Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Žozep Borelj izjavio je u intervjuu za evropski portal "Euraktiv" da je EU praktično iscrpla sve mogućnosti u oblasti sankcija protiv Rusije.
- Nema mnogo više da se uradi sa stanovišta sankcija, ali možemo da nastavimo da povećavamo finansijsku i vojnu podršku - rekao je Borelj nakon sastanka ministara odbrane EU i Stokholmu.
EU je nedavno odobrila 10. paket sankcija protiv Rusije.
Na pitanja novinara na konferenciji za štampu u Evropskoj komisiji, da li EU sprema novi paket sankcija, portparoli nisu mogli da daju precizan odgovor i ograničili su se na izjavu da o tome razgovaraju zemlje članice i da ta rasprava ne može da bude javna.
- Zaista, godinu dana nakon invazije, dolazimo do kraja mogućnosti - priznao je Borelj, upitan o sledećim potencijalnim koracima koje bi EU mogla da preduzme kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
On smatra da je odgovor nastavak podrške Ukrajini, sprečavanje zaobilaženja sankcija i korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu Ukrajine.
- Ukrajini je potrebno mnogo novca samo da bi mašinerija radila, država u ratu ima velike finansijske potrebe. To će zahtevati mnogo napora sa naše strane, tako da sankcije i vojna podrška nisu sve - kaže on.
Borelj predlaže plan za korišćenje 3,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda za naoružavanje Ukrajine od početka invazije prošlog februara, koji je nedavno dopunjen za dodatne 2 milijarde evra za 2023 godinu.
Ako plan bude odobren, milijarda evra bi se koristila za nadoknadu državama članicama za obezbeđivanje municije u Ukrajini iz preostalih zaliha i još milijardu evra za zajedničke nabavke. Ovaj plan još uvek nije odobren od država članica.
- Za sada nam je potreban sporazum o 2 milijarde evra. Ako ovo ne bude dovoljno, onda ćemo ponovo da se vratimo na temu jer ne znamo koliko municije možemo da kupimo sa ovih 2 milijarde evra - naglašava Borelj.
On je upozorio da će Evropskom mirovnom fondu biti potrebno više resursa za sve ostalo, "po celom svetu, pa čak i za Ukrajinu".
EU takođe traži da se treće zemlje pridruže njenim naporima. Zasad je samo Norveška već izrazila interesovanje, a Kanada je potencijalno voljna da se pridruži.
Kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
