Pentagon navodno blokira predaju ruskih dokaza o ratnim zločinima Međunarodnom krivičnom sudu. Pozivajući se na neimenovane izvore, Njujork tajms javlja da Ministarstvo odbrane SAD blokira prenos dokaza o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini Međunarodnom krivičnom sudu (MKS).
Navodi se da su zabrinuti zbog mogućeg suđenja za američke ratne zločine.
Američki list Njujork tajms u članku citira neke sadašnje i bivše američke zvaničnike da se Ministarstvo odbrane SAD, poznato i kao Pentagon, protivi predaji dokaza o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini Međunarodnom krivičnom sudu (MKS).
Navodi se da dokazi uključuju materijale o odlukama ruskih zvaničnika da namerno napadnu civilnu infrastrukturu i kidnapuju hiljade ukrajinske dece sa okupirane teritorije, navodi Sijetl tajms.
Međutim, prema izvorima, Ministarstvo odbrane SAD smatra da bi MKS na osnovu dokaza mogao da donese presedansku presudu, koja bi mogla da posluži i za krivično gonjenje američkih vojnika koji su učestvovali u stranim ratovima, pa odbija da preda dokaze.
Američka administracija podržava saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom Bijela kuća, Stejt department, Ministarstvo pravde i obavještajne službe podržavaju saradnju SAD sa Međunarodnim krivičnim sudom, prema izvorima.
„Međunarodni krivični sud zauzima važno mesto u ekosistemu međunarodne pravde, a SAD podržavaju istragu tužioca MKS“, na primer, rekla je američka međunarodna izaslanica za globalnu pravdu Bet van Šak na konferenciji u Lavovu prošle nedelje.
Džo Bajden ima poslednju reč
Potpredsednica SAD Kamala Haris je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji optužila Rusiju za zločine protiv čovečnosti u Ukrajini i izrazila podršku međunarodnim istragama.
Očekuje se da će nesporazum između većine administracije i Pentagona biti razrešen na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost 3. februara, prema izvorima, ali se ministar odbrane Lojd Ostin nije povukao. Američki predsednik Džo Bajden tek treba da donese konačnu odluku po tom pitanju, prenosi Gardijan.
SAD su bile u mogućnosti da pomognu međunarodnim sudovima od prošle godine
Prošlog decembra, američki Kongres je promenio dugogodišnja zakonska ograničenja za pomoć SAD sudovima, dozvoljavajući SAD da učestvuju u istragama i mogućim gonjenjima u vezi sa ratom u Ukrajini. Među glavnim inicijatorima promena bila je republikanska senatorka Lindzi Grejem, koja takođe krivi Pentagon za ćorsokak.
"Ministarstvo odbrane se usprotivilo amandmanu zakona - usvojen je velikom većinom - i sada pokušavaju da potkopaju slovo i duh zakona. Izgleda da je Ministarstvo odbrane ovde problem dete. Što pre informacija dođe u ruke Međunarodnog krivičnog suda, to bolje." za ceo svet", rekao je Grejem za Njujork tajms.
„SAD podržavaju niz istraga za identifikaciju i držanje odgovornih, uključujući preko Kancelarije generalnog tužioca Ukrajine, Ujedinjenih nacija, ekspertskih misija pod okriljem Moskovskog mehanizma OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju). ) i, između ostalih, Međunarodni krivični sud“, objasnila je za Gardijan novinarka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson.
„Gardijan“ je takođe zatražio komentar od američkog Ministarstva odbrane o izveštaju „Njujork tajmsa“, koji je samo rekao: „Ministarstvo odbrane smatra da Rusija treba da snosi odgovornost“.
Rimski statut nisu ratifikovale Ukrajina, Rusija ili Sjedinjene Države Međunarodni krivični sud (MKS), sa sedištem u holandskom gradu Hagu, počeo je da istražuje navodne ruske ratne zločine u Ukrajini ubrzo nakon početka rata. Međutim, MKS ima ograničena ovlašćenja u odlučivanju, pošto ni Rusija ni Ukrajina nisu ratifikovale Rimski statut, na osnovu kojeg je sud osnovan.
Iz tog razloga, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta pozivao na osnivanje posebnog suda za ruske ratne zločine u Ukrajini. U međuvremenu, Evropska unija se priprema za osnivanje Kancelarije Međunarodnog tužioca za ratne zločine u Ukrajini.
Ukrajina može da preda osumnjičene MKS
Glavni tužilac MKS-a Karim Kan najavio je prošlog oktobra da bi Ukrajina mogla da preda ruske osumnjičene za ratne zločine MKS-u na razmatranje, ako se suđenje u Ukrajini ne bi moglo održati iz pravnih razloga. Rimski statut navodi da međunarodni sud ima nadležnost samo ako sudovi u matičnoj zemlji ne žele ili nisu u mogućnosti da krivično gone osumnjičenog.
MKS je osnovan prema Rimskom statutu 2002. godine kako bi se bavio zločinima na međunarodnom nivou, uključujući ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid. Iako su američki pravni stručnjaci takođe pomogli u izradi Rimskog statuta, i iako ga je 2000. godine potpisao tadašnji američki predsednik Bil Klinton, Senat ga nikada nije ratifikovao. Klintonov naslednik Džordž V. Buš je tada povukao američki potpis.
Kurir.rs/RTV SLO
NE PROPUSTITE
