Pad Berlinskog zida bio je simbol urušavanja dotadašnjeg sveta. Ideološka polarizovanost i vrednosni kontrast SAD-a i SSSR-a su ustupili mesto dobu unipolarizma.
SAD su tada postale jedina svetska supersila. Verovalo se da su dani sučeljavanja, trke i propagande bili završeni. Za neke teoretičare, krah realsocijalizma je predstavljao i kraj istorije antagonizama.
Za druge, otvorio je put sukobu civilizacija na kulturološkim i religijskim osnovama. Treći su u završetku Hladnog rata videli početak globalnih pomeranja, trgovinske razmene, slobodnog tržišta i stvaranja svetske države.
U kakvom svetu sada živimo, a u kakvom ćemo živeti za 10 ili 20 godina debatovali su gosti "Usijanja" politikolog Aleksandar Pavića i pravnika i ekonomiste Branka Pavlovića.
Pavić je analizirao u kakvom svetu živimo u poslednjih 30 godina, ali i to da li je pad Berlinskog zida doneo olakšanje ili probleme:
- Padom SSSR-a se poklopilo sa preuzimanjem prevlasti u američkoj spoljnoj politici tzv. neokonzervativaca. Oni su u padu Berlinskog zida videli da SAD mora da iskoristi priliku da ne dozvole pojavu novih rivala i da bi oni trebalo da budu vodeća svetska sila koja će da nameće pravila. Devedesetih godina se vodila debata u Americi oko toga da li NATO da se širi ili ne, a tada je postojala jako živa struja u Americi da se NATO ukine. Godine 1997. su doneli odluku da se NATO širi. Iz toga smo dobili agresiju nad Jugoslavijom i došli smo do rata u Ukrajini.
Potom je Pavlović objasnio ko je tada vladao svetom, Amerika ili tzv. kolektivni Zapad:
- Suštinski vlada jedna mala izdvojena grupa finansijskih moćnika. Oni kontrolišu države, a mi to kolokvijalno nazivano spoljna politika Amerike ili G7. To nema veze. Finansijski kapital je uspeo da potpuno stavi pod kontrolu političke strukture, a onda kažemo duboka država ili drugi se pominuju američkom diktatu, pričam o velikim nacijama i državama. To je tako jer je na vrhu piramide jedna struktura koja bezuslovno želi da vlada celim svetom, a njih ne interesuju nacije, države... To je jedna grupa ljudi, a ima ih stotinak.
Pavić je rekao da su glavne države EU imale više suvereniteta tokom hladnog rata nego danas.
- Ispada da su glavne države EU imale više suvereniteta u vreme Hladnog rata nego što imaju sada. Otpor je slomljen, bio je otpor američkoj invaziji u Iraku 2003. godine. Inače, još na početku raspada Jugoslavije, nisu tadašnje elite u Evropi bile zainteresovane za ratnu opciju. Čak su bile za to i da se sačuva Jugoslavija. Još tad je bilo dokumentovano nekoliko mirovnih planova za BiH koje su došle iz Evrope, a Amerika je svesno minirala - rekao je Pavić, pa nastavio:
- Tada se videlo da Amerika ne trpi konkurenciju ni unutar kolektivnog Zapada. Ona želi da bude ta koja bukvalno postaje diktator unutar kolektivnog Zapada, a navodno je trebalo da vlada demokratija. Konačno, vrh svega toga je bio oko rata u Ukrajini, kada je Amerika naterala EU da se odrekne svojih vitalnih ekonomskih interesa. Kada je Nemačka htela da pruži tihi otpor, digli su im Severni tok u vazduh.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
