SAD pokušavaju da poprave odnose sa ključnim saveznicima, nakon što su procureli dokumenti Pentagona u kojima se tvrdi da je Vašington špijunirao prijateljske nacije, uključujući Južnu Koreju i Izrael.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao je u utorak sa svojim južnokorejskim kolegom, pošto su zvaničnici u Seulu negirali mogućnost da je kancelarija predsednika mogla da bude izvor informacija o prodaji južnokorejskog oružja SAD.
Otkrivanje visoko poverljivog materijala predstavlja najgore kršenje nacionalne bezbednosti Vašingtona u mnogo godina i uključivalo je detalje o nedostatku municije u Ukrajini i metodama prikupljanja američkih obaveštajnih podataka korišćenih protiv Rusije.
U dokumentima, uključujući i neke očigledno zasnovane na internim diskusijama među najvišim južnokorejskim bezbednosnim zvaničnicima, tvrdi se da je Seul zabrinut da bi artiljerijske granate koje idu za SAD mogle da nađu put do Ukrajine. Mogućnost da bi južnokorejsko oružje mogla da koristi Ukrajina bila bi duboko problematična za predsednika Jun Suk Jeola, jer bi prekršila dugogodišnju politiku zemlje – koju podržava većina glasača – da ne izvozi oružje u zemlje u ratu, piše Gardijan.
Zvaničnici su u utorak, međutim, pokušali da umanje značaj dokumenata Pentagona, čija autentičnost nije potvrđena. Junova kancelarija je saopštila da je početna istraga zaključila da su "male šanse" da su interni razgovori presreli američki obaveštajni zvaničnici, saopštila je novinska agencija Jonhap.
Kim Tae-Hjo, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Južne Koreje, tvrdio je da su informacije dobijene iz internih diskusija „neistinite“ i da su „izmenjene“.
„Dve zemlje imaju istu procenu – da je veliki deo otkrivenih informacija izmenjen“, rekao je Kim.
U predmetnom dokumentu bez datuma navodi se da je Južna Koreja pristala da proda artiljerijske granate kako bi pomogla SAD da popune svoje zalihe, insistirajući da bi „krajnji korisnik“ trebalo da budu SAD. Međutim, dodaje se da su visoki južnokorejski zvaničnici zabrinuti da bi Vašington preusmerio granate na Ukrajinu.
Kim je insistirao da spekulacije da SAD špijuniraju Južnu Koreju – ključnog saveznika i domaćina 28.500 američkih vojnika – neće naštetiti bilateralnim odnosima.
„SAD su zemlja sa najboljim obaveštajnim kapacitetima na svetu i od (Junove) inauguracije delimo obaveštajne podatke u skoro svakom sektoru“, rekao je on.
Neki analitičari sugerišu da bi curenje više od 100 visoko poverljivih američkih dokumenata moglo biti samo „vrh ledenog brega“, upozoravajući da bi SAD mogle da očekuju više štete po svoju reputaciju i svoje odnose sa saveznicima.
U jednom dokumentu, označenom strogom tajnom iz ažuriranih informacija CIA od 1. marta, kaže se da je izraelska obaveštajna agencija Mosad ohrabrivala svoje oficire da učestvuju u protestima protiv planova izraelske vlade da oslabi nezavisnost pravosuđa. Izraelska vlada je negirala da je Mosad bio umešan u demonstracije.
Drugi dokument, datiran 23. februara i označen kao tajna, detaljno opisuje kako će ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane S-300 iz sovjetske ere biti iscrpljeni do 2. maja po trenutnoj stopi korišćenja.
Šef australijskih odbrambenih snaga, general Angus Kembel, opisao je navodna curenja informacija kao "potencijalno štetna" i rekao da bi njihovo širenje moglo da potkopa poverenje između saveznika. Ponavljajući komentare portparola američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džona Kirbija koji je rekao da informacije koje su procurile „nemaju veze... na naslovnim stranicama novina ili na televiziji“, Kembel je rekao da postoji bezbednosni imperativ da se neke informacije čuvaju u tajnosti.
„Postoji nacionalni interes u zaštiti nekih informacija“, rekao je on istraživačkom centru Lovi Instituta u Sidneju.
Do curenja informacija došlo je dve nedelje pre nego što bi Ioon – konzervativac koji je zauzeo tvrd stav prema severnokorejskom programu nuklearnog oružja – trebalo da održi razgovore sa Džoom Bajdenom u Vašingtonu.
Oni takođe podvlače diplomatski nespretan stav Seula o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Iako se pridružila međunarodnim sankcijama protiv Kremlja i pružila nesmrtonosnu pomoć Kijevu, Južna Koreja je prestala da šalje oružje, pozivajući se na domaće zakone koji zabranjuju slanje oružja u ratna područja.
Međutim, kritičari su optužili Juna da pokušava da zaštiti južnokorejski izvoz u Rusiju, čija joj je podrška potrebna da izvrši pritisak na Severnu Koreju.
Ankete pokazuju da birači podržavaju Ioonov stav o izvozu oružja. U anketi koju je sproveo Galup Koreja prošlog juna, većina Južnokorejaca je rekla da bi vlada trebalo da pruži samo nesmrtonosnu pomoć Ukrajini. Anketa je pokazala da 72 odsto kaže da bi pomoć trebalo da bude ograničena na medicinsku, hranu i drugu nevojnu pomoć, dok je samo 15 odsto reklo da bi Seul takođe trebalo da pošalje oružje u Kijev.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
