Polemika oko ulaska Finske u nATO pakt ne prestaje od kada se ispred sedišta NATO u Monsu zavijorila Finska zastava. Ova država je bila najbrži kandidat koji je za kratko vreme prilagodio vojsku i iz de fakto prešao u de iure status što se tiče članstva u alijansi.
Međutim, omdah se povela i priča o tome kako bi Rusija mogla reagovati u ovom slučaju? Povećati broj vojnika ili postaviti rakete kojih nikad na grnaici nije bilo sa čime bi u kakvoj trenutnoj situaciji i sama prestonica Helsinki mogla da dođe pod udar. Tu se neminovno pokreće i pitanje Sankt Peterburga grada na obali Finskog zaliva i nekadašnje prestonice Rusije, da li i on dolazi pod udar.
"Sankt Peterbug je osnovao Petar Veliki da bi Rusija izašla na more. Rusija je tada imala samo dve opcije da izađe na more: to je severu i to je jugu odnosno na Crno more, gde je bilo dosta muka i puno ratova sa Turcima od 17 do skoro kraja 19 veka.
Sankt Peterburg je naravno bio prestonica ruske imperije i to je bilo sedište komande Ruske carske mornarice. I pored toga Baltičko more, odnosno Finski zaliv pre svega je bio nepogodan za masovno ratovanje na moru, i zbog toga Baltička flota nikad nije bila moćna kao na primer Severna. Ona je imala male, pokretne i brze brodove uglavnom fregate, korvete, raketne topovnjače. Nikakvih velikih brodova nije bilo. Prosto Baltička flota ne može da izađe na otvoreno more. Da bi došla do otvorenog mora, mora da pređe Finsku, Švedsku, Dansku i deo Norveške, pa onda tek na otvoreno more, započinje priču Jovanović.
"Baltička flota je zato po strukturi eskadra, koja ima čisto odbrambenu funkciju, jer naprosto Finski zaliv može da se zatvori minama. To nije nikakv problem. Čak ni Finci nisu imali nikakve moćne brodove, jer brodovi na Baltiku imaju sporednu ulogu i sporednu funkciju. Desanta će biti skoro pa ništa ili malo, jer Rusi nemaju potrebu da ratuju sa Finskom ni na moru ni u vazduhu.
Da objasnim o čemu se radi?
Ja sam već dva teksta napisao, jedan je pisan pre ulaska Finske u NATO, a drugi se ticao rusko-finskog rata, gde sam opisao uzroke zašto je Karelija pripala Rusiji. To je 11 posto finske teritorije. Kada trajno izgubite 11 posto teritorije ne možete da se smatrate pobednicima, jedino ako niste pijani i živite u paralenom svetu. Iako se u zapadnim medijima Finci predstavljaju kao pobednici, Finici nisu pobednici. Oni su taj rat izgubili. Godine 1944. samo ruska dobra volja je učinila da im se vrati ostrvo Hanko, da im se vrate neke druge teritorije, iako zapadne i posebno Hrvatska televizija voli da snimi dokumantarac o Kareliji i isključivo da prikaže Fince kao žrtve" dodaje on i navodi da su sami Finci tu teritoriju prepustili Rusima.
S drugo strane postoji i gledište na Zapadu prema kome je Staljin doživeo poraz u "Zimskom ratu sa Finskom, gde je očekivao da će sovjetska armija "blickrigom" pokoriti Finsku 1939. u cilju pomeranja granice za 25 kilometara i tako osigurati zaleđe tadašnjeg Lenjingrada u slučaju nacističke invazije. Međutim, Crvena armija se zaglavila u Finskoj zbog čvrste "Manerhajmove linije", koja je podsećala na čuveno "Mažino" u Francuskoj i herojskog otpora Finaca. Sovjetski Savez je pretrpeo u tom ratu ogromne gubitke, izbačen je iz Društva naroda, a 82 kasnije ulaskom Finske u NATO, severnoatlanska alijansa se približila Sankt Peterburgu na manje od 200 kilometara.
Naprosto trgovina je cvetala sve do 24. februara, kada je Rusija krenula u „Specijalnu operaciju“ kako to zove Moskva, odnosno izvršila agresiju kao tvrdi Kijev i zapadnoevropske zemlje.
"Trenutni ukrajinski rat uopšte ne smeta da Finci iz pograničnih krajeva idu u Rusiju, niti da Rusi iz pograničnih krajeva idu u Finsku. Finska je imala oko milion evra dnevno prihoda, od Rusa koji su dolazili u Finsku pre rata i sankcija. U pograničnom delu postoje i mešani brakovi između Rusa i Finaca.
E sad objasniću zašto Rusi imaju jednu prostu mogućnost da postave raketne sisteme Iskander u grad Viborg.
