Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev sastao se 28. februara sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Cilj posete je kako je navedeno jačanje strateške saradnje dve zemlje sa naglaskom na oblasti kao što su: bezbednost, energetika, trgovine i inviesticije.
"Koristeći ovu priliku želeo bih da izrazim svoju zahvalnost na stalnoj podršci Sjedinjenih Američkih Država našoj nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu, rekao je Tokajev.
Američki državni sekretar je zahvalio Kasimu Žomartu Tokajevu na gostoprimstvu i preneo pozdrave predsednika SAD.
- Važno je da na bilateralnom nivou razvijamo značajne uspehe postignute tokom 30 godina, produbljujemo i jačamo naše partnerstvo. Tek poslednjih godina ostvarili smo značajna i nova dostignuća u ovom pravcu. Naši odnosi su jaki, a naše veze sve jače. Nećemo odstupiti od ovog pravca. Pored toga, želimo da se zahvalimo vama i vašem timu što ste se danas u Astani pridružili partnerima u Centralnoj Aziji. Nadam se da ćemo zajedno sa našim kolegama – ministrima spoljnih poslova učestvovati u radu na stvaranju čvrstih i bliskih odnosa u cilju objedinjavanja regiona, fokusirajući se na konkretna pitanja. Mislim da će to biti korisno za ljude Centralne Azije i Sjedinjenih Država. Nameravamo da sarađujemo na najvišem nivou. – rekao je Entoni Blinken.
Upravo ovaj susret ponovo je oživeo ono što je Bajdenova administracija od kada je došla na vlast 2021. godine prvo u radila u spoljnim poslovima, a to je reafirmacija politike američkog geopolitičara i geostratega poljskog porekla Zbignjeva Bžežinskog.
Naime, Ukrajina i Centralna azija su bile ključne teme njegovog dela Velika šahovska tabla napisanog 1996 godine gde je sada već ovaj pokojni geopolitičar opisao ulogu trenutno dve trenutno države koje imaju fokus, a to je Ukrajina i Kazahstan i pokušaj da se Centralna azija istrgne iz ruku Rusije koja je tim prostorm vladala od 1918 do 1991 i posredno od 1991 pa do danas.
Inače Kazahstan je krajem decembra 201. i početkom januara 2022. potresla kriza i sukob, što je Moskva protumačila kako početak obojene revolucije slične onima koje su potresale region Istočne Evrope Centralne azije od 2004 godine. Mnogi su smatrali da je tadašnja situacija u Kazahstanu bila veoma slična onoj što se desila u Ukrajini 2004. i 2014, Krigristanu 2005, Gruziji 2005 i Jermeniji, gde je uprkos katastrofalnom proazu u ratu sa Azerbejdžanom Pašinjan koji je prozapadno usmeren uz velika previranja ostao na vlasti.
Interesantno je i ono šta je o Kazahstanu pisao i sad već pokojni geostrateg i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski, čije ideje je u život, pa i knjigu "Velika Šahovska tabla" vratio i aktuelni američki predsednik Džo Bajden, prvo sa Ukrajinom, a sad i sa Kazahstanom, ali je veoma zanimljivo videti o čemu je Bžežinski pisao kada je gledao na Kazahstan odnosno "Evroazijski Balkan".
Kako je pisao Bžežinski "Evroazijski balkan" čini devet zemalja kazahstan, kirgistan, Tadžikistan, Uzbenisatan, Turkmenistan, Azerbejdžan, Jermenija i Gruzija, koje su nekad činile deo Sovjetskog Saveza.
"Granice njihovih država su povučene arbitrarno od strane sovjetskih kartografa tokom dvadesetih i tridesetih kad su sovjetske republike bile formalno uspostavljene.. Njihove granice su utvrđene u velikoj meri na osnovu etničkog principa... Od pet novih nezavisnih centralnoazijskih država Kazahstan i Uzbekistan su najvažniji. Regionalno Kazahstan je štit, a Uzbekistan je duša buđenja različitih nacija u regionu. Geografska veličina i lokacija Kazahstana štiti druge zemlje od neposrednog ruskog fizičkog pritiska, pošto se kazahstan sam graniči sa Rusijom. Međutim, od oko 18 miliona njegovih stanovnika približno su 35 odsto Rusi, dok 20 odsto predstavljaju ostali ne-Kazahstanci, što je činjenica koja zadaje velike teškoće kazahstanskim liderima... U isto vreme nekoliko stotina hiljada Kazaha nastanjuje rusku stranu državne granice i severoistočni Uzbekistan, koji Kazahe smatraju kao glavne rivale u borbi za vođstvo u Centralnoj aziji", piše Bžežinski.
Što se tiče Kazahstana, Bžežinski je daleke 1996. naveo da je primarni interes Amerike da pomogne u obezbeđivanju situacije u kojoj nijedna pojedinačna sila neće moći da kontroliše ovaj geopolitički prostor (Centralne azije).
"U isto vreme Kazahstan, zahvaljujući svojoj veličini, ekonomskom potencijalu i geografski važnoj lokaciji-takođe zalsužuje mudru međunarodnu pozadinsku podrđku i naročito ekonomsku pomoć", piše ovaj sad već pokojni geostrateg.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
