Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, 'gvozdena zavesa' se spustila širom kontinenta.", ovako je Vinston Čerlič odlržao svoj istorijski govor u američkom gradu Fultonu 5. marta 1946 i tim ozvaničio spuštanje "gvozdene zavese", sa čime je i počeo Hladni rat i podela Evrope na Zapad i Istok.
Sedamdeset sedam godina kasnije u Evropi mogli bi reći niče nova "gvozdena zavesa", ali ne u centralnoj Evropi, nego na krajnjem severu uz granicu sa Rusijom. Naime Finska država krenula je u ambiciozni projekat igradnje najduže ograde na svetu koja će se prostirati u dužini od 1.340 km.
Poređenja radi ukupna dužina Berlinskog zida koji je razdvajao taj grad od 1961. do 1989. iznosio je 155 km uključujući tu i sam zid, ali i žičane prepreke.
U prvoj fazi finske vlasti će podići žičanu ogradu na prvih 200 kilometara granice. Projekat je započeo 1 marta 2023. u fazi od 2,5 kilometra koji se prvo utvrđuju.
Ovaj predlog finska granična policija dala je vlastima još u septembru 2022, kada je predloženo da se napravi ograda visoka nekoliko metara sa bodljikavom žilet žicom, nadzornim kamerama i senzorima. Naime, Helsinski strahuje da bi Moskva, po uzoru na Belorusiju mogla da u okviru hibridnih operacija iskoristi migrante za politički pritisak na ovu baltičku državu članicu EU i aspiranta na članstvo u NATO čiji put otežava Turska. Projekat bi trebao da bude završen do 2026 godine i prostiraće se od Baltičkog mora odnosno od grada Valima do Raja-Josepi.
Celokupno pokrivanje državne granice u dužini od 1340 km radilo bi se u nekoliko etapa. U oktobru 2022. sve glavne finske političke stranske su podržale bile plan o izgradnji ograde koja će hermetički odvojiti tu zemlju od Rusije i stvoriti neprobojni bedem.
U jeku Hladnog rata Finska i Sovjetski Savez imali su uprkos manji incidentima odlične odnose. Priv migovi 29 na zapadu viđeni su upravo u finskoj bazi Risala kad su došli u posetu. Finska vojska je tradicionalno nabavljala rusku tehniku, pored zapade, ali je pažljivo čuvala svoj neutralni status. Posle završetka Hladnog rata finska je nastavila da kupuje rusko naoružanje, ali i zapadno. Veliki broj Finaca odlazio je u kupovinu alkohola i cigara u Rusiju, kao što su Rusi nabavljali neke namirnice u Finskoj. Naprosto trgovina je cvetala sve do 24. februara, kada je Rusija krenula u „Specijalnu operaciju“ kako to zove Moskva, odnosno izvršila agresiju kao tvrdi Kijev i zapadnoevropske zemlje.
O ovome govorio je i vojni komentator Boško Jovanović, u maju 2022. na temu Finske u NATO paktu i šta bi to značilo
Jovanović je u razgovoru sa autorom ovih redova u maju 2022. govorio o utvrđivanju svoje granice da po njemu vlast u Helsinkiju treba da ut rusku granicu radi utvrđene rejone uz samu rusku granicu, a oko Utsjokija, Savukoskija, Vinarija, Saola, Kusamoa, Sumisalmija, Kuhmoa, jer je malo verovatno da će Rusi da napadaju ponovo preko Karelije iz pravca Virborga.
Tu Finici moraju da krenu sa temeljnom fortifikacijom zato što to može da im pomogne da uz manje trupe zadržavaju protivnika. Naravno obavezno mora da dođe do zaprečavanja graničnog pojasa, do postavljanja minskih polja, do toga da Finska mora da ima podmornice, najverovatnije, nemačke „Tip 214″ zato što su male i da može da odam tim podmornicama da vodi rat protiv Baltičke i Severne flote, pošto će Severna flota verovatno da se uključi u bilo kakav napad na Finsku pored baltičke flote, ako se ispuni ono što je Medvedev rekao da će biti stavljeno nuklearno oružje na flotu. To je onda problem“.
Prema njegovim rećima „suština je u tome da onda Finci mora da se brane po dubini, da uče na Ukrajinskim greškama. Prva i najvažnija je da ne dođe do rata između njih i Rusa, ali članstvo Finske u NATO je put u pogrešnom smeru“.
-Finci treba da budu glas razuma na Zapadu.Treba da kažu mi imamo granicu sa Rusijom 1.300 km ako se ne varam. Ako stvarno misle Finci da je NATO nešto spoban da ih zaštiti nisam baš siguran u veliki moral NATO trupa posle debakla gde je god bio NATO. Fincima bi najpre u pomoć pritekle baltičke države, možda švedski dobrovoljci, Švedska, ali nisam baš uveren da švedska sa Gripenima i arčerima kojih ima jako malo bi mogla naprosto u bilo kom potencijalnom sukobu da uradi“.
Jovanović iznosi i scenario potencijalog sukoba Finske u NATO i Rusije, ako bi došlo do sukoba.
-Rusi mogu da se opredele ne za rat nego za spaljivanje finskih šuma što bi dovelo do brisanog prostora i lakog napada, tako da Finska treba da bar ima oko 1000 borbenih oklopnih vozila, da ima oko 800 tenkova i to moraju da budu nemački leopard 7A+, da broj aviona povećaju na borbenih na 150 jer 62 aviona je isuviše malo za bilo kakakv sukob sa Rusijom. Broj jurišnih helikoptera mora da se rapidno poveća, tako da je Finska zahteva veliko povećanje finskog vojnog budžeta, a da li je to potrebno neka oni sami odluče. Ali ulazak u NATO treba da se reši na referendumu bar u slučaju Finske jer to znači imati Rusiju za neprijatelja, a da li je to potrebno na osnovu iskustva iz prvog rata mislim da nije, zaključuje Jovanović.
Inače kako je predstavnik finske granične policije naveo projekat bi trajao četiri godine i mogao bi da košta nekoliko stotina miliona evra,. Poslednje cifre govore o ceni od 380 miliona evra za deonicu od 200 km.
Svi zidovi i ograde sveta
Slićne zidove napravio je bviši američki predsednik Donald Tramp na granici sa Meksikom kako bi sprečio migracije i narkokartele da upadaju u pogranične oblasti i Izrael koji je hermetički odvojio Gazu od ostatka Izraela, kako bi suzbio saomubilačke napade. Sličen žičane ograde prema granici sa Rusijom postoje i na Baltiku na primeru Estonije koja je je utvrdila 136 km granice sa Rusijom. Letonija koja ima ogradu na granici sa Rusijom u dužini od 300 km, Litvanija 500 km, Poljska sa Belorusijom 186 km kada je 2021. bio okršaj sa navalom migranata na tu državu. Grčka je sa granici sa Turskom podigla žičanu barijeru u dužini od 40 km, Bugarsak sa Turskom 240 km i Grčka sa makedonijom 32 km
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
