UKRAJINCI OBJAVILI CRNU LISTU: Kijev napravio više od 600 dosijea, od elite u Kremlju do pukovnika na terenu ODGOVORNIH ZA ZLOČINE

Više od godinu dana ruski avioni bombarduju ukrajinske gradove, uništavaju bolnice i stambene blokove, dok su moskovske trupe na terenu optužene za pogubljenja civila. Preplavljeni dokazima o ruskim ratnim zločinima, ukrajinski tužioci su brzo krenulo da rade svoj posao - tako je nastala mračna tabla sa imenima najvećih krvnika.

Kijev je sastavio stotine dosijea, u kojima je označno više od 600 Rusa – među kojima su mnogi visoki politički i vojni zvaničnici – kao osumnjičene. Osumnjičeni se kreću od visokih zvaničnika, uključujući ministra odbrane Sergeja Šojgua, do manje poznatog pukovnika za koga se veruje da je odgovoran za neke od najbrutalnijih vazdušnih napada na Ukrajinu.

Dok Međunarodni krivični sud u Hagu otvara dva slučaja ratnih zločina vezanih za rusku invaziju na Ukrajinu, Gardijan profiliše neke od komandanata i generala koje je Ukrajina optužila, na osnovu intervjua sa bivšim vojnicima, zvaničnicima odbrane i podataka iz otvorenog koda.

Gardijan je takođe pregledao tablu koju koriste ukrajinski tužioci za praćenje dokaza o ruskim ratnim zločinima. Tabla, široka 4 metra i visoka 1,5 metra, sadrži detaljan dijagram čitavog ruskog vojnog lanca komandovanja u Ukrajini. Postoje imena i fotografije: niz onih pod istragom Ukrajine zbog moguće umešanosti u ratne zločine. Tabela prikazuje stotine ruskih vojnika, podeljenih po pukovima, sve do Vladimira Putina.

„Počeli smo da mapiramo ruske komandante i generale prošle godine“, rekao je Oleksandr Filčakov, glavni tužilac za oblast Harkov.

„Marijupoljski kasapin“

Ako je jedna bitka više od bilo koje druge definisala brutalnost ruskog rata u Ukrajini, to je nesumnjivo tromesečna opsada Marijupolja, gde je, prema ukrajinskim vlastima, ubijeno 22.000 ljudi. Uništenje grada dovelo je do poređenja sa opsadom Alepa u Siriji, takođe svedenom na gomilu ruševina od strane ruskih bombi, nakon što se Moskva pridružila ratu 2015. godine kako bi podržala predsednika Bašara el Asada.

Obe ruske kampanje vodio je general pukovnik Mihail Mizincev, ruski vojni zvaničnik koji je britanska vlada uvela sankcije u martu 2022. godine, navodeći njegovu ulogu u bombardovanju oba grada. Mizincev je stekao ime kao prvi šef Centra za upravljanje nacionalnom odbranom Rusije i nadgledao je izgradnju impozantne komande smeštene u srcu Kremlja.

„On je poznat kao izuzetno dobar organizator“, rekao je bivši izvor iz ministarstva odbrane koji je ranije radio sa Mizincevim. On je takođe dobro povezan: izvor, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da je Mizincev imao bliske veze sa načelnikom štaba ruske vojske Valerijem Gerasimovim.

Prema vojnim ekspertima, on je u Marijupolju iskoristio deo iskustva stečenog u Siriji, gde je nadgledao brutalne bombardovanja koja su uništila veći deo Alepa. Kao i u Alepu, Mizincev je prvo presekao ukrajinske snage sa njihovih linija snabdevanja, a zatim ih stisnuo, ulicu po ulicu, dok se dešavalo neselektivno bombardovanje, sprečavajući civile da napuste grad. Kao rezultat toga, general-pukovnik je dobio nadimak „Marijupoljski kasapin“.

Od početka ruske invazije postalo je jasno da vojnici i oficiri koji se bore u Ukrajini uključuju mnoge koji su bili u Siriji. Pre rata, Jurij Stavicki (61), načelnik inženjerijskih trupa ruskih oružanih snaga, bio je najpoznatiji po tome što je vodio razminiranje Palmire. Njegovo ime je 2016. pomenuto u curenju Panamskih papira.

„Bio je to veliki skandal u ministarstvu“, rekao je bivši izvor iz ministarstva odbrane. „Stavicki je morao da se izvinjava zbog ove štucanje i zamalo je ostao bez posla.

Kasetno bombardovanje Harkova

Severoistočni region Harkova bio je jedan od najteže pogođenih ruskih oružanih snaga. Na njegove gradove bačeno je više ilegalnog oružja, pri čemu su ubijene stotine civila.

Repovi kasetnih bombi RBK-500 i fragmenti kasetnih raketa Smerč kalibra 300 mm, zabranjenih od strane većine sveta – iako ne i Rusije – po Konvenciji o kasetnoj municiji iz 2008. godine, pronađeni su u oblastima gde nije bilo vojnog osoblja i vojne infrastrukture.

Centar za informacionu otpornost (CIR), nezavisno, neprofitno društveno preduzeće posvećeno razotkrivanju kršenja ljudskih prava, ne samo da je identifikovalo gde je tačno korišćena kasetna municija u Harkovu i odakle je ispaljivana unutar granica Rusije, već i komandanta odgovornog za ta bombardovanja. Njegovo ime je Aleksandar Žuravljov, general-pukovnik koji je pomagao Mizincevu u kampanji bombardovanja Alepa 2016. godine.

