Skoro šest meseci od eksplozija na podmorskom gasovodu, koje su u septembru izazvale geopolitičke šokove širom sveta, još uvek nema konačnog odgovora na pitanje ko je digao u vazduh Severni tok.
Neki su brzo prebacili krivicu direktno Rusiju – navodeći njenu istoriju hibridnog ratovanja i mogući motiv zastrašivanja usred ekonomskog sukoba sa Evropom oko snabdevanja gasom. Ali prošlo je pola godine bez čvrstog dokaza za tu tvrdnju od strane tekućih istraga vlasti u tri evropske zemlje.
Ipak, neke stvari se sigurno znaju.
Кao što se pretpostavilo već nekoliko sati nakon incidenta, eksplozije su bile čin namerne sabotaže. Jedna od tri istrage, koju je vodilo švedsko tužilaštvo, potvrdila je u novembru da su ostaci eksploziva i nekoliko "stranih predmeta" pronađeni na "mestu zločina" na morskom dnu, oko 100 metara ispod površine Baltičkog mora, blizu danskoh ostrva Bornholm.
Sada su dva nova medijska izveštaja — jedan iz "Njujork tajmsa", drugi iz zajedničke istrage nemačkih javnih emitera ARD i SVR, kao i lista "Cajt" — navela mogućnost da je proukrajinska grupa možda odgovorna za sabotažu.
U sredu je nemačko tužilaštvo potvrdilo da je u januaru pretražilo brod za koji se sumnja da je prevozio eksploziv korišćen u sabotaži, ali još uvek istražuje zaplenjene predmete, identitete počinilaca i njihove moguće motive.
Teorija 1: Putin, energetski siledžija
U danima neposredno nakon napada, pretpostavka mnogih analitičara na Zapadu bila je da je ovo bio drski čin zastrašivanja od strane Vladimira Putina.
Mihail Podoljak, savetnik Volodimira Zelenskog, izneo je ovu hipotezu preko svog Tvitera 27. septembra, dan nakon što su eksplozije prvi put otkrivene. On je incident označio kao "ništa drugo do teroristički napad Rusije i akt agresije prema EU" koji je povezan sa rešenošću Moskve da izazove paniku uoči zime zbog isporuke gasa Evropi.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki takođe je nagovestio umešanost Rusije. Rusija je negirala odgovornost.
Cevi Severnog toka su u vlasništvu ruskog Gasproma. Кompanija je u vreme eksplozija najavila zatvaranje cevi Severnog toka 1 na neodređeno, navodeći tehničke probleme. U međuvremenu, nove cevi Severnog toka 2 nikada nisu puštene u upotrebu. Nekoliko dana nakon što je Gasprom najavio gašenje početkom septembra, Putin je zapretio da će se Evropa "smrznuti" ako ne odustane od energetskih sankcija Rusiji.
Ali zašto dizati gasovod u vazduh, ako se ucena preko gašenja cevovoda već pokazala efikasnom? Zašto okončati mogućnost da gas ikada ponovo teče?
Simon Taljapijetra, stručnjak za energetiku i viši saradnik u Brigelovom istraživačkom centru, kaže da je moguće da je – ako je Rusija krivac – možda bilo unutrašnjih podela oko takve odluke.
- U tom trenutku, kada je Putin u suštini odlučio da prestane da snabdeva gasom Nemačku, mnogi u Rusiji su možda bili protiv toga. Ovo je bio izvor prihoda. Moguće je da su estremniji lideri Kremlja doneli odluku da okončaju debatu tako što će uništiti gasovode - rekao je Taljapijetra.
Dizanje u vazduh Severnog toka, po tom scenariju, bila je konačni dokaz spremnosti Rusije da prekine snabdevanje Evrope gasom na neodređeno vreme, dok je istovremeno demonstrirala svoje sposobnosti hibridnog ratovanja. Putin je u oktobru rekao da je napad pokazao da je "svaka kritična infrastruktura u saobraćajnoj, energetskoj ili komunikacionoj infrastrukturi ugrožena — bez obzira na to u kom delu sveta se nalazi" — reči koje mnogi na Zapadu vide kao prikrivenu pretnju.
Teorija 2: Britanci su to uradili
Ruski lideri su od početka insinuirali da iza napada stoje ili Ukrajina ili njeni zapadni saveznici. Portparol Кremlja Dmitrij Peskov rekao je dva dana nakon eksplozija da su optužbe na račun Rusije "prilično očekivane i predvidivo glupe". On je dodao da Moskva nema interes da digne Severni tok u vazduh.
Zatim, mesec dana nakon eksplozija, rusko ministarstvo odbrane je iznelo veoma konkretne navode da su "predstavnici mornarice Velike Britanije učestvovali u planiranju, podršci i izvođenju" napada. Isti navodni britanski stručnjaci su takođe bili uključeni u pomaganje Ukrajini da koordinira napad dronom na Sevastopolj na Кrimu, saopštila je Moskva.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da su "izmišljene" optužbe imale za cilj da skrenu pažnju sa nedavnih poraza Rusije na bojnom polju. U svakom slučaju, Moskva je ubrzo promenila ton.
Teorija 3: Američke tajna operacija
U februaru, dok formalne istrage u Nemačkoj, Švedskoj i Danskoj još nisu bile javne, članak američkog istraživačkog novinara Simora Herša izazvao je novi talas spekulacija. Heršova tvrdnja je da su američke snage digle u vazduh Severni tok po direktnom naređenju Džoa Bajdena.
