Kada je počela agresija na Ukrajinu mišljenja su bila podeljena. Jedni su tvrdili da će Rusija zbrisati Ukrajinu za dve nedelje, drugi su tvrdili ma šta da se dogodi Rusija ne može izgubiti, treći su kao argument koristili nuklearni arsenal, dok su peti slavodobitno saopštili da je članica Saveta Bezbednosti OUN nedodirljiva.
Posle par meseci počelo se sa analizom mirovnih pregovora, mogućnošću za okončanje sukoba primirjem ili mirovnim ugovorom. Oba aktera žestoko odbacuju kompromis i ustupke.
Uprkos činjenici da je Rusija stalna članica Saveta Bezbednosti OUN usledilo je glasanje 3.marta 2022. u kome je 141 država na Generalnoj Skupštini osudila rusku akciju kao čin agresije. Već 7. aprila većinom glasova Rusija je suspendovana iz Saveta za ljudska prava OUN.
Posebno je zanimljivo da je suspendovanjem iz Saveta za ljudska prava potvrđena odgovornost Rusije za sistematsko kršenje ljudskih prava tokom agresije na Ukrajinu.
Države koje su glasale, njih 93, jasno su poručile da su svesne svih razmera brutalnosti i kršenja ženevskih konvencija na okupiranim i napadnutim delovima Ukrajine. Pre Rusije Libija je bila suspendovana iz rada Saveta 2011. godine. Od 2021. Rusija je bila izabrana da bude članica Saveta za ljudska prava koji je formiran 2006.
Odluku o suspenziji NR Kina je označila kao opasan presedan. Međutim ni NR Kina nije imala diplomatsku snagu da izlobira države da ne podrže ovaj zahtev za suspenzijom.
Evropska Unija i Amerika su ovu odluku pozdravile uz komentar da je poslata jasna poruka da će se od Rusije tražiti odgovornost za postupke. Važno je imati na umu da je prilikom ovog glasanja iskorišćen mehanizam rezolucije „Ujedinjeni za mir“ br. 377 iz 1950. koja predviđa akcije u slučaju blokade Saveta Bezbednosti, kao što je to slučaj sa agresijom na Ukrajinu.
Nakon prve dve serije glasanja u Generalnoj Skupštini OUN bilo je jasno da se formiraju preduslovi za aktiviranje svih pravnih i ekonomskih mehanizama. Osudom agresije, odnosno konstatovanjem da je Rusija krivac za rat, stekao se uslov za kasnije ratne odštete, suđenje za ratne zločine ali i mehanizme u pogledu 10. paketa sankcija.
Povelja OUN jasno predviđa mehanizme za sprečavanje agresivnog rata. Pored onih sadržanih u Glavi 7. u članu 51. koji je osnov za slanje vojne i civilne pomoći Kijevu postoji tumačenje da su se stekli uslovi za odgovornost Rusije kao i primenu sankcije od strane država koje čine 60% svetske ekonomije.
Jedini razlog zašto sankcije nisu zavedene od strane OUN je taj što je Rusija članica Saveta Bezbednosti a ne zbog toga što su sankcije neprimerene ili nedopustive.
Posle godinu dana rata Međunarodni krivični sud je izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina i komesarske za dečija prava Rusije Marije Lvove-Belove. Već postoje oprečna tumačenja o nadležnosti ovog suda, imajući u vidu da Rimski statut nisu ratifikovale Amerika, Rusija i NR Kina.
Međutim to ne znači da optužbe za nasilnu deportaciju ukrajinske dece nisu osnovane ili da se nisu dogodile, naprotiv više hiljada dokaza, uključujući i privatne tužbe idu u prilog sistematske nasilne deportacije uz svedočanstva žrtava, satelitske i druge dokaze. Ovo je najdokumentovaniji rat u istoriji čovečanstva.
Na sve te optužbe iz Rusije stiže komentar da je to beznačajno i da nema legalnog osnova. Ipak 123 države su ratifikovale Rimski statut odnosno 123 države, većina, priznaje nadležnost suda. Ukrajina je takođe prihvatila Rimski statut 2014. i 2015. A zločini koji se u nalogu za hapšenje navode su započeti upravo na teritoriji Ukrajine.
