Ruski T-90A osvanuo je u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ukratko ovako izgleda vestica o tome koja se pojavila na društvenim mrežama, gde se vidi zraobljeni ruski tenk na vučnom vozu negde u Lujziani.
Tenk je slikan na jednom parkingu za teretne kamione i slika je odmah osvanula na mrežama.
Naime, u pitanju je ruski tenk T-90A koji su zarobil ukrajinski vojnici prošle godine. Prema jednoj informaciji u Sumskoj oblasti, a u drugoj koja je najtačnija kod Kupjanska-Harskovska oblast u jesenjoj ofanzivi. Naime tenk je zarobljen 25. septembra 2022
Navodno je pripadao 27. Gardijske motorizovane brigade, a kasnije je postao deo inventara 92 mehanizovane brigade koja je bila stacionirana u Kurlivki.
Pretpostavka je da je tenk prebačen na ispitivanje i poveru pre svega aktivnog sistema zaštite, radio uređaja, elektornike i testiranja, s obzirom da je veliki deo opreme ovog tenka sličan sa verzijom tenka T-72B3.
Inače ovo je prvi put da jedan tenk T-90 bude viđen u SAD. Do sad SAD su još od sredine 1960 tih za potrebe OPFOR-a nabavljeni tenki T-55, T-62, T-72, T-80, T-64, BTR-60,70, 80, PT-76, BRDM-2, a sad i T-90. Doduše bilo je nekih ranije nagoveštaja da su Amerikanci došli u posed tenka T-90, ali je to bio tenk na nadovavanje, a ne pravi.
Inače valja dodati da su Amerikanci u SAD prebacili i jedan tenk M-84, koji su Iračani zaplenili za vreme invazije na Kuvajt 2. avgusta 1990 u tenkovskoj školi u Džahri i odvezli ga u Irak. Taj tenk se često mogao da se vidi na vojnoj paradi u Bagdadu tokom 1990 tih. Američka vojska je po okupaciji 2003 zarobila nekoliko tenkova M-84A i prabacila ih transportnim avionima C-17 u SAD. Jedan od njih se nalazi u bazi Fort Hood u Teksasu gde se nalazi i komanda OPFOR.
O tenku T-90
Iskustvo iz operacije „ Pustinjska oluja“ - kada su se irački tenkovi sovjetske proizvodnje bili nemoćni pred američkim uticalo je da se ruski vojni i državni vrh opredeli se za modernizaciju velikog broja tenkova, koje se imali u svom naoružanju.Tako su se opredelili da za novi model tenka oznake T-90 iskoriste telo tenka T-72B na koje su ugradili kupolu sa modela tenka T-80U. Novi model pod imenom T-90 u javnost je videla prvi put 1995. godine.
Priča o razvoju ovog tenka započela je u Nižnjem Tagilu u fabrici „ Uralvagonzavod“, koji je postao je poznat širom sveta po najboljim sovjetskim tenkovima T-72. Kraj hladnog rata i okončanje trke u naoružanju odrazilo se i na proizvodnju tenkova. Pored velikog broja proizvedenih tenkova, postojala su čak tri glavna borbena tenka, što je predstavljalo pravu noćnu moru za obuku i logistiku (različiti motori, transmisije, sistem za upravljanje vatrom SUV) i konačno nateralo novu Rusku armiju na racionalizaciju. Trebalo se odlučiti za jedan tenk. Kako je Harkovski biro ostao u Ukrajini, Rusi su svoj izbor zaustavili na T-80U i T-72, koji je u poslednjoj varijanti dekretom Borisa Jeljcina iz marketinškig razloga preimenovan u T-90.
Kao i svi ruski tenkovi novije generacije, i T-90 ima identičnu koncepciju, sa ekstremno malom unutrašnjom zapreminom radi postizanja što boljeg oklopa, tročlanu posadu sa upravnim odeljenjem napred, borbenim u sredini i pogonskim pozadi.
Osnovno naoružanje tenka je modifikovani top kalibra 125 mm 2A46M1 sa glatkom cevi, stabilisan u obe ravni i sa mogućnošću zamene cevi bez podizanja kupole. Brzina gađanja iznosi 6-8 metaka u minuti, a borbeni komplet ima 43 metka. Top se puni automatski, a pokreće se elektrohidraulično.