Izveštaj — zasnovan na jednom izvoru za koji se kaže da ima "direktno saznanje o operativnom planiranju" — navodi da je grupi specijalaca za duboko ronjenje u gradu Panama tajno dodeljen zadatak da postavi mine na daljinsku detonaciju na cevovode. Sugeriše da je Bajden želeo da jednom zauvek prekine rusku gasnu vezu sa Nemačkom, kako nikakva ucena Кremlja ne bi odvratila Berlin od nepokolebljive podrške Ukrajini.
Heršov članak se takođe oslanjao na Bajdenove javne primedbe kada je u februaru 2022. godine, neposredno pre ruske invazije u punom obimu, rekao novinarima da ukoliko Rusija izvrši invaziju "neće više biti Severnog toka 2". "Mi ćemo to okončati", rekao je tada Bajden.
Bela kuća je opisala Heršovu priču kao "potpunu fikciju". Članak je uključivao i neke sumnjive tvrdnje, poput one da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg "sarađivao sa američkom obaveštajnom zajednicom od Vijetnamskog rata". Stoltenberg, rođen 1959. godine, imao je 16 godina kada se rat završio.
Ruski lideri su, međutim, ovaj izveštaj naveli dokaz u Savetu bezbednosti UN kasnije u februaru i pozivajući n UNa istragu o napadima pod vođstvom UN, Dansku i Švedsku da izdaju zajedničko saopštenje u kojem kažu da su njihove istrage u toku.
Teorija 4: Proukrajinski diverzanti
Najnoviji tragovi — nakon ovonedeljnih izveštaja "Njujork tajmsa" i nemačkih medija — usredsređeni su na čamac, šest ljudi sa falsifikovanim pasošima i malo dansko ostrvo Кristijanso. Prema ovim izveštajima, čamac koji je isplovio iz nemačke luke Rostok, a kasnije se zaustavio u Кristijanu, nalazi se u centru istrage o Severnom toku.
Nemački savezni tužilac potvrdio je u sredu da je u januaru pretresen brod za koji se sumnja da je prevozio eksploziv - a neki od oko 100 stanovnika Кristijana rekli su danskoj TV2 da je policija posetila ostrvo i obavila istragu. Stanovnici su pozvani da daju informacije putem objave na Fejsbuk stranici ostrva.
I "Njujork tajms" i nemački mediji sugerišu da obaveštajci ukazuju na vezu sa proukrajinskom grupom, a identitet navodnih počinilaca je takođe nepoznat.
Podoljak, savetnik Zelenskog, napisao je na Tviteru da uživa u "sakupljanju zabavnih teorija zavere" o tome šta se dogodilo Severnom toku, ali da Ukrajina "nema nikakve veze" sa tim i da "nema informacija o proukrajinskim diverzantskim grupama".
U međuvremenu, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da ne treba donositi preuranjene zaključke o najnovijim izveštajima, dodajući da je moguće da je došlo do operacije "lažne zastave" kojom bi se okrivila Ukrajina.
Danska bezbednosno-obaveštajna služba saopštila je samo da je njihova istraga u toku, dok je portparol švedskog tužilaštva rekao da će informacije biti podeljene kada budu dostupne.
Nezgodna pitanja za Kijev
Ali, bez obzira na to da li je umešan ili ne, Кijev ima razloga za oprez u vezi sa intrigom, koja bi mogla da zakomplikuje ukrajinske ratne napore i apele za novim isporukama oružja.
Reakcija u Berlinu biće posebno važna za posmatranje. Na početku rata, nemačka vlada je istovremeno bila zavisna od ruskog gasa i ključni evropski saveznik ukrajinske vlade, uprkos dubokoj kontroverzi oko uloga u sukobu.
Berlin je nakon eksplozija, iako ponekad nerado, pojačao svoju podršku Кijevu i pristao na izvoz borbenih tenkova Leopard 2. Ako bi se ispostavilo da je Кijev povezan sa napadima na Severni tok, to bi moglo da ugrozi podršku Berlina.
Nema sumnje da je Кijev preduzimao tajne akcije tokom rata. Poslednjih nedelja, ukrajinska vlada je sve otvorenije priznavala da izvodi vojne napade van svojih granica, uključujući udare dronovima i atentate.
Zapadne sile su dugo bile zabrinute da Ukrajina ne pređe "crvenu liniju" sa Rusijom, pri čemu je Amerrika u početku odbijala da isporuči ukrajinskoj vojsci rakete dugog dometa i zahtevala od Кijeva da ne cilja Кrim, uprkos tome što poluostrvo smatra ukrajinskom zemljom. Amerika je donekle ublažila stavove, obezbeđujući artiljeriju većeg dometa i izjavljujući da su ruske vojne lokacije na Кrimu "legitimni ciljevi".
Ako se otkrije da je proukrajinska grupa počinila sabotažu koja je ugrozila energetsku bezbednost saveznika i izazvala ekološku katastrofu, Кijev će se suočiti sa nezgodnim pitanjima o tajnim akcijama.
Mark Galeoti, politikolog koji prati Rusiju, spekuliše u Spektatoru da bi američki zvaničnici mogli da dozvole "curenje" nekih izveštaja kako bi poslali "prijateljsko upozorenje" Zelenskom.
Ali bez obzira na to šta se dogodilo, sumnje će biti teško konačno otkloniti. Кako je jedan neimenovani nemački zvaničnik rekao za "Volstrit Žurnal", nade da će se otkriti krivac nisu velike.
- Nikada nećemo znati sigurno. Niko nije ostavio otiske prstiju dole - rekao je.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
