Visoko poverljivi dokumenti Pentagona koji su procurili na internet poslednjih nedelja otkrili su kako SAD podjednako špijuniraju i saveznike i neprijatelje, duboko uznemirujući američke zvaničnike koji se plaše da bi otkrića mogla da ugroze osetljive izvore i ugroze važne spoljne odnose.
Jedan deo dokumenata tiče se sukoba Rusije i Ukrajine. Alarm je upaljen zbog navodnog špijuniranja predsednika Vladimira Zelenskog.
Neki od dokumenata, za koje američki zvaničnici kažu da su autentični, otkrivaju razmere američkog prisluškivanja ključnih saveznika, uključujući Južnu Koreju, Izrael i Ukrajinu.
Drugi otkrivaju stepen do kojeg su SAD prodrle u rusko Ministarstvo odbrane i rusku plaćeničku organizaciju Vagner, uglavnom putem presretnutih komunikacija i izvora, koji bi sada mogli biti u opasnosti. Ima i onih koji otkrivaju ključne slabosti u ukrajinskom naoružanju, protivvazdušnoj odbrani, veličini i spremnosti bataljona u kritičnoj tački rata, dok se ukrajinske snage spremaju da pokrenu kontraofanzivu protiv Rusa – i baš kada su SAD i Ukrajina počele da razvijaju odnos međusobnog poverenja u odnosu na deljenje obaveštajnih podataka.
Ukrajina je već promenila neke od svojih vojnih planova zbog curenja informacija, rekao je za CNN izvor blizak ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom.
Procena štete
Dokumenti su se pojavili na platformi društvenih medija Discord. U pitanju su bile fotografije zgužvanih dokumenata položenih na časopise i okruženih drugim nasumičnim predmetima, kao što su torbe. Kao da su na brzinu presavijeni i gurnuti u džep pre nego što su uklonjeni sa bezbedne lokacije, rekao je za CNN izvor upoznat sa ovakvim dokumentima.
Portparol Discorda potvrdio je u saopštenju u nedelju da sarađuju sa organima za sprovođenje zakona u istrazi.
Američki saveznici sada vrše procenu štete, pokušavajući da utvrde da li su neki od njihovih izvora i metoda ugroženi curenjem.
„Očekujemo da će SAD podeliti sa nama procenu štete u narednim danima, ali ne možemo da čekamo njihovu procenu. Upravo sada radimo svoje“, rekao je zvaničnik iz zemlje koja je deo aranžmana o razmeni obaveštajnih podataka sa SAD, koji uključuje Australiju, Kanadu, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo.
„Pretražujemo ove dokumente kako bismo otkrili da li bilo koja od obaveštajnih podataka potiče iz naše kolekcije“, rekao je zvaničnik.
Drugi zvaničnik je izrazio zabrinutost zbog procurele ratne informacije o Ukrajini. Zvaničnik je takođe istakao da je alarmantno videti jedan od dokumenata iz februara pod naslovom „Rusija-Ukrajina: Bitka za region Donbasa verovatno vodi u zastoj tokom 2023. godine“.
U dokumentu se navode izazovi u proceni „izdržljivosti ukrajinskih operacija“.
„Dobitak za Ukrajinu će biti teško postići, ali ne pomaže da se javno otkrije privatna američka procena koja ukazuje na verovatan jednogodišnji zastoj“, rekao je zvaničnik.
Špijuniranje prijatelja
CNN je pregledao 53 dokumenta koja su procurila, a čini se da su svi proizvedeni od sredine februara do početka marta.
Jedan dokument otkriva da su SAD špijunirale i Vladimira Zelenskog. To nije iznenađujuće, rekao je izvor blizak ukrajinskom predsedniku, ali su ukrajinski zvaničnici duboko frustrirani zbog curenja.
U izveštaju američke obaveštajne službe, koji potiče od obaveštajnih službi signala, kaže se da je Zelenski krajem februara „predložio udar na ruske lokacije u Rostovskoj oblasti „koristeći bespilotne letelice, pošto Ukrajina nema oružje dugog dometa sposobno da dosegne toliko daleko.
S tim u vezi, u drugom obaveštajnom izveštaju se navodi da bi Kina mogla da iskoristi ukrajinske udare na ciljeve duboko u Rusiji „kao priliku da postavi NATO kao agresora i da može povećati svoju pomoć Rusiji ako oceni da su napadi značajni“.
Razgovor između dva visoka zvaničnika
Mihail Podoljak, savetnik šefa Kancelarije predsednika Ukrajine, rekao je u petak na svom Telegram kanalu da veruje da su dokumenta koja su distribuirana neautentična, da nemaju „nikakve veze sa stvarnim planovima Ukrajine“ i da su zasnovani na „ velikoj količini fiktivnih informacija” koje širi Rusija.
Još jedan dokument opisuje, sa izuzetnim detaljima, razgovor između dva visoka zvaničnika za nacionalnu bezbednost Južne Koreje o zabrinutostima Saveta za nacionalnu bezbednost zemlje u vezi sa američkim zahtevom za municijom. Zvaničnici su zabrinuti da bi snabdevanje municijom, koju bi SAD potom poslale Ukrajini, prekršilo politiku Južne Koreje da ne isporučuje smrtonosnu pomoć zemljama u ratu.
