KO SE IGRA S NAJSMRTONOSNIJIM VIRUSIMA NA PLANETI? Laboratorija sve više, ali i rizika od slučajnog oslobađanja smrtonosnih zaraza

Širom sveta postoji sve više laboratorija nivoa biološke bezbednosti 4 (BSL-4) u kojima naučnici istražuju najsmrtonosnije poznate patogene (viruse). Ovo povećava rizik od slučajnog oslobađanja ili zloupotrebe smrtonosnih virusa kao što su Ebola, Nipah, Marburg, Lassa i drugi, zaključuje se u analizi Globalnog izveštaja BioLabs 2023 objavljenoj sredinom marta.

Iako najnovije genetske analize podržavaju teoriju o prirodnom poreklu SARS-CoV-2 i vlažnoj pijaci Huanan u Vuhanu kao epicentru iz kojeg se Covid-19 širio, ne može se isključiti mogućnost da je virus slučajno napustio Institut za virusologiju u Vuhanu.

Širenje Covid-19 izazvalo je bum u izgradnji BSL-4 laboratorija širom sveta. Na primer, kada je projekat pokrenut 2021. godine, bilo je 59 takvih laboratorija u 23 zemlje u svetu, a sada je taj broj porastao na 69 laboratorija raspoređenih u 25 zemalja. Pre deset godina, pak, u svetu je radilo samo 25 laboratorija najviše biološke bezbednosti.

Najviši nivo zaštite

U narednim godinama očekuje se izgradnja čak 18 laboratorija BSL-4, uglavnom u azijskim zemljama, Kini, Indiji, Kazahstanu, Tajvanu, Filipinima, Saudijskoj Arabiji, Singapuru i Japanu, jer ove zemlje žele da pojačaju svoju spremnost za buduće epidemije i pandemije. Čak je i afrička država Obala Slonovače objavila da gradi laboratoriju BSL-4. Ali oko tri četvrtine takvih laboratorija nalazi se u urbanizovanim područjima, što povećava rizik ako patogen uspe da „pobegne“.

– Ključni trend je da broj laboratorija koje rade sa opasnim patogenima ubrzano raste širom sveta, ali povećanje nije praćeno dovoljnim praćenjem – rekla je za Njuzvik Filipa Lencos.

Ona je upozorila da neke zemlje koje grade laboratorije imaju loše rezultate u upravljanju biološkim rizicima.

– Filipini, Obala Slonovače i Saudijska Arabija prvi put grade laboratorije BSL-4, ali ove zemlje imaju lošu evidenciju u praćenju upravljanja biološkim rizikom. Međutim, pošto ove laboratorije nisu završene i ne rade, još uvek ima vremena da se ojačaju nacionalni zakoni i propisi o biološkoj bezbednosti i istraživanju dvostruke namene kako bi se uskladili sa međunarodnim standardima – naglasila je Filipa Lencos.

Najveća koncentracija BSL-4 laboratorija ostaje u Evropi, koja ima 24 takve laboratorije, od kojih je jedna u izgradnji u Velikoj Britaniji, a druga planirana u Španiji.

Severna Amerika ima 15, od kojih je jedna u izgradnji u SAD, sa još dva planirana za izgradnju, a isto toliko u Kanadi. Prema procenama stručnjaka, izgradnja laboratorije BSL-4 u SAD može da košta čak 1,25 milijardi dolara, dok održavanje bezbednosti u takvom objektu može koštati više od dva miliona dolara godišnje.

Prva laboratorija BSL-4 na svetu osnovana je u američkom CDC-u (Centers for Disease Control) u Atlanti 1967. godine kao odgovor na smrtonosni virus Marburg koji se te godine pojavio u Marburgu, Frankfurtu i Beogradu. Zanimljivo je da je ta prva laboratorija maksimalno biološko obezbeđenje ugrađeno u prikolicu velikog kamiona.

