Ukrajinski tenskisti širom Evrope sprovode obuku. Jedni već završavaju na britanskim Čelindžerima, drugi na španskom suncu izvode na Leopardima, neki su već se vratili, a na američkim tenkovima M-1A2 Abram se takođe sprovodi obuka.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci obuke ukrajinskih posada na tenkovima M-1A2Abarams na jednom od poligona u Evropi. U krupnom planu su dva tenka, dok se u pozadini mogu videti ukrajinski vojnici.
Na drugom snimku se može videti gađanje iz mitraljeza na ciljeve.
Inače obuka na tenkovima Abrams startovala je u februaru i za sada se sprovodi po ubrzanom programu.
Na samitu ministra odbrane Ukrajine i NATO, kao i zemalja koji podržavaju Kijev u ratu protiv Rusije koji je održan krajem januara 2023. u bazi Ramštajn odlučeno je da ukrajinskoj vosci bude donirani 31 tenk M-1A2. Tako će Ukrajina posle Poljske biti druga evropska država koja će u svom naoružanju imati američke tenkove M-1A2 Abrams.
M-1A2 Abrams
Razvoj tenka Abrams započeo je 1972 pod oznakom HM-1. Tenk je nastao na osnovu studije koja je nalagala da posada mora da preživi po pogotku tenka, da ima poboljšanu vatrenu moć, oklopnu zaštitu, novi sistem za upravljanje vatrom u odnosu na tenkove familije Paton posebno M 48 i M 60. Projekat je završen 1978 godine, a dve godine kasnije Kopnena vojska i Korpus mornaričke pešadije dobili su svoje prve primerke. Od prvog tenka 1980. do danas tenk je doživeo 16 modifikacija.
U naoružanju vojske SAD nalazi se 6.900 tenkova. Tenk osim SAD u svom naoružanju ima Australija, Saudijska Arabija, Irak, Maroko, Kuvajt, Egipat.
Na prvim verzijama tenka bio je ugrađen top kalibra 105 mm koji je posle Pustinjske oluje dobio zamenu licencni nemački Rh 120 mm glatke cevi stabilisan u obe ravni, koji se puni ručno. Kupola i top se pokreću elektrohidraulično a borbeni komplet iznosi 40 granata..
Za top oznake M256 razvijeno je više vrsta granata potkalibarna sa jezgrom od osiromašenog uranijuma, kumulativno razorna, eksplozivna sa klasičnom i kasetnom bojevom glavom. Sistem za upravljanje vatrom osim laserskog daljinomera ima i balistički digitalni računar, komandirove osnovne nišanske sprave i meteo senzor.
Balistički računar daje podatke o daljni cilja, a svi podaci se prikazuju na ekranu komandira. Termovozija omogućava otkrivanje cilja na daljini od 4 km, preoznavanje na daljini od 2 km. Zahvaljujući SUV-u i stabilizaciji topa odstupanja od cilja u pokretu iznose od 0,6 do 0,9 m. Komandir tenka u kupoli ima ugrađeno 6 pewriskopa koji pokrivaju vidno polje u sektoru od 360 stepeni.
Glavna osmatračka sprava AN/VVG-2 integrisana je sa termovizijom i deluje na pasivnom i aktivnom termovizijskom kanalu. Pomoćna nišanska sprava dekluje samo na dnevnom kanalu. laserski daljinomer meri na daljinama od 200 do 8.000 m sa preciznošću + ili - 5 m. Nišandžija ima i pasivnu nišansku spravu teleskopskog tipa sa dnevnim kanalom. Vozač ima tri periskopa za osmatranje, bočni je okrenut pozadi zbog šireg osmatranja. Srednji periskop je zamenjiv sa pasivnim i pojačivačem druge generacije.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
