Predsednici Izraela, Nemačke i Poljske poručili su danas iz Varšave na 80. godišnjicu Ustanka u Varšavskom getu da su dužni ustanicima i žrtvama nemačkih zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu da kažu zajedno "nikada više" a ta lekcija znači takođe to da u Evropi nema više nikada mesta za ubilački rat kakav je povela Rusija napadajući Ukrajinu.
"Kada bi neko ustanicima i Jevrejima u getu tada šapnuo u uvo da ćemo ovde stajati zajedno, predsednici Izraela, Nemačke i Poljske da im odamo poštu govoreći isto: nikad više", kazao je ispred Spomenika herojima geta predsednik Izraela Izak Hercog.
Predsednik Izraela apelovao je da se i danas zajedno svet bori protiv svih manifestacija rasizma i antisemitizma iz sve snage a da je zajednička odgovornost i obaveza da se sećanje na Ustanak u Varšavskom getu prenosi dalje na nove generacije.
"Teško je da vam se danas kao Nemac obratim sa ovoga mesta. Stravični zločini koje su Nemci tu izvršili ispunjavaju me dubokim stidom a zahvalnošću to što mogu da učestvujem u obeležavanju ove godišnjice kao prvi predsednik Nemačke. Tu sam da kažem da mi Nemci jesmo svesni odgovornosti, svesni misije koju su nam predali preživeli. Naša odgovornost za istoriju nema kraja", kazao je nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer.
Predsednik Nemačke podsetio je da su njegovi sunarodnici u Drugom svetskom ratu ubijali na tako okrutan način, počinili zločine protiv čovečnosti, Holokaust, ubijali tako neljudski da svako ostaje bez reči.
"Stojim pred vama i molim za oproštaj za zločine koje su ovde počinili Nemci. Mnogi ljudi uprkos tim zločinima podarili su nama, Nemcima, pomirenje, dar koji nismo mogli da očekujemo i nismo smeli da očekujemo. To je čudo posle zločina bez presedana", rekao je nemački predsednik.
Štajnmajer je upozorio da je najvažnija lekcija iz istorije i ustanka u getu poruka nikad više i da je to parola na koju se oslanja današnja Evropa.
"Nikad više znači da u Evropi nema mesta za varvarski rat kakav vodi Rusija u Ukrajini. Nikad više znači da stojimo uz Ukrajinu. Nikad više znači da mi, liberalne demokratije, jesmo snažni kada delamo zajedno i u slozi. Mi Nemci preuzimamo tu odgovornost za odbranu slobode i mira. Odgovornost za zločine prošlosti i za našu zajedničku budućnost", rekao je predsednik Nemačke.
Predsednik Poljske Andžej Duda naglasio je da su mladi Jevreji, njih oko 1.500 koji su digli ustanak 19. aprila 1943. godine ali i oni Jevreji koji nisu dozvolili da ih milom odvuku, radije su živi izgoreli u zapaljenim zgradama, zajednički junaci i Izraela i svih Jevreja u svetu ali i Poljaka.
"To nije bila borba za život, bila je to borba za dostojanstvo, dostojanstvenu smrt pod njihovim uslovima, borba za slobodu odlučivanja o sebi ali i odmazda za bol i stradanja najbližih. Neka svako u Poljskoj pamti da svako ko seje mržnju, ko gazi drugog čoveka gazi po grobovima heroja geta, gazi po grobovima svih onih koji su pomagali i grobovima svih koji pomažu progonjenima i zato ih ubijaju", kazao je je poljski predsednik.
Najveći jevrejski ustanak tokom Drugog svetskog rata i prvi veliki u okupiranoj Evropi diglo je u Varšavskom getu oko 1.500 slabo naoružanih ustanika koji su skoro mesec dana uspevali da pružaju otpor tenkovima, artiljeriji i trupama od oko 2.000 vojnika Vermahta, trupa SS i pomoćnih ukrajinskih, litvanskih i letonskih jedinica.
U trenutku izbijanja Ustanka u bunkerima i skrovištima u getu u kojima su se krili od transporta u logore nalazilo se oko 56.000 Jevreja, pošto je oko 20.000 uspelo tajno da se prebaci na "arijsku" stranu Varšave.
Tokom borbi poginulo je oko 6.000 žitelja geta, 7.000 su ubili nemacki vojnici, isto toliko odvukli u Treblinku, dok je preostalih oko 36.000 Jevreja završilo u logorima smrti Aušvic i Majdanek.
Nemci su nakon gušenja ustanka 16. maja 1943. godine digli u vazduh u znak odmazde Veliku sinagogu.
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
