GASTRODIPLOMATIJA: Evo šta Putin služi najvažnijim gostima, Si Đinping dobio palačinke sa prepelicama, Makron srnetinu sa kupinom

Nacionalna kuhinja je oduvek bila značajna u diplomatiji, jer se mnoge važne odluke donose ne samo za pregovaračkim stolom, već i na večeri

Crvena vina sa divljači i palačinkama, bela sa jelima od morskih plodova.

"Kineske vlasti sada aktivno razvijaju svoje vinarstvo, tako da su čelnici država imali o čemu da razgovaraju u ovoj oblasti“, rekao je Leonid Gelibterman, predsednik Međunarodnog centra za vino i gastronomiju.

Objasnio je šta svako jelo simbolizuje.

Dakle, predjelo dalekoistočnim morskim plodovima je podsetnik na geografsku blizinu Kine i Rusije. Palačinke sa prepelicama i pečurkama predstavljaju posvećenost ruskim tradicijama, jer se ove ptice dugo služe na svečanim prijemima na najvišem nivou.

Olenina je nagoveštaj ekonomske saradnje. Kineske kompanije pokazuju interesovanje za kupovinu ovog mesa iz Jakutije i Jamala.

Nar u Kini simbolizuje obilje, plodnost, brojno potomstvo i srećnu budućnost. Na meniju je bio šerbet od ovog voća.

Konačno, desert „Ana Pavlova“, nazvan po velikoj ruskoj balerini, podsećao je na ruska međunarodna kulturna dostignuća.

Šta je Makronu pripremljeno

Francuski predsednik Emanuel Makron je 2022. godine počašćen ribljom čorbom od pet vrsta riba, što simbolizuje bogatstvo ruske prirode i njenu moć.

„Ovo je tradicionalno rusko jelo, ali delimično izmenjeno u 19. veku pod uticajem francuske kuhinje“, kaže Gelibterman.

Poslužene su i natopljene jabuke sa langošima - ovo je susret ruske kuhinje sa francuskom.

Jesetra sa izraelskim ptitimom, divljač sa slatkim krompirom i kupinama neočekivane su kombinacije koje oličavaju multikulturalnost.

Torta od kruške je francuski klasik. Desert je čak uključen i u ispitna jela za lokalne poslastičare. Poslužujući kolač od kruške, Kremlj je pokazao da Rusi poznaju i vole tradiciju Francuske.

„Opšta ideja menija je, po mom mišljenju, demonstracija interakcije kultura. Zanimljiv je izbor vina: Krasnodarska teritorija, ali sa evropskim sortama. Šardone se smatra francuskim. Ali crveno dolazi iz Italije. Možda je postojao nagoveštaj da ako Francuska neće postati dobar partner, biće i drugih“, sugeriše Gelibterman.

Diplomatija kašike i viljuške

Sam termin „gastronomska diplomatija“ je relativno novijeg datuma. Uveo ga je časopis The Economist 2002. godine kada je opisivao Globalni tajlandski program tajlandske vlade, čiji je cilj promocija zemlje kroz nacionalnu kuhinju.
Slični programi sada postoje u mnogim zemljama. U Rusiji još ne postoji, ali je RANEPA već pokrenula poseban kurs o gastrodiplomatiji.

"Ova oblast zahteva specifična znanja i veštine. Studenti izučavaju teoriju diplomatije i protokola, međunarodni bonton za stolom, menadžment, marketing i PR. Imaju važan posao na jačanju imidža zemlje. I to se ne odnosi samo na diplomatske prijeme, već takođe na promociju ruskih proizvoda i pića na svetskom tržištu“, objašnjava Irina Lvovna Timonina, profesor, naučni direktor Fakulteta za međunarodne odnose Instituta za biznis i poslovnu administraciju.

Pored predavanja, studenti posećuju ambasade i nacionalne restorane, komuniciraju sa diplomatama i kuvarima.

U sovjetsko vreme kuvari iz Kremlja su takođe vodili računa o diplomatskim suptilnostima. Više od 30 godina Viktor Beljajev je zadužen za najvažniju kuhinju. Legendarni kuvar, znao je sve o ukusima svetskih lidera koji su došli u Moskvu.

"Fidel Kastro je mogao da pojede nekoliko pilića. Indira Gandi je volela ruske palačinke sa džemom od ogrozda, a Margaret Tačer me je iznenadila kada je pojela čak šest palačinki (palačinki sa skutom) i onda lično došla da mi zahvali", rekao je Beljajev.

Ričard Nikson je bio ljubitelj pržene ribe i esteta.

„Prilikom prve posete, sat vremena je fotografisao prelepa jela, a onda nije dotakao nijednu šaru, jeo je samo parče telećeg mesa“, priseća se kuvar.

Na najvišem nivou, bukvalno sve se uzima u obzir, uključujući starost i ishranu gostiju: nema sumnjivih proizvoda. Na primer, šumske pečurke su isključene (samo staklenički šampinjoni), riba i meso - bez kostiju.

Sada, prema Beljajevu, stolovi su okrugli, hrana se servira u porcijama u tanjirima, voće se seče, dodaju se bobice.

Što se tiče alkohola, dominira vino – uglavnom rusko.

Jedna stvar se ne menja: meniji se uvek kreiraju sa smislom.

(Kurir.rs/RIA Novosti)