Rat u Ukrajini ušao je u 373. dan.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručuje da Kijev drži sve delove fronta pod kontrolom, ruski predsednik Vladimir Putin se priprema za sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Moskvi.
Ruski mediji javljaju da je ukrajinska grupa od oko 50 članova uz eksplozije i pucnjavu zarobila stanovnike sela Sušani. U selu Ljubečane nekoliko ljudi uzeto je za taoce.
Diverzanti su otvorili vatru na jedan automobil u pokretu pri čemu je vozač automobila ubijen, a jedno desetogodišnje dete ranjeno. Predsednik Rusije Vladimir Putin okarakterisao je ono što se dogodilo kao teroristički akt. Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je Kinu da ne šalje oružje Rusiji za rat u Ukrajini i zatražio je od Pekinga da izvrši pritisak na Moskvu da povuče svoje snage.
O rusko-ukrajinskom sukobu pričamo u nastavku jutarnjeg programa razgovarala je voditeljka Snežana Petrović sa gostima dr Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Petar Milutinović, istraživač na Institutu za evropske studije i diplomata.
Petrović je opisao dešavanja o kojim je informisan i dao "kliničku" sliku Bahmuta.
- Ruska strana se povukla iz istočne trećine harkovske oblasti, nešto je veća od proseka u Ukrajini. Velika je kao Republika Srpska, ali u vezi sa Bahmutom, i tu dolaze oprečne informacije - započeo je, pa predstavio borbena dejstva.
- Grad je sve teže braniti. To je klinička slika Bahmuta. On pripada najfrekventnijem nivou fronta. Tu su snage prilično izjednačene. Rusi su imali strateški prodor sa istočne strane, ali sa severa. zahvljajući prodoru od Soledara, oni su zauzeli nekoliko mesta Paraskijeva, pa su presekli put ka Slavjansku, i situacija je takva da, postoje tri scenarija. Ako bi se ukrajinska strana povukla, ima jedan kanal gde bi mogli da zasnuju liniju odbrane, ali oni ne žele da odrade taj potez i brane grad po svaku cenu.
Sledećim viđenjem pridružio se i Milutinović.
- Kada bi se išlo strateški na Krim, to bi izazvalo reakciju ruskog rukovodstva da upotrebi nuklearno naoružanje - rekao je MIlutinović koji takođe smatra da još uvek ne postoji zona nuklearnog sukoba.
Na primedbu voditeljke Snežane Petrović kako je nuklearni ishod rata moguć i da je sve neizvesnosti, Petrović ukazuje da postoji novi koncept ratovanja i dolivanja ulja na vatru, kroz sledeći primer.
- Kada je bio rat u BiH. Bez obzira što se išlo da se zaobiđe srpski narod, svi znamo da su Srbi prihvatili Republiku Srpsku, još pre sukoba. Ipak, muslimansko rukovodstvo u Sarajevu, je držalo Srbe u ministarstvima i pospešivalo srpski jezik. Ukrajinsko rukovodstvo zabranjuje Rusku pravoslavnu crkvu, moskovske patrijaršije koja je najstarija i koja postoji odvajkada! Dakle, oni šalju poruku da tu neće biti mesta za ruskojezičnost i mislim da je to loša politika i ti ljudi će reći: U redu mi se sada delimo. Najveći broj ljudi ima dualni identitet, što se tiče ruskog i ukrajinskog jezika o državljanstva- rekao je Petrović i podsetio na osam godina izbacivanja ruskog jezika u Ukrajini.
- Počela je da se uči nova istorija i jezik "Suržik" a to je divlja varijanta rusko-ukrajinskog jezika i stvari nisu tako crno bele. Bilo bi logičnije da Zelenski odustane od projekcije da uzme Krim. Kad već rat postoji, ove četiri oblasti koje je Rusija pripojila to je neki optimum iza i preko koga ne treba da se ide! - dodao je.
Suržik (ukr. суржик), u izvornom značenju „brašno ili hleb napravljeno od mešanog žita“, na primer, pšenice i raži), je mešani jezik ili sociolekt koji koristi 15–20% ukrajinskog stanovništva. Mešavina je ukrajinskog jezika u svojstvu supstratuma sa ruskim jezikom u svojstvu superstratuma. Ruski vokabular je kombinovan sa ukrajinskom gramatikom i izgovorom.
Vokabularna upotreba bilo kog od ova dva jezika uveliko je različita, zavisno od lokacije, ili od osobe do osobe, zavisno od obrazovnog stupnja, ličnih iskustava, seoskoj ili gradskoj sredini, porekla njegovih interlokutora itd. Procenat ruskih reči i fonetički uticaji teže stepenastom rastu prema istoku i jugu i oko velikih ruskogovornih gradova. Uobičajeno se govori u većini ukrajinskih seoskih područja, s izuzetkom najzapadnijih područja, gde jezik ne sadrži elemente ruskog jezika, zatim u velikim gradskim sredinama kao što su Donjeck, Harkov, Lugansk, a najviše na Krimu, gde skoro celokupno stanovništvo koristi standardni ruski.
MIlutinović se složio da se mora naći kompromisno rešenje.
- Čini mi se da je ovo dobar deo teritorija i da Rusi iza ovog neće preći. U nekom trenutku će se stovoriti put za političko rešenje. Sjedinjene američke države će ovo rešiti - dodao je Milutinović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