Mnoge laboratorije BSL-4 izgrađene su nakon napada antraksom 2001. u SAD da bi razvile adekvatnu odbranu od pretnje bioterorizma i kao odgovor na izbijanje teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) 2003. u nekoliko zemalja. Laboratorije BSL-4 su dizajnirane i izgrađene tako da istraživači mogu bezbedno da rade sa najopasnijim patogenima na planeti, onima koji mogu izazvati smrtonosne bolesti i za koje ne postoji lečenje ili vakcina.

Najviši stepen biološke zaštite podrazumeva stroge kriterijume kao što su filtriranje vazduha, tretman vode i otpada, kao i obavezu da se istraživači, koji nose nepropusna skafandera i imaju poseban izvor kiseonika, presvlače i tuširaju pre i posle korišćenja prostorija laboratorije.

Analiza Globalnog izveštaja BioLabs 2023. takođe upozorava na sve veći broj tzv BSL-3+ laboratorije, kojih ima 57 širom sveta, uglavnom u Evropi i Severnoj Americi.

„Ove laboratorije usvajaju dodatne fizičke i/ili operativne mere predostrožnosti za biološku bezbednost kada sprovode posebno rizična istraživanja, ali gde rizici ne zahtevaju nužno mere predostrožnosti BSL-4. Postoje veoma ograničene nacionalne smernice o njihovoj biološkoj bezbednosti, ali ne i međunarodne smernice o laboratorijama BSL-3+“, kaže se u analizi, čiji autori pozivaju na hitnu akciju kako bi se smanjili rizici koje predstavljaju laboratorije BSL-4 i BSL-3+.

- Moramo da obezbedimo da se uspostave odgovarajući međunarodni standardi, a zatim i implementiraju. Postoje rizici za izgradnju ovih laboratorija, tako da kao svetska zajednica moramo da razgovaramo o tome gde su najbolja mesta za njihovu izgradnju i koliko je BSL-4 laboratorija dovoljno – naglasila je Filipa Lencos. Strah da bi neki patogen ubica mogao da izađe iz laboratorije poslednjih godina raste zbog eksperimenata sa „pojavom nove funkcije” virusa (dobitak funkcije). Cilj ovakvih eksperimenata je da se razume kako bi patogen mogao evoluirati da postane veća pretnja, ali kritičari upozoravaju da je takvo istraživanje opasno.

Incident na Jejlu

U prošlosti se dešavalo da smrtonosni virusi „pobegnu” čak i iz poznatih svetskih laboratorija. Incidenti su se čak dva puta dogodili na čuvenom Univerzitetu Jejl. Prvo je 1969. laboratorijski asistent Huan Roman umro od hemoragične groznice izazvane Lasa virusom. Zatim je u leto 1994. iz laboratorije „izronio” zloglasni virus Sabija. Reč je o virusu koji prenose glodari, a otkriven je u Brazilu 1990. godine.

Nesreća se dogodila u trenutku kada je iskusni istraživač, francuski virolog dr Žan-Pol Gonzales, koji je bio gostujući profesor na Jejlu, razbio posudu sa smrtonosnim virusom. On je odmah više puta dezinfikovao laboratorijske instrumente, ali nikog nije obavestio o nesreći, već je otputovao u Boston. Po povratku na Jejl, zahvatila ga je groznica, po čemu se saznalo za nesreću. Pre nego što je primljen u bolnicu, neoprezni naučnik je zarazio još sedamdesetak ljudi, ali bez većih problema.

Poznat je i slučaj „bekstva” virusa malih boginja sa Univerziteta u Birmingemu, kada je u septembru 1978. godine medicinski fotograf Dženet Parker slučajno zaražena, a potom umrla. Parker je zarazila i njenu majku, ali je preživela. Nažalost, takvi incidenti su mogući i danas, posebno zbog toga što se povećava broj eksperimenata sa opasnim patogenima.

– Zabrinjavajuće je, mada ne i iznenađujuće, videti povećanje broja ovakvih laboratorija. Poznato je da se čak i u američkim laboratorijama odela koje nose istraživači često cepaju i cure... Koliko ja znam, ovakvi incidenti su bar toliko česti u nekim delovima Azije – upozorio je prof. Alis Hjuz sa Univerziteta u Hong Kongu.

Kurir.rs/Jutarnji list