Izraelska policija ograničiće broj vernika koji planiraju da na Veliku subotu prisustvuju pravoslavnoj proslavi Uskrsa u Hramu vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu, što je izazvalo gnev verskih lidera, koji su najavili da neće sarađivati s vlastima, piše Rojters.
Velike gužve očekuju se u subotu u Starom gradu, a policijskim restrikcijama broj vernika trebalo bi smanjiti na petinu. Kako kažu, razlog je bezbednost pravoslavaca, kao i muslimana i Jevreja koji tog dana imaju svoje praznike.
Po običaju
Međutim, odluka da se ograniči pristup ceremoniji prizivanja Blagodatnog ognja, jednog od najvažnijih prazničnih običaja u Jerusalimu, razgnevila je crkvene lidere, koji optužuju izraelske vlasti da time krše prava i slobode lokalnih hrišćanskih zajednica. Žaleći se na najavljene oštre mere, oni su rekli da neće sarađivati s policijom.
- Nastavićemo da održavamo običaje, i ceremonija će biti održana po običaju koji postoji već dva milenijuma. Svi koji žele da prisustvuju su pozvani - navedeno je u saopštenju jerusalimskog patrijarha, Kustodije Svete zemlje i Jermenskog patrijarhata.
Prizivanju Blagodatnog ognja obično prisustvuje oko 10.000 vernika, ali će ove biti dozvoljeno da u hram uđe 1.800, a da oko njega bude 1.200 ljudi. Prema verovanju, Blagodatni oganj svake godine na Veliku subotu, dan pre Uskrsa, javlja se u Kuvukliji, maloj kamenoj kapeli koja čini ostatak pećine u kojoj je bilo položeno telo Isusa Hrista i u kojoj je vaskrsao.
Prvi oganj na svoju sveću prima jerusalimski patrijarh, a onda ga predaje ostalima i vrlo često se raznosi po pravoslavnim zemljama, pa je tako bio i u Srbiji pre nekoliko godina.
Razrešenje grehova
- Svake godina na Veliku subotu, upravo na onaj dan između golgotskog raspeća na Veliki petak i Vaskrsa Sina Božjeg u nedelju, u Jerusalimu na zemlju s neba silazi Blagodatni oganj.
To je dan koji je telo Gospoda, koliko možemo znati, provelo upravo tu, u grobu, u Kuvukliji. Dan koji je svet proveo "bez Boga", žrtveno postradalog na krstu za razrešenje grehova sveta. Blagodatni oganj tokom prvih minuta apsolutno ne pali i ne peče.
Tek posle postaje uobičajeni, stihijski, materijalni - navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve. Kako navode, o Blagodatnom ognju pisali su još Grigorije Niski i Jevsenije u četvrtom veku.
Prema predanju jerusalimske crkve, bilo je pokušaja drugih crkava - Rimokatoličke u vreme krstaških ratova i Jermenske u 16. veku - da prizovu Blagodatni oganj, ali to nisu uspeli. Iako su mnoge pravoslavne crkve prešle na gregorijanski kalendar, Uskrs kao klizni praznik po dogovoru sve slave istog dana.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