Iako će ovaj nalog za hapšenje Putina otvoriti ekspertske, teorijske i pravne rasprave neće se promeniti suština da je Putin formalno osumnjičen za ratne zločine i to one najteže.
Verovatno je ovo početak. Ukrajina je od početka agresije snažno zagovarala da se ruska zaplenjena imovina preusmeri na odštetu odnosno obnovu Ukrajine i da se formira Međunarodni tribunal za zločine, što će se verovatno dogoditi. Ovaj nalog za hapšenje olakšaće postupak da zamrznuta imovina postane trajno zaplenjena imovina.
Efekti ovog naloga su višestruki. Prvo ovim se šalje snažna političko-pravna poruka drugim međunarodnim akterima. Drugo ruskom državnom aparatu se šalje jasna poruka da će se sigurno naći na listama osumnjičenih i pod međunarodnim poternicama a u to spada čitava mašinerija koja je mislila da je nedodrljiva u podupiranju agresije. Prema nekim podacima radi se o više hiljada lica. A svi oni nisu Vladimir Putin već relativno mali šrafovi koji se mogu naći pod udarom.
Zapravo ovaj nalog može uticati preventivno u pogledu akcija na terenu, ali ne i presudno. Na ovaj način, teoretski, to znači da će se i Vladimir Putin, ali svi oni koji će se naći na optužnicama više neće moći slobodno da se kreću i putuju. Suštinski ovaj nalog će dodatno međunarodno izolovati ruskog predsednika od većine država, i to ne samo u pogledu njegovih putovanja nego i u pogledu svake druge komunikacije.
Bilo kakva interakcija sa njim biće interakcija sa optuženim za ratni zločin nasilne deporatacije dece i nezakonitog transfera populacije sa okupiranih teritorija u Ukrajini. Peta implikacija se odnosi da više pitanje ruske pobede nije meritorno, ako bi nekim čudom Rusija okupirala Ukrajinu ili ako bi došlo do primirja pokrenuti mehanizmi jasne stigmatizacije Rusije neće nestati. Dakle postavka da Rusija igra na duge staze više nije opcija niti se može dogoditi nešto što će to promeniti.
Nalog u važnom trenutku
Izdavanje naloga za hapšenje Putina dolazi uoči najavljene posete predsednika NR Kine Si Đinpinga koja je planirana u periodu 20.-22. Marta. Ne bih se iznenadio da Si Đinping otkaže svoju posetu Rusiji ukoliko se krećemo u okvirima dugoročnih kineskih planova koje su saopštili tokom prethodnih meseci, naročito onih u pogledu doprinosa miru.
Kina se svrstala sa Rusijom u pogledu protivljenja sankcijama kao i mogućnošću da naoružava Rusiju. Slučaj protiv Putina u potpunosti menja kinesku postavku i podiže ulog za one koji bi odlučili da pomognu njegov režim. Svakako NR Kina ne može jačati svoju međunarodnu poziciju vezivanjem za Rusiju u ovom trenutku i verovatno je da će poseta biti odložena usled „tehničkih“ razloga uz potvrdu „čeličnog strateškog partnerstva“.
Ukoliko dođe do posete Si Đinpinga pred nama će biti veoma intenzivan i dinamičan razvoj događaja na relaciji NR Kina – Zapad. Amerika nije potpisnik Rimskog statuta te će biti teško da uputi određenu zamerku NR Kini, dok druge potpisnice sa Zapada će sigurno tu posetu komentarisati sa negodovanjem što će dodatno dovesti do zaoštravanja odnosa i implikacija na druge političke odluke.
U slučaju promene vlasti u Rusiji Putin će se naći u poziciji da ga nove ruske vlasti mogu isporučiti u zamenu za reprogram nekog međunarodnog zajma ili drugih ustupaka, pa NR Kina deluje kao prigodna lokacija za azil. Jedno je sigurno dokle god je Putin na vlasti u domenu je naučne fantastike da će biti suđen i ovaj nalog za hapšenjem će biti mrtvo slovo na papiru.
(Kurir.rs/Darko Obradović)
NE PROPUSTITE