Prema dokumentu, jedan od zvaničnika je tada predložio način da se zaobiđe politika bez njene promene – prodajom municije Poljskoj. Dokument je već izazvao kontroverzu u Seulu, a južnokorejski zvaničnici su rekli novinarima da planiraju da pokrenu to pitanje sa Vašingtonom, navodi Njujork tajms.
Zvaničnici iz drugih zemalja takođe planiraju da pokrenu to pitanje sa Vašingtonom, ali još nisu obavili te razgovore jer čekaju da vide šta će Bajdenova administracija reći o dokumentima koji su procurili u narednim danima, reklo je više diplomata.
Kako SAD menja politiku saveznika?
Obaveštajni izveštaj o Izraelu je u međuvremenu izazvao negodovanje u Jerusalimu. U izveštaju, koji je izradila CIA i koji je nabavljen od obaveštajnih službi, kaže se da je glavna izraelska obaveštajna agencija Mosad ohrabrivala proteste protiv nove vlade zemlje – „uključujući nekoliko eksplicitnih poziva na akciju“, navodi se u izveštaju.
Kancelarija izraelskog premijera je u nedelju ujutro odgovorila u ime Mosada, nazvavši izveštaj „lažnim i bez ikakvog osnova“.
„Mosad i njegovi visoki zvaničnici nisu – i ne podstiču – osoblje agencije da se pridruži demonstracijama protiv vlade, političkim demonstracijama ili bilo kakvoj političkoj aktivnosti“, navodi se u saopštenju.
Drugi poverljivi dokument, takođe dobijen od obaveštajnih službi, nudi prozor u to kako SAD procenjuju politiku svojih saveznika – i kako SAD mogu da izvrše svoj uticaj da ih promene. U dokumentu pod naslovom „Izrael: putevi pružanja smrtonosne pomoći Ukrajini“, kaže se da će Jerusalim „verovatno razmotriti pružanje smrtonosne pomoći pod povećanim pritiskom SAD ili uočenom degradacijom“ u svojim odnosima sa Rusijom.
U jednoj seriji dokumenata, navodi se da je Bugarska 23. februara izrazila spremnost da pokloni svoju flotu aviona MiG-29 Ukrajini – što je „izazov“, ocenjuje se u izveštaju, jer će Bugarsku ostaviti bez borbenih aviona za ispunjavanje misija.
Špijuniranje neprijatelja
Ogromno curenje informacija takođe otkriva da prodor SAD u rusko Ministarstvo odbrane i plaćeničku organizaciju Vagner ide dublje nego što se ranije mislilo.
Veliki deo informacija o Rusiji prikupljen je putem presretnutih komunikacija, što je izazvalo zabrinutost da bi Rusi sada mogli da promene svoj način komunikacije kako bi bolje prikrili svoje planiranje.
Ljudski izvori takođe mogu biti ugroženi. Dokumenti pokazuju da su SAD uspele da presretnu ruske planove bombardovanja, do kojih su tačno termoelektrane, električne podstanice i železnički i transportni mostovi ruske snage planirale da napadnu unutar Ukrajine i kada.
SAD su takođe uspele da presretnu rusku strategiju za borbu protiv tenkova NATO-a koji su ušli u Ukrajinu početkom aprila. Plan je „pozvao na uspostavljanje tri vatrene zone zasnovane na dometu – dugu, srednju i kratku – sa svakom zonom pokrivenom specifičnim vrstama oružja i jedinica“, navodi se u izveštaju američkih obaveštajnih službi.
Ističući zabrinutost SAD za Vagnerovu grupu, koja ima hiljade zaposlenih u Ukrajini, dokumenti govore o Vagnerovom ponovnom regrutovanju ruskih zatvorenika za borbu u Ukrajini – naglašavajući „stalni uticaj njenog lidera na Putina“, kaže se u jednom izveštaju – i planove grupe da ojačati svoje prisustvo širom Afrike i na Haitiju.
Procene o žrtvama
Dokumenti takođe pružaju uvid u brojke o žrtvama na obe strane, brojke koje je poznato da je teško tačno proceniti i koje su SAD oklevale da javno iznose detalje.
Prema jednom od dokumenata, ruske snage su u februaru imale između 189.500 i 223.000 žrtava, uključujući čak 43.000 vojnika poginulih u akciji. Ukrajina je, u međuvremenu, pretrpela 124.500 do 131.000 žrtava, sa do 17.500 poginulih u akciji, navodi se u izveštaju.
Međutim, procurela dokumenta se već šire za dezinformacija, kažu analitičari. Dokument sa brojevima žrtava, na primer, izmenjen je poslednjih nedelja kako bi se više nego prepolovio broj mrtvih u Rusiji, pre nego što se proširio na proruskim Telegram kanalima.
Upitan o informacijama koje kruže na Tviteru i Telegramu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak za CNN da „nema ni najmanje sumnje u direktnu ili indirektnu umešanost Sjedinjenih Država i NATO-a u sukob između Rusije i Ukrajine“.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
