DVE DECENIJE OD AMERIČKE INTERVENCIJE U IRAKU: Počela je kao televizijski spektakl na CNN-u, završila se potpunom KATASTROFOM

Prošlo je 20 godina od početka američke vojne intervencije u Iraku, koju mnogi smatraju jednim od najvećih spoljnopolitičkih neuspeha Sjedinjenih Američkih Država.

Oslobođenje Iraka trebalo je da znači njegovu demokratizaciju, a odbrana sveta od velike opasnosti trebalo je da znači uništenje navodnog iračkog oružja za masovno uništenje. Početak intervencije bio je televizijski spektakl – direktno su ga prenosile svetske televizijske kuće, uključujući CNN.

Američki civilni administrator u Iraku Pol Bremer, koga mnogi krive za pogrešne odluke tokom intervencije, sa oduševljenjem je 13. decembra 2003. objavio da je prethodni irački predsednik Sadam Husein uhapšen, odnosno da je svrgnut.

„Dame i gospodo, imamo ga“, rekao je Bremer na konferenciji za novinare u Bagdadu, koju je pratila euforija prisutnih, izražena dugim aplauzom.

Amerikanci, čiju su intervenciju podržali Britanci, smatrali su da će rušenjem diktatora uspostaviti demokratiju. To se nije dogodilo – usledili su višegodišnji oružani sukobi, koji su rezultirali, između ostalog, ekonomskim i društvenim haosom. Procenjuje se da je u ovim sukobima stradalo više od 300.000 ljudi, dok je materijalna šteta ogromna.

Neki su mišljenja da je intervencija utrla put ovoj državi da postane propala država, odnosno da u njoj ima nekoliko aktera koji se kontinuirano bore za uspostavljanje vlasti. U septembru 2010. bivši američki predsednik Barak Obama najavio je kraj vojne intervencije.

„Objavljujem da je rat u Iraku završen. Sedam i po godina nakon invazije, prepuštamo budućnost Iraka u ruke građana te zemlje, jer je došlo vreme da Iračani preuzmu odgovornost za svoje. bezbednosti“, rekao je Obama.

Američki neuspeh u Iraku, posebno nakon što nije pronađeno oružje za masovno uništenje, dao je težinu teoriji da je nafta jedini pravi razlog za intervenciju.

Međutim, američki profesori ekonomije Džozef Stiglic, koji je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, i Linda Bilms u knjizi „Rat od tri triliona dolara: istinska cena sukoba u Iraku” naveli su da je intervencija koštala tri triliona dolara, a ne 50 milijardi dolara. što je bila procena Bele kuće.

Prema tvrdnjama nekih, ova cena je mnogo veća od vrednosti iračke nafte, pa se postavlja pitanje zašto bi SAD dozvolile sebi veću cenu od vrednosti nafte koju su navodno isključivo želele. Osim toga, kolika bi bila vrednost te nafte da su je Iračani zadržali samo za sebe i ne bi je prodavali drugim zemljama.

Američke greške

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić je u komentaru za Klik.ba naveo da su mnogi ljudi izgubili zbog američke intervencije u Iraku. On je podsetio da je na početku intervencije došlo do masovne pljačke koja nije izostala u muzejima i bibliotekama.

"Kasnije su Amerikanci organizovali izbore i omogućili šiitima da preuzmu vlast. Šiiti su se kao većinska nacija borili protiv manjinskih sunita predvođenih Sadamom. To je dovelo do sektaških sukoba, do pravog građanskog rata koji se nastavlja većim odn. manjeg intenziteta“, istakao je on.

Bušova administracija je izabrala šiju Ahmeda Čalabija, koji je bio u egzilu u SAD i Velikoj Britaniji, da bude političar koji će ispuniti navedene ciljeve. Čalabi je u tome propao, i to dobrim delom zato što nije poznavao pravo stanje u svojoj zemlji, s obzirom da je do povratka u Irak živeo u egzilu. Zato je izbor Čalabija jedna od grešaka prilikom intervencije.

Prema Jakšićevim rečima, taj rat je trajno uništio Irak, koji je nekim čudom uspeo da opstane kao suverena država.

„Ona je prepuštena sama sebi, političkoj paralizi izazvanoj sektaškim sukobima, zadiranjem islamizacije, uništenom ekonomijom i infrastrukturom".

(Kurir.rs/Klix.ba)