POSLE MAKRONA I BRAZILAC ZA PREKID RATA! EU i SAD ljuti na brazilskog predsednika zbog Ukrajine: Nema "lule mira" s Lulom

Italijanski list "Republika" je obelodanio da francuski predsednik Emanuel Makron uveliko priprema mirovni plan za Ukrajinu, "koji se suštinski oslanja na podršku Pekinga", dakle da Kina ubedi Rusiju da na to pristane.

Zbog ovoga "nema lule mira s Lulom", napisao je jedan komentator u EU posebno ukazujući na to da je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi ljutito reagovao izjavom da predsednik Brazila Lula da Silva ''poput papagaja koristi rusku i kinesku propagandu...sugerišući da SAD i Evropa nekako nisu zainteresovane za mir, ili da delimo odgovornost za rat".

Lula da Silva je na to uzvratio da je Brazil "osudio kršenje teritorijalne celovitosti Ukrajine, ali brazilska vlada se zalaže za političko rešenje tog sukoba pregovorima".

Rimski dnevnik "Republika" se poziva na izvore Jelisejske palate i prenosi da je Pariz o mirovnom planu za Ukrajinu već počeo konsultacije s vlastima u Rimu. Kineski predsednik Si Djinping je francuskog kolegu Makrona prilikom nedavnih razgovora u Pekingu pozvao da upriliči mirovni plan za Ukrajinu, što se protumačilo i kao kineski pristanak da u tom slučaju izvrši uticaj na Moskvu da na to pristane, ali i da prihvati zahtev Zapada da Kina neće isporučivati oružje Rusiji.

Makrona su oštro kritikovali Vašington i neki partneri u EU, posebno SAD bliske Poljska i baltičke zemlje, zbog izjava da su nužni prekid rata i mirovni pregovori Kijev-Moskva, a naročito to da EU ne treba da sledi Ameriku oko sukoba s Kinom oko Tajvana.

A, kako objašnjava "Republika", "evo zašto je Evropa najpre slavila pobedu demokrate Lule na izborima u Brazilu, dok je sad postao ‘problem’ posebno zbog odluke Brazila da ne isporučuje oružje Ukrajini, jačanja trgovine s Kinom i rešenosti da se Moskva ne porazi po svaku cenu -’setimo se Nemačke’", upozorio je Lula, misleći na tešku odmazdu sila pobednica u prvom svetskom ratu što je podjarilo revanšizam i dolazak Hitlera na vlast u Nemačkoj.

Španski list "Pais" ukazuje i na to da je Lula da Silva napravio vidan otklon od očekivanja Vašingtona i EU kad je u Pekingu izjavio da "Brazil želi da odnosi s Kinom budu više nego samo trgovina".

Brazilski predsednik je u suštini potvrdio da je za stvaranje novog multilateralnog svetskog poretka s jednakim pravilima, u kojem će i zemlje u usponu izvan zapadnog bloka imati važnu reč i kad je bezbednost i kad je ekonomija u pitanju. Lula da Silva je u Pekingu poručio: "Zašto države treba da budu vezane za dolar? Zašto ne bismo koristili naše valute? Zašto ne napravimo nešto novo? Čija ideja je bila od starta kada su kada su napušteni zlatni standardi, da bi dolar trebalo da bude glavni, a ne juan, real ili pezos".

"Pais" primećuje da je to brazilski predsednik rekao na sastanku u sedištu Nove razvojne banke (NDB), koju je formirala organizacija BRIKS ;(Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika).

Mediji u EU primećuju da se je brazilski predsednik izbegao tugaljivo pitanje zaoštravanja i pretnje oružanim sukobom Amerike i Kine oko Tajvana i navode da je, naprotiv, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok prošlog petka u Pekingu upozorila da bi "vojna eskalacija u Tajvanskom moreuzu bila scenario katastrofe za ceo svet".

Ministar spoljnih poslova Kine Ćin Gang je odbojno, kako je preneseno, reagovao na kritike nemačke ministarke i odgovorio da je ostrvo deo Kine, a da „ono što Kini najmanje treba to su učitelji sa Zapada.“ Dok se u Vašingtonu već prave i ratni planovi za odbranu Tajvana od, kako se to vidi, priprema Kine za moguću invaziju na to ostrvo, u Evropskoj uniji preovladava stav da s Kinom, jako važnim ekonomskim partnerom, mora da se nadje zajednički jezik, ali i da se EU obezbedi od nelojalne kineske trgovinske konkurencije i naročito smanji ogroman deficit EU u trgovini s Kinom.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel je upravo u Evropskom parlamentu obrazložio da je za EU Tajvan jako važno pitanje zbog toga što se polovina svetske trgovine odvija kroz tajvanski moreuz i zato što Tajvan proizvodi polovinu svetskih potreba za mikročipovima bez kojih ne bi opstala ni civilna ni vojna industrija i na Zapadu.

Otud, po rečima Borela, mora da se razgovara i sa Kinom koja odlučno stavlja do znanja da želi da uspostavi novi svetski poredak zajedno sa zemljama izvan upliva Zapada.

Borel je, što možda odražava i neku promenu medju partnerima unutar Unije, podržao stavove francuskog predsednika Makrona oko toga da EU ne treba da bespogovorno sledi SAD u sporu s Kinom oko Tajvana, već i da treba da poradi na stvaranju "strategijske autonomije" EU.

Visoki predstavnik EU je rekao da to nikako ne znači da se traži alternativa za odnose EU sa SAD i NATO, već je naglasio da će time svi ojačati ; "jer ni SAD niti NATO ne mogu preuzeti odgovornost da rešavaju sve bezbednosne krize koje ugrožavaju Evropu...koja mora izgraditi sopstvene kapacitete".

Kurir.rs