Demonstranti u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji digli su se na noge u utorak uveče nakon što je parlament dao početnu podršku predlogu zakona o „stranim agentima“ za koji kritičari kažu da predstavlja autoritarnu promenu.
Novi Zakon o transparentnosti i stranom uticaju predviđa formiranje registra nevladinih organizacija, medija i drugih pravnih entiteta koje finansiraju strane države.
Nekolicina u masi bacala je molotovljeve koktele i kamenje na policiju, a policija je koristila vodene topove i suzavac u pokušaju da rastera hiljade demonstranata koji strahuju da bi nacrt zakona mogao da naruši nade ove južnokavkaske zemlje za članstvo u Evropskoj uniji.
Borelj kritikovao zakon
Šef diplomatije EU Žozep Borelj kritikovao je novi gruzijski zakon o stranim agentima, rekavši da je nespojiv sa vrednostima EU i da je u suprotnosti sa ciljem Gruzije da se pridruži uniji.
"Zakon u svom sadašnjem obliku rizikuje da ima zastrašujući efekat na civilno društvo i medijske organizacije, sa negativnim posledicama po mnoge Gruzijce koji imaju koristi od njihovog rada. Ovaj zakon je nespojiv sa vrednostima i standardima EU", rekao je Borelj.
On je napomenuo da "EU poziva Gruziju da zadrži privrženost demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima i ukazao da narod ima pravo na mirne proteste.
Društvenim mrežama kruže snimci na kojima se vidi kako demonstranti razbijaju barikade i pokušavaju da uđu u zgradu parlamenta dok na ulici besne neredi, prenosi Jutarnji list.
„Došao sam ovde jer znam da moja zemlja pripada Evropi, ali moja vlada to ne razume“, rekla je 30-godišnja demonstranta Demetre Šanšiašvili.
„Ovde smo da zaštitimo našu zemlju jer ne želimo ponovo da budemo deo Rusije“, dodao je on, misleći na skoro dva veka koje je Gruzija provela kao deo Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza.
Zakon, koji podržava vladajući blok Gruzijski san, zahteva od organizacija koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva da se registruju kao "strani agenti" i da budu pod nadzorom Ministarstva pravde, ili će se suočiti sa znatnim kaznama.
Kritičari su rekli da to podseća na zakon iz 2012. u Rusiji koji se od tada koristi za suzbijanje neslaganja.
Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili, koja želi da stavi veto na zakon ako završi na njenom stolu, rekla je da je na strani demonstranata.
"Vi predstavljate slobodnu Gruziju, Gruziju koja svoju budućnost vidi na Zapadu i neće dozvoliti nikome da vam tu budućnost oduzme", rekla je ona u govoru snimljenom u Sjedinjenim Državama, gde je u zvaničnoj poseti.
"Ovaj zakon nikome nije potreban... svi koji su glasali za ovaj zakon prekršili su Ustav", rekla je ona. Parlament, međutim, može nadjačati njen veto.
Irakli Pavelnišvili, aktivista za građanska prava i opozicioni političar, rekao je da je predloženi zakon protivan nacionalnim interesima Gruzije i njenim evropskim težnjama.
Tuča u parlamentu zbog zakona
Podsetimo, pre nekoliko dana je izbila tuča između poslanika u gruzijskom parlamentu oko ovog zakona.
Video iz zgrade parlamenta u glavnom gradu Tbilisiju prikazuje kratku, ali nasilnu tuču nakon što je izgleda da je predsednik odbora za pravne poslove udario lidera opozicione partije Ujedinjeni nacionalni pokret, koja se protivi zakonu.
Zakon je prethodno bez problema prošao prvo parlamentarno čitanje, preneli su gruzijski mediji.
Neki od demonstranata okupljenih ispred zgrade parlamenta nosili su zastave Gruzije, Evropske unije i SAD i uzvikivali političarima u parlamentu: „Ne ruskom zakonu“ i „Vi ste Rusi“.
Mnogi Gruzijci vide Rusiju kao neprijatelja, nakon što je Moskva podržala separatiste u otcepljenim gruzijskim regionima Abhaziji i Južnoj Osetiji 1990-ih. Stotine hiljada Gruzijaca i dalje je interno raseljeno unutar zemlje nakon nekoliko krvavih etničkih sukoba, prenosi Jutarnji list.
Govoreći u Berlinu ranije u utorak, gruzijski premijer Giorgi Garibašvili je ponovo potvrdio svoju podršku zakonu, rekavši da predložene odredbe o stranim agentima ispunjavaju "evropske i globalne standarde".
Vladajuća stranka, koja kaže da želi da se Gruzija pridruži Evropskoj uniji, optužila je kritičare zakona da se suprotstavljaju Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi, jednoj od najuglednijih i najuticajnijih institucija u zemlji. U ponedeljak je rasprava o predlogu zakona u odboru završena fizičkom tučom u parlamentu.
Više od 60 organizacija civilnog društva i medija reklo je da se neće pridržavati zakona ako bude potpisan.
Gruzijska vlada se poslednjih godina suočila sa kritikama posmatrača koji kažu da zemlja juri ka autoritarizmu. U junu je EU odbila da Gruziji dodeli status kandidata zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom, navodeći kao razlog zastoj političkih i pravosudnih reformi.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
NE PROPUSTITE