"On se sad nalazi u Ruskoj Federaciji. Udaljenost Helsinkija od Viborga je 217 km ili 135 milja. Rusima je dovoljno da samo u Viborgu postave svoje raketne sisteme Iskander, koji bez problema može da dostigne Helsinki i da prostim bombardovanjem Halsinkija prinude Finsku na predaju zato što je iskustvo rata u Ukrajini pokazalo da od Iskandera nema odbrane. Od Iskandera neće moći ni da se brane Finci.
Ja ne želim da dođe do sukoba između Rusa i Finaca. Svi znate da je Ole Holsti profesor političke psihologije bio moj prijatelji i ja se sa tim ponosim, ali ovo je odgovor na članak u kome se navodi da će Rusija morati svoje podmornice iz Murmanska da premesti kad Finska uđe u NATO. Naravno da neće morati i sad ću objasniti zašto?
"Poluostrvo Kola i zaliv, koji zaklanja to poluostrvo je idealno za zaklanjanje Severne flote. Severna flota Ruske Federacije je jedina okeanska flota, koja je dizajnirana da se bori sa sngama NATO u severnom Atalntiku. Ona ima punu, i potpunu pokrivenost. U Severnoj floti nalaze se podmornice klase Borej, a nekada su bile i Tajfun, nukelarne podmornice Delta IV, inajmoćniji brod Ruske mornarice, Petar Veliki, bivša raketna krstarica Kirov, koja u sebi ima i sisteme S-300 i protivbrodske rakete. On je sam 1986 prinudio američku sredozemnu flotu da odustane od bombardovanja Libije. E takav brod koji je prinudio celu američku sredozemnu flotu, da odustane od bombardovanja, to nema nikakve veze sa ulaskom Finske u NATO.
Murmansk nije bio ugrožen i kada je Finska bila na strani Hitlera i kada je Norveška bila okupirana. Murmansk je sve vreme Drugog svetskog rata bio bezbedna baza za savezničke brodove i konvoje koji su dopremali pomoć u Sovjetski Savez.
Baltička flota
Baltička flota je podeljena na dva dela. Jedna deo je u Sankt Peterburgu i čine je klasične dizel-električne podmornice klase Kilo. Postoje unapređene podmornice klase Lada i pogodne su za Baltičko more. Glavna baza Baltičke flote nalazi se u gradu Baltijsku u Kalinjingradskoj oblasti .
Kalinjingradska oblast je projektovana tako da se sama brani. Tamo ima nuklearnog naoružanja, S-400, Kinžala i svega najboljeg što Rusija može da ponudi. Stvar je u tome što će Baltička flota da ima isključivo odbrambene zadatke i to ništa ne primorava Rusiju da menja u svojoj taktici, samo što će na finskoj granici obrazovati nove vojne jednice. Finico će morati mnogo više da ulažu u vojni budžet da bi se zaštitili od suseda sa kojim imaju granicu dugu 1.340 km, a to znači loša ekonomija.
Međutim reći na primer u tekstu da Sankt Peterburg može da bude okružen kao Lenjingrad je besmisleno,jer ne može iz prostog razloga, što je Rusija dobila savremeno oružje.
Da bi se okružio ceo Sankt Peterburg moralo da se napada iz pravca Baltika i iz pravca Finske, ali tu se vidi dalekovidost Staljina, koga možemo da osuđujemo za rusko-finski rat, ili Zimski rat, ali možemo da kažemo da je on bio strateški mislilac, jer time što je Karelija u sastavu Ruske Federacije, bezbednost Sankt Peterburga je zagarantovana 100 procentno. Problem kod Rusa je bio i taj što im rat nije poznat zbog velikog broja žrtava, ali nijedan rat se ne ocenjuje prema žrtvama nego prema ostvarenim ciljevima
Prosto Rusija može da se brani sa mora raketama i ničim drugim ne mora da se brani drugim osim sa raketama. Jer morate da znate da Sankt Peterburg ima 5 miliona ljudi, a sama Peterburška oblast 15 miliona stanovnika. U svakom slučaju, sam Sankt Peterburg ima stanovnika koliko i cela Finska.
"Suludo je misliti da se geopolitički položaj Rusije promenio ulaskom Finske u NATO. Ne, promenio se geostrateški položaj NATO, jer naprosto NATO se graničio sa Rusijom preko Turske i na granici Kalinjingradske oblasti. Sad su dobili 1.340 km nove granice. Mnogo je teže tu granicu baraniti sa finske, nego sa ruske strane. Jer naprosto Finici nemaju stratešku dubinu u pravcu Helsinkija i tu će morati da postave veliki broj trupa, što naravno da iziskuje mnogo što- šta, a sukob sa Fincima, Rusima bi bio mnogo lakši nego sa Ukrajinom, iz prostog razloga što bi se ratovalo na jednom delu teritorije", zaključuje Jovanović.
Kurir.rs/Boško Jovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