Žuravljov (57) je 1980-ih bio sovjetski oficir, tri puta je bio angažovan u Siriji i odlikovan jednim od najviših ruskih vojnih nagrada: Herojem Ruske Federacije.

Prema više izveštaja, Žuravljov je bio jedini visoki ruski oficir koji je mogao da potpiše naređenje za lansiranje raketnog napada Smerč na Harkov iz ruskog zapadnog vojnog okruga u Belgorodu.

Posle iznenadne kontraofanzive ukrajinske vojske, koja je ponovo zauzela skoro ceo region Harkova i potisnula Ruse nazad na granicu, Kremlj je smenio Žuravljova i zamenio ga je general-potpukovnik Roman Berdnikov.

Serija smrtonosnih udara

Ruski strateški bombarder Tu-22M3 poleteo je 27. juna iz ruske vazduhoplovne baze Šajkovka u Kaluškoj oblasti, noseći Kh-22, dalekometnu protivbrodsku raketu, koja je lansirana iznad teritorije Kurske oblasti. U 15.52, bomba je pogodila veliki tržni centar Amstor u gradu Kremenčuk u centralnoj Ukrajini, pretvorivši zgradu u gomilu zapaljenih ruševina i usmrtivši najmanje 20 ljudi. Prema ukrajinskim tužiocima, napad je izveo 52. puk teških bombardera, kojim trenutno komanduje pukovnik Oleg Timošin (51).

Ukrajinske službe bezbednosti optužile su Timošina i za učešće u raketnom napadu na stambenu zgradu u istočnom gradu Dnjepru u kojem su poginule najmanje 44 osobe.

O Timošinu se zna malo ili ništa. Prema nekim otvorenim izvorima, Timošin je pohađao Tambovsku Višu vojnu vazduhoplovnu školu pilota i postavljen je na čelo puka nakon što je njegov prethodnik, pukovnik Vadim Belosljudcev, umro 2019. godine.

Timošinov neposredni pretpostavljeni u lancu komandovanja je Sergej Dronov, glavnokomandujući ruskih vazduhoplovnih snaga, odgovoran za sve ratne vazdušne operacije u Ukrajini.

Dronov, rođen u ruralnoj istočnoj Ukrajini, prvo je služio kao pilot tokom čečenskog rata 1994. On je stekao ime dve decenije kasnije, nadgledajući rusko vazduhoplovstvo tokom njihove intervencije u Siriji, gde se Moskva u velikoj meri oslanjala na podršku avijacije, a njeni avioni su vršili stalne vazdušne napade.

Ruski rat u Siriji se naširoko smatra strateškim uspehom po niskoj ceni i uzdigao je položaj vazduhoplovstva kao jedne od najstrašnijih svetskih snaga.

„Znalo se da je Dronov veoma korumpiran“, rekao je Gleb Irisov, bivši poručnik ruskog vazduhoplovstva koji je napustio vojsku 2020. „Nije iznenađenje da je ruska avijacija podbacila.“

Masakr u Buči

Kada su se Rusi povukli iz Kijevske oblasti početkom aprila prošle godine, za sobom su ostavili ogromno mesto zločina. Oko 458 tela, sahranjenih u desetinama masovnih grobnica, pronađeno je u gradu Buča. Pod ruševinama zgrada u Borodjanki i Gostomelu pronađeno je još stotine leševa civila. Među pojedincima navedenim na crnoj listi ruskih ratnih zločinaca je i Azatbek Omurbekov (40), koji je predvodio trupe koje su navodno bile odgovorne za ubijanje, silovanje i mučenje civila, niz zverstava zbog kojih je dobio nadimak „kasapin iz Buče“.

Omurbekov, rođen u tadašnjem sovjetskom Uzbekistanu, trenutno služi na poziciji komandanta 64. zasebne motorizovane brigade. Godine 2014. odlikovan je za izuzetne zasluge od tadašnjeg zamenika ministra odbrane Dmitrija Bulgakova.

Nije jasno gde se trenutno nalazi. Neki izvori kažu da je nakon povlačenja iz Kijevske oblasti Omurbekov prebacio svoje vojnike u Belorusiju. Međutim, prema navodima drugih, on je kasnije stigao do Belgoroda, odakle se pridružio drugim pukovima u operacijama u oblasti Harkova.

U ruskom vojnom lancu komandovanja, Omurbekov je, kao i svi visoki oficiri raspoređeni u Ukrajini, odgovarao na naređenja Olega Saljukova, armijskog generala i sadašnjeg glavnokomandujućeg ruskih kopnenih snaga. Pod njegovom kontrolom su skoro svi moskovski bataljoni angažovani u artiljerijskim operacijama i invaziji na sela.

Sa 67 godina, Saljukov je jedan od najstarijih visokih zvaničnika u ruskoj vojsci. Saljukov je najpoznatiji u Rusiji po tome što je predvodio godišnju paradu povodom Dana pobede na Crvenom trgu u Moskvi. Saljukov se generalno drži prikriveno, ali se kaže da ima značajan uticaj u višim ešalonima vojske.

„Ako želite da napravite karijeru u vojsci, morate da dobijete odobrenje od Saljukova“, rekao je bivši izvor iz ministarstva odbrane.

(Kurir.rs/Nova.rs)