"Dobro došli u pakao" ovako je zvučala poruka na motoroli jednog od ruskih oficira, kada su to novogodišnje jutro ušli u sablasno pustu čečensku prestonicu Grozni, posle čega je usledila sa prozora okolnih zgrada kiša protivoklopnih raketa lansiranih iz ručnih raketnih bacača RPG.
Tenkovi, borbena vozila i oklopni transporteri su pretvarani u vatrene buktinje, usledila je krvava bitka koja je trajala narednih 60 sati u kojoj je poginulo 789 ruskih vojnika od njih 1.000 inače pripadnika 131, motorizovane majakopske brigade. Čečnski pobunjenci zarobili su 75 pripadnika te jednice, dok je njih 160 izbeglo sigurnu smrt. U ovoj zasedi izgubljeno je 26 tenkova, 120 borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera.
Ovo je priča o jednoj od najtragičnijih epozoda Prvog čečenskog rata kada je formalno počela bitka za grozni. Godinu i po dana kasnije ruska vojska se povukla iz Čečenije posle posredovanja sada već pokojnog generala Aleksandra Lebeda, međutim krvavi čečnisi rat trajao je sve do 2006 goidne kada je Rusija likvidirala sve čečenske vođe koje su se protivle vlasti Moskve. Samo su malobrojni uspeli da pobegnu i većina njih trenutno se nalazi u Ukrajini gde ratuju u Bahmutu protiv ruske vojske i svojih sunarodnika iz odreda AHMAT- sunardonika koji su lojalni Moskvi.
Povod za ponovnu priču nije kao što se mislilo godišnjica, koja je već bila, nego to što se pojavio snimak tenka T-72 serijskog broja 517 koji pripada 131. majakopskoj motorizovanoj brigadi, a koji je onesposobljen u blizni železničke stanice Grozni. Posada je uspela da preživi i prve sate napada provede u železničkoj stanici, a tokom bitke nišandžija redov Denis Mihajlovič Šančev odlikovan je za herojski čin jer je čečensku ručnu bombu koju je jedan od gerilaca bacio pored njegove noge, uzeo i vratio nazad onome koji je bacio i usmrtio ga. Šančev je tim činom spasao sebe i svoje saborce.
Pomenuti događaj po vojnoj dokumentaciji desio se u rano jutro 1. januara 1995 kada je redov Šančev rizikovao svoj život da bi spasio život svojim drugima i odlikovan medaljom Suvorova za hrabrost.
Masakr 131. majakopske brigade poznat je i po tome što su se s jedne strane našli komandanti Rusa i Ććena koji su nekada zajedno služili u Sovjetskoj armiji. Pozivnik znak Alik je bio komandanta 131. majakopske brigade Ivana Savina. Naime Ččene putem radio veze pozivao je Savina koga oslovljava sa Alik da ne ulazi u grad, pre nego što bude kasno, da okrene jednice nazad, jer ukoliko uđu sa tenkovima i borbenim vozilima, oni će da umru i da ne ulaze jer je besmisleno, kao i da ako ga vidi u sukobu prema njemu neće imati milosti i da je dobrodošao kao gost, ali i da je šteta što ga njegova majka više neće videti, kao i za njegove vojnike.
Alik je odogovrio da nema ovlaštenje da da takvo naređenje. Ččen je odgovorio da je šteta. Poslednje što je Alik rekao bilo je da nema izbor i ruski tenkovi T-72 i T-80 ušli su u Grozni. Par sati kasnije usledio je pakao.
Bitka za grad iz vojnog ugla
Grozni u kome se odigrala ova tragična priča administrativno je bio podeljen na četiri gradske četvrti: Lenjinsku, Zavodsku, Staropromislovsku i Oktjabarsku četvrt. Od pobrojanih četvrta treća je bila najvažnija jer su se u njoj nalazili naftni izvori, a u poslednjoj sva industrija. Vojska je od ulaska u Čečeniju 10. decembra uspela da okruži grad sa tri strane, ali ne i sa juga odakle je u grad pristizao sve veći broj boraca. Međutim ruski komandanti nisu raspolalgali kartama grada, obaveštajni podaci su bili oskudni i često pogrešni. Uprkos svemu naređenje za ulazak u grad dato je 31.decembra 1994.
Prva jednica koja je na poslednjeg dana 1994. ušla u Grozni bila je 131.majakopska brigada kojom je komandovao pukovnik Savin. Ova brigada imala je zadatak da zauzme zapadni deo grada. Prilikom ulaska jednica nije naišla na nikakav otpor.
