Izglasavanjem ulaska Finske kao 31 članice NATO pakta u Evropi je pozdravljeno sa velikim oduševljenjem. Za to su najzaslužnijiposlanici turskog parlamenta koji su jednoglasno glasali ZA sa čime je otklonjena posljednja prepreka da Helsinki postane deo NATO i da ta alijansa izađe na rusko finsku grnaicu koja je duga 1.340 km.
Inače tri baltičke države Litavnija, Letonija i Estonija kao članice EU i NATO imaju zajedničku granicu u dužini od 936 kilometara.
Prva koja je čestitala finskoj premijerci Sani Marin ulazak u NATO bila je njena estonska koleginica Kaja Kalas jedna od najvatrenijih zagovornika NATO, veliki protivnik Rusije i podržavalac ukrajinskog predsednika Zelenskog.
Takođe čestitke se nižu i iz SAD i ostalih baltičkih republika, a sama Sana Marin, koju očekuju izbori 2.aprila je jutro posle odluke Turske saopštila da će truditi se da i susedna Švedska, kojoj je Turska zbog Kurda, turske opozicije i švedskih desničara koji su spaljivanjem Kurana provocirali islamsku zajednicu i ceo mulimanski svet, uključujući i na papiru sekularnu Tursku blokirala ulazak u alijansu.
Ono što svakako čeka Finsku posle ulaska u NATO je nova realnost u odnosima sa Rusijom. Statusne neutralnosti više nema, a kao što su Rusi najavli na prostoru severa gde je bilo jako malo efektiva ruske vojske uz finsku granicu ta situacija će da se menja, jer Rusija će po prvi put moći na metu da stavi prestonicu Helsinki, koji je od ruske granice udaljena 120 km. Moskva je još u maju prošle godine najavila da će na severu Evrope pojačati vojne efektive ako Finska postane deo NATO.
Kako Finska mora da se zaštiti od Rusije
Stupiti u NATO za Finsku može da bude pogubno. Ima suviše veliku granicu sa Rusijom. Moraće da potroše velike resurse na protivvazdušnu odbranu, jer čak i sistemi Buk M1 i M2 su za Iskandere, Onikse, Kalibre i ostale ruske rakete novog tipa su sasvim nedovoljni. Finska treba da počne ponovo da utvrđuje svoje granice. Da gradi utvrđene rejone na primer uz samu rusku granicu, a oko Utsjokija, Savukoskija, Vinarija, Saola, Kusamoa, Sumisalmija, Kuhmoa, jer je malo verovatno da će Rusi da napadaju ponovo preko Karelije iz pravca Virborga (Rusija). Pre će da razvuku Fince oko severne granice. Tu Finici moraju da krenu sa temeljnom fortifikacijom zato što to može da im pomogne da uz manje trupe zadržavaju protivnika. Naravno obavezno mora da dođe do zaprečavanja graničnog pojasa, do postavljanja minskih polja, do toga da Finska mora da ima podmornice, najverovatnije, nemačke „Tip 214″ zato što su male i da može da odam tim podmornicama da vodi rat protiv Baltičke i Severne flote, pošto će Severna flota verovatno da se uključi u bilo kakav napad na Finsku pored baltičke flote, ako se ispuni ono što je Medvedev rekao da će biti stavljeno nuklearno oružje na flotu. To je onda problem“.
Prema njegovim rećima „suština je u tome da onda Finci mora da se brane po dubini, da uče na Ukrajinskim greškama. Prva i najvažnija je da ne dođe do rata između njih i Rusa, ali članstvo Finske u NATO je put u pogrešnom smeru“.
-Finci treba da budu glas razuma na Zapadu.Treba da kažu mi imamo granicu sa Rusijom 1.300 km ako se ne varam. Ako stvarno misle Finci da je NATO nešto spoban da ih zaštiti nisam baš siguran u veliki moral NATO trupa posle debakla gde je god bio NATO. Fincima bi najpre u pomoć pritekle baltičke države, možda švedski dobrovoljci, Švedska, ali nisam baš uveren da švedska sa Gripenima i arčerima kojih ima jako malo bi mogla naprosto u bilo kom potencijalnom sukobu da uradi“.
Jovanović iznosi i scenario potencijalog sukoba Finske u NATO i Rusije, ako bi došlo do sukoba.
-Rusi mogu da se opredele ne za rat nego za spaljivanje finskih šuma što bi dovelo do brisanog prostora i lakog napada, tako da Finska treba da bar ima oko 1000 borbenih oklopnih vozila, da ima oko 800 tenkova i to moraju da budu nemački leopard 7A+, da broj aviona povećaju na borbenih na 150 jer 62 aviona je isuviše malo za bilo kakakv sukob sa Rusijom. Broj jurišnih helikoptera mora da se rapidno poveća, tako da je Finska zahteva veliko povećanje finskog vojnog budžeta, a da li je to potrebno neka oni sami odluče. Ali ulazak u NATO treba da se reši na referendumu bar u slučaju Finske jer to znači imati Rusiju za neprijatelja, a da li je to potrebno na osnovu iskustva iz prvog rata mislim da nije, zaključuje Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar/B.Jovanović
NE PROPUSTITE
