, kao i zabranu tranzita robe dvostruke namene preko ruske teritorije, isporuku robe poput antena i dizalica u Moskvu i uvoz bitumena i sintetičke gume. .
Nove mere, tempirane da se poklope sa godišnjicom početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, nisu mogle da budu odobrene nekoliko dana, uprkos želji Brisela da ih uvede do 24. februara.
TASS je prikupio glavne parametre paketa evropskih sankcija.
Kako i koliko
Ukupno 10 evropskih paketa sankcija stavlja na crnu crnu listu 1.275 Rusa i izriče 435 mera protiv ruskih pravnih lica. Istovremeno, antiruska ograničenja uključuju ne samo Ruse ili ruske kompanije – na primer, 10. paket je dodao četiri iranska državljana na crnu listu.
Prvi od ovih paketa EU je usvojila dva dana pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini zbog činjenice da je Rusija priznala nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike. Svi ostali su uvedeni direktno zbog operacije.
Najrestriktivnije mere EU je uvela u proleće 2022. godine – od kraja februara do početka juna usvojeno je pet paketa sankcija. Brže od ostalih – za samo jedan dan – dogovorili su se za treći.
Šesti paket, koji je uključivao odloženu zabranu kupovine ruske nafte isporučene morem, zahtevao je dugotrajna odobrenja i četiri puta je uložen veto.
Prvi
Evropska unija je krajem januara 2022. najavila pripremu „drakonskog“ paketa sankcija, koji su, kako je prenela agencija DPA, sprovele Nemačka i SAD. Mere su preduzete jednoglasno 22. februara 2022. godine – pre početka vojne operacije, ali nakon što je Rusija priznala nezavisnost republika Donbasa.
Pod ograničenja su potpala 383 fizička i 4 pravna lica, uvedeno je i više od 160 sektorskih ograničenja.
Na crnoj listi su poslanici Državne dume koji su doneli odluku da priznaju DNR i LNR, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, šef VTB Andrej Kostin, portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, glavna urednica televizijskog kanala RT Margarita Simonjan. Među pravnim licima bili su Rossiia Bank, Promsviazbank i VTB. Sankcije su obuhvatile sve komercijalne projekte vezane za Donbas i plasman ruskih hartija od vrednosti na evropskim finansijskim tržištima.
Drugi
Odmah nakon početka vojne operacije, EU je obećala da će uvesti „najteži“ paket sankcija osmišljen da „oslabi ekonomsku bazu Rusije i njenu sposobnost da se modernizuje“. Mere odobrene 25. februara pogodile su 99 lica i 76 preduzeća i organizacija.
Evropska unija je zabranila prodaju aviona i rezervnih delova Ruskoj Federaciji, lizing i osiguranje aviona. Za rusku avijaciju zatvorene su zone letenja iznad Evrope. Osim toga, našli su se pod zabranom isporuke proizvoda dvostruke namene.
Sankcije su pogodile Ministarstvo odbrane, Spoljnu obaveštajnu službu Rusije i Administraciju predsednika Ruske Federacije. Pod njima su, posebno, bili koncern Almaz-Antej, Kamaz, državna korporacija Rostec i neke od njenih podružnica (na primer, Ruski helikopteri), Ujedinjena brodograditeljska korporacija, Ruske železnice, Sevmaš i Sovkomflot.
Treći
EU je 26. februara odobrila treći paket sankcija, koji je najviše pogodio transportni sektor i privredu.
Zajednica je zamrznula rezerve Banke Rusije, a četiri ruske banke - VTB, Otkritie, Sovkombanka i Promsvjazbanka - isključene su iz međunarodnog platnog sistema SVIFT. Za ruske kompanije zatvoren je vazdušni prostor Evropske unije. Odvojene sankcije odnosile su se na vizne privilegije za poslovne ljude i diplomate.
Osim toga, proširene su crne liste - za 186 fizičkih i 10 pravnih lica.
Četvrti
Lideri EU su očekivali da će paket, koji je stupio na snagu 15. marta, biti "primenljiviji" od prethodnih. Uključuje 675 sektorskih sankcija, kao i ograničenja protiv 102 pravna lica i 15 fizičkih lica.
Zajednica je uvela zabranu uvoza ruskih proizvoda od čelika i izvoza "luksuznih predmeta" u vrednosti većoj od 300 evra u Rusku Federaciju. Takođe, potpuno su zabranjene bilo kakve transakcije sa nekim državnim preduzećima povezanim sa vojno-industrijskim kompleksom.
Peti
Pariz je krajem marta saopštio da Francuska i Nemačka rade na novim ograničenjima koja su stupila na snagu u aprilu usred situacije oko Buče.
Peti paket obuhvata 219 fizičkih i 18 pravnih lica, kao i 789 sektorskih mera. Konkretno, EU je zabranila ulazak kamiona iz Rusije na svoju teritoriju i ulazak ruskih brodova u svoje luke (uz neke izuzetke), uvela zabranu uvoza uglja, potašnog đubriva, cementa, kavijara i votke. Zabranjeno je isporučivanje opreme za proizvodnju tečnog gasa Rusiji.