Grad je bio sablasno pust. Pukovnik Savin je zatražio od predpostavljene komande da produži dalje do centra grada. Dato je zeleno svetlo. Prvi tenkovi i oklopna vozila stigli su bili do železničke stanice oko 15 sati kobnog dana. Iz drugog pravca u Grozni je ušao 81. motostreljački puk koji se smatrao važnom jednicom zbog čega su čečenske vođe general Džohar Dudajev i Aslan Mashadov koji su bili elitni sovjetski oficiri sa džihadistom Šamilom Basajevim svu pažnju usmerili u tom pravcu.
Za to vreme u Groznom je vladala neobična tišina. Vojnici su poskidali opremu, veliki broj njih otrčao je na šalter železničke stanice koja je nekim čudom radila i počeli da rezervišu karte za odsustvo, jer je po njima operacija bila završena, a grad zauzet. Interesantno je i to da isturenih straža nije bilo nigde. Nešto posle 15 časova oficir za vezu uhvatio je kratku poruku na ruskom: "Dobro došli u pakao", međutim ni on ni komandant brigade nisu znali njeno značenje. Komandant je čak smatrao da je u pitanju neslana šala neke od ruskih jedinica.
Međutim, pakao je usledio u 15.05 časova. Čečenski borci sa prozora, krovova zgrada i terasa otvorili su vatru iz automata, raketnih bacača. Tenkovi i oklopna vozila nestajala su u plamenu jedna za drugim. Ruski vojnici su padali kao pokošeni ili su uz jezive krike gorili sa tenkovima i borbenim vozilima. Da stvar bude gora Čečenima je napad bio olakšan jer su vozila imala farbom prevučen beli krst, da ne bi stradala od prijateljske vatre.
Napadnute jedinice su tražile helikoptersku pomoć i podršku ostalih jedinica, ali niko nije odgovarao na vapaj ranjenih vojnika. Krvavi sukob trajao je sve do 3. januara kada je bitka za Grozni završena masakrom ruskih vojnika. Najveći gubici nastali su kad je napadnutim jedinicama nestalo municije. U borbama poginulo je 1.000 vojnika i oficira uključujući i pukovnika Savina, a 74 borca su zarobljena. Uništeno je 20 od 26 tenkova i 102 od 120 oklopnih vozila i svih šest samohodnih topova, koji su trebali biti neposredna zaštita jedinica na terenu.
Do 10. januara ruske trupe uspele su da otvore dva koridora preko kojih su evakuisani ranjeni, a preživelim borcima je dostavljena hrana i municija. Dva dana kasnije izveden je u znak osvete masovni udar na Grozni. Ceo grad je blokiran i zasut kišom raketa ispaljenih i višecevnih bacača raketa. U samom gradu ostalo je bilo 3.500 čečenskih boraca, koji su se povukli kasnije iz grada prema brdovitom području odakle su poveli gerilski rat koji je trajao sve do avgusta 1996. kad je Rusija priznala poraz u ratu i povukla se iz Čečenije.
Tragedija ruskih padobranaca u Buči i Irpinu
Tragedija nalik onoj majakopske brigade dogidla se 27. godina kasnije u Buči predgrađu Kijeva, samo ne u tolikoj meri kao tad u Groznom. Naime tok 27. februara 2022- ruski padobracni sa oklopnim vozilima BMD 2, 3 i 3, Rakuška i BTR-82A izašli su i krenuli uskim ulicama Buče u prodor u cilju zauzimanja ovog predgrađa.
Njihovo kretanje bilo je kanalisano i za prolazak tačno određenim ulicama i četvrtima gde su ukrajinici čekali sa protivoklopnim raketama. Na putu prema naselju Irpin usledila je žestoka, bitka. Na ulicama je ostala gomila spaljene i uništene tehnike Retki su bili sudeći po snimcima, koji su uspeli da umaknu i da se povuku.
Ruski padobranci su navodno izgubili 50 starijih oklopnih vozila vatzdušno-desantnih jednica BMD-2, BMP-2, BTR-82, Među njima su i novija BMD-3 i BMD-4.
Fakti o Prvom čečenskom ratu
Prvi čečenski rat koji je počeo u decembru 1994. ući će u rusku vojnu istoriju, kao jedan od najkrvavijih i najbrutalnijih ratova, koje je vodila ova supersila od 1945. do danas. Za rusku vojsku najtragičnji datum je bio 31. decembar 1994 na 1. januar 1995. kada je su dve brigade koje su ušle u tada glavni grad samoproklamovane republike Ičkerije, nisu ni očekivale šta ih čeka.
Rusi su u Čečeniju poslali 24.000 ljudi od kojih je 19.000 bilo vojnika. Podršku im je davalo 80 tenkova 208 borbenih vozila pešadije, 128 artiljerijskih oružja i 90 helikoptera. Neke jedinice su bile profesionalnog sastava, a neke isključivo od regruta. Pošto veće jedinice nisu bile adekvatno popunjene, od manjih jedinica stvorene su združene formacije i upućene u Čečeniju.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
