Dugo se raspravljalo o sporazumu "Snaga Sibira 2", projektu za transport gasa iz Zapadnog Sibira u Kinu preko Mongolije, a on je od početka rata u Ukrajini postao simbol jednostranog, i pomalo uvredljivog odnosa između Kine i Rusije, što nije dobra vest za Moskvu.
Ovakav odnos Kine primećen je i tokom nedavne posete predsednika Si Đipinga Moskvi, a zapadni analitičari upozoravaju da Si ima svoju misiju - stavljanje bogatstva Sibira pod kontrolu Kine.
Uoči nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Rusiji, predsednik Vladimir Putin je objavio da je sporazum o gasovodu spreman za potpisivanje, prerano ga nazvavši ‘dogovorom veka‘. Ali Si je odbio da bilo šta potpiše. U izjavama koje su mogle da se čuju tokom njegovog sastanka s Putinom, Si uopšte nije spomenuo POS2. U završnom zajedničkom obraćanju, razočarani Putin je rekao da još mora da se radi na ‘proučavanju i odobrenju‘, prenosi Jutarnji list.
U tom kontekstu mogu da se shvate Sijeve oproštajne reči Putinu, koje se odnose na ‘promene kakve nisu viđene vekovima‘. Kineski analitičari su analizirali njegovu poruku, ali očigledno je da se Si predstavio kao vođa „revizionističkog napada na liberalni svetski poredak“, s Putinom pored sebe.
Vizija Pekinga za stogodišnjicu NR Kine 2049. globalni je trijumf razvijene, bogate i moćne Kine, a to ne uključuje deljenje s Rusijom, piše britanski Telegraf u svojoj analizi.
Budući da režim Kine veliki deo svog ‘legitimiteta‘ izvlači iz tih revanšističkih kampanja, plaćanje Putinu za sibirske resurse deluje kao otkup srebra od pljačkaša, smatraju analitičar.
Već sada prekogranične aktivnosti u Sibiru prećutno oživljavaju istorijska kineska polaganja prava na ovu, resursima bogatu stratešku regiju.
Putinov napad na Ukrajinu možda je skrenuo njegov pogled daleko od ruske granice s Kinom duge 4.200 kilometara, ali Kinezi su ostali usredsređeni. Sijeva ambicija za „veliko pomlađivanje Kine“, nameće se Rusiji, korak po korak.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