Za top se korsiti standardna ruska municija: trenutno-fugasna, pancirno-potkalibarna, kumulativna i tempirna ( SGPE), kao i protivooklopne vođene rakete 9M119 i 9M119M. Za top je razvijena i modernizovana potkalibarska municija ZUBK-29 i ZUBK-29M, sa tandem kumulativnom bojevom glavom i unutrašnjom oblogom od osiromašenog uranijuma, projektili 3BM-32 i 2BM-42 sa jezgorm od tungustena ili osiromašenog uranijuma i kasetni projektili sa elektornskim distancionim upaljačem i bojnom glavom u koju su ugrađeni metalni fragmenti - čelične kuglice, štapići ili kockice.
Pomoćno naoružanje tenka čine mitraljez PKT 7,62 mm, spregnut topom i PVO mitraljez NSVT kalibra 12,7 mm, sa kojim se upravlja iznutra preko dnevno-noćne nišanske sprave agat-SR koja je u borbenim uslovima u urbanom područiju veoma korisna. Za stvaranje dimne zavese koristi se 12 bacača dimnih kutija kalibra 82 mm, a zadržan je i generator gasa na izduvnom sistemu motora.
Sistem za upravljanje vatrom 1A45T u njegov sastav ulaze: sistem za navođenje protivoklopnih raketa, osmatračko-nišanski uređaji komandira tenka i nišandžije i termovizijski sitem «agava-2». Osmatračko nišanski uređaj komandira tenka omogućava osmatranje bojišta, dvojno navođenje naoružanja i gađanje iz topa i spregnutog mitraljeza. U nišanskim spravama nalaze se dva dnevna i jedan pasivno-aktivni kanal za noć. Vozač tenka za osmatranje bojišta danju ima jedan dovdelni širokougaoni periskop, a za noć pasivno-aktivni periskop.
U tenk T-90 vraćen je četverotaktni, višegorivni, turboprehranjivani i tečnošću hlađeni dizel motor V-84S, maksimalne sange 618 KW.
Specifična snaga tenka je 19,98KW/t, a najveća brzina je 60 km/h. Autonomija kretanja je 500 do 650 km, a u rezervoar staje 1840 litara goriva. Motor je prilagođen za rad u svim ekstremnim uslovima.
Nova vezija tenka T-90 koja je prikazana 1999. godine - za razliku od prethodnih serija ovog tenka - ima potpuno novu kupolu nastalu zavarivanjem valjanih ploča pancirnog čelika, što je konačan raskid sa tradicionalnom ruskom metodom livenja kupole. Time se dobila ravnomerna oklopna zaštita na čelu i veća sloboda ugradnje kompozitnog oklopa.
Spoljašnju stranu tenka obavija oklop « kontakt 5» sa novim ERA oklopom, čime je nivo zaštite povećan na oko 920 mm, a značajno je da je debljina oklopa oko topa povećana sa 280 na 480 mm. Neki T-90 dobili su pokriven i zadnji deo oklopom pod imenom « slat» rešetkasti deo, koji je u stavri ruski izum nastao tokom avgansitanskog rata na oklopnim transporterima.
Aktivna zaštita tenka pojačana je ugradnjom sistema TSU-1/2 « štora». Sistem "štora" pripada kategoriji protivelektonskih mera za zaštitu tenkova. Osnosvu njenog automatskog i poluatomatskog ili ručnog režima rada čini presretanje laserskog snopa većine protivoklopnih raketa druge generacije lansiranih sa zemlje ili vazdušnog prostora: mil, tov, dragon, maverik, helfajer itd. Sistem "štora" čine elektrooptički ometači, indentifikatori laserskog ozračenja, bacači dimnih kutija sa posebnim aerosolnim brzoraspršavajućim dimnim minama i sistemska kontrolna jedinica.
Ruska armija je sa uvođenjem tenkova serije T-90 započela 1996. godine kada je njime opremljen jedan puk 21. gardijske mehanizovane divizije sa 94 vozila i 5. bataljon tenkovske divizije sa 34 tenka. Bataljon elitne Tamanske mehanizovane divizije dobio je 2005. godine 17 T-90 koji su postali operativni 2006. Sa ambicijom da do kraja 2011. svake godine po jedan bataljon dobije 31 tenk T-90S čime bi se broj tenkova serije T-90 popeo na 125, T-90, a 2017. ukupno - na 342.
Kurir.rs/A.Mlakar