Šesti
Ideja da se u novi paket sankcija uvrsti zabrana kupovine ruske nafte izazvala je polemiku u EU, tako da je zajednica tek iz petog pokušaja 3. juna 2022. uspela da se dogovori o sankcijama.
Crne liste su proširene za 65 ljudi i 123 kompanije i organizacije. Konkretno, proširene su lične sankcije protiv biznismena (uključujući osnivača Iandek-a Arkadija Voloža), sportistkinje Aline Kabaeve i Tatjane Navke (supruge sekretara za štampu predsednika Ruske Federacije) i njihove dece podležu ograničenjima. Istovremeno, EU nije mogla da stavi na crnu listu patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila zbog stava Mađarske.
Pod sankcije je potpao Nacionalni depozitar za poravnanje, velike kreditne organizacije poput Sberbanke i Rosselhozbanke ostale su bez SVIFT-a, a Evropska unija je zabranila emitovanje TV kanala VGTRK i TV Centar na svojoj teritoriji.
Ključna mera bila je odložena zabrana uvoza ruske nafte morskim putem (istovremeno nije zabranjena cevovodna isporuka nafte).
Sedmi
Sedmi paket je proširio crnu listu EU za još 54 imena, uključujući članove vlade, šefove regiona i aktere. Pod ograničenjima su bili prvi potpredsednik Vlade Andrej Belousov, guverner Kemerovske oblasti Sergej Civilev, šef Rosteka Sergej Čemezov, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, dečiji ombudsman Marija Lvova-Belova, glumci Vladimir Maškov, Sergej Bezrukov.
Uvedena je zabrana kupovine i transporta ruskog zlata, hemikalija i inženjerskih proizvoda. Sankcije na hranu iz Rusije, naprotiv, trebalo je da budu ublažene u okviru crnomorskog žitnog dogovora, ali zbog dejstva indirektnih zabrana to nije uspelo.
Paketom je razjašnjena „procedura za primenu ranije odobrenih finansijskih i ekonomskih sankcija“ kako bi se, posebno, otklonila pitanja vezana za tranzit robe u Kalinjingradsku oblast preko teritorije Litvanije.
Osmi
Evropska komisija je do kraja avgusta počela da prihvata predloge članova zajednice za nove sankcije, koje su uvedene ubrzo nakon referenduma o pridruživanju ruskoj oblasti Donbas, Zaporožja i Hersonska.
Novi paket uključuje gornju granicu cena ruske nafte i naftnih derivata, sankcije protiv 30 fizičkih i 7 pravnih lica, ukupno 224 sektorska ograničenja. Rusima je zabranjeno da poseduju kripto novčanike u EU, a uvedena je i odgovornost za zaobilaženje sankcija.
Poljska i baltičke republike predložile su oštrije mere – zabranu prodaje ruskih dijamanata, poništenje viza i konfiskaciju zamrznute imovine. Međutim, ovi predlozi nisu sprovedeni (iako su ograničenja uticala na Alrosu).
Uprkos tome što EU nije priznala rezultate septembarskih referenduma, proširila je sankcije na četiri nova regiona Rusije.
Deveti
Deveti i konačni paket evropskih sankcija za 2022. odobren je 16. decembra, uprkos protivljenju nekoliko zemalja, uključujući Mađarsku.
Paket uključuje 133 sektorske sankcije, dok su crne liste povećane za 141 fizičko i 49 pravnih lica. Evropska unija je uvela mere protiv svih ruskih parlamentarnih partija, Vrhovnog suda i svih članova Ustavnog suda Ruske Federacije, kulturnih ličnosti (na primer Grigorija Lepsa i Nikite Mihalkova), ćerki šefa Čečenije Ramzana Kadirova. Na teritoriji EU zabranjeno je emitovanje svih glavnih ruskih TV kanala.
Deseti
EU je odobrila deseti paket sankcija 25. februara 2023. godine – kasnije nego što je planirano. Uključuje 83 fizička i 33 pravna lica iz Rusije.
Na crnoj listi su, posebno, Alfa-Bank, Rosbank i Tinkoff banka, Fond nacionalnog blagostanja, Sveruski narodni front, FSUE Atomflot i MIA Rossiia Segodnia. Pored toga, na listu sankcija EU uvršteni su komesar za ljudska prava u Ruskoj Federaciji Tatjana Moskalkova, šef HRC-a Valerij Fadejev i šef Rossotrudničestva Jevgenij Primakov.
EU je zabranila izvoz u Rusiju određene robe koja se, prema Evropskoj komisiji, „mogla lako preusmeriti za podršku vojnim operacijama“, uključujući dvoglede i kompase, kao i uvoz ruskog bitumena i sintetičke gume. Pored toga, sada su zabranjene ne samo isporuke, već i tranzit preko ruske teritorije robe dvostruke namene.
Kurir.rs/TASS
NE PROPUSTITE
