Istoričari procenjuju da je u Osmanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena, što stručnjaci smatraju prvim genocidom 20. veka.
Pre sto osam godina, 24. aprila 1915. godine, turski ministar unutrašnjih poslova Mehmet Talat-paša naredio je hapšenje šesto istaknutih jermenskih intelektualaca, poslovnih ljudi i verskih lidera u Istanbulu. Tri dana kasnije, oni su upućeni u grad Diarbekir, ali tamo nikada nisu stigli. Sprovodnici su ih pobili u putu...
Mesec dana kasnije, tačnije 27. maja, Talat-paša potpisao je "zakon o preseljenju stanovništva" koji se odnosio na Jermene u svim delovima carstva. Deportacija je, međutim, značila isto što i smrt. Nemački ambasador u Turskoj 7. jula 1915. poslao je telegram u Berlin: „Okolnosti i način deportacija pokazuju da je cilj turske vlade uništenje jermenske rase u turskom carstvu“.
A kada je u septembru iste te godine ambasador SAD u Carigradu Talat-paši rekao da će jednog dana snositi odgovornost za izvršeni zločin, Talat mu je cinično uzvratio: „Pred kim da snosim odgovornost, nema više Jermena! Uradio sam za tri meseca više nego sultan Hamid za tri decenije.“
Otomansko carstvo, naime, i sultan, želeli su etički čistu Malu Aziju i Anatoliju, gde je živelo dva miliona Jermena. Povod za akciju 1915. bio je strah Otomanskog carstva, koje je bilo u savezu sa Nemačkom tokom Prvog svetskog rata, da će ruski car Nikolaj II, koji je težio da njegova zemlja izađe na Bosfor, pobuniti Jermene iz istočnih delova zemlje koji su se graničila sa ruskim carstvom.
Enver paša, jedan od ključnih ljudi u Istanbulu, i uz Talat-pašu i Džemal-pašu, deo trijumvirata na vlasti, kazao je tada da je netursko stanovništvo nalik "tumoru koji treba odstraniti sa tela"...
"Preseljenje' je eufemistična reč za slanje ljudi pešice hiljadama milja u pustinje u kojima skoro da nema uslova za život, tako da je to bila neka vrsta smrtne presude za ogromnu većinu ljudi", kaže Tomas de Val, autor knjige "Velika katastrofa: Jermeni i Turci u senci genocida".
Ne samo muškarci, nego i žene, starci i deca, pola miliona njih, poslati su na dugi marš kroz sirijsku pustinju. Smrt od gladi, bolesti ili noža izbeglo je samo deset do dvadeset hiljada!
U diplomatskim izveštajima i usmenom predanju koje se kasnije prenosilo, navode se mnogi detalji ovog zločina, a arhive su pune fotografija. Učešće u ubijanju Jermena za većinu Turaka, posebno za one koji su nosili uniformu, bilo je pitanje časti, nešto čime se trebalo ponositi. Na svim javnim mestima, širom Osmanlijske imperije, na raskršćima i trgovima moglo se videti kolje pobodeno u zemlju na čijem su vrhu bile odsečene jermenske glave.
Po podacima čuvenog nemačkog teologa i humaniste Johanesa Lepsiusa broj žrtava Jermena u Osmanskom carstvu iznosio je milion i po, dok je 500 hiljada Jermena završilo u izbeglištvu...
Priznavanje genocida
Sporo probijanje istine
Prvo priznanje kojim su masovni zločini nad Jermenima u osmanskom carstvu označeni kao „zločin protiv čovečnosti” potvrdile su donošenjem zajedničke deklaracije države saveznice u Prvom svetskom ratu — Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija i Francuska — a deklaracija je zvanično donesena 24. maja 1915. godine.
Do kraja 2017. 29 svetskih država je na najvišem nivou priznalo Genocid nad Jermenima, a masovna ubistva Jermena kao zločin genocida prvi je priznao i javno osudio parlament Urugvaja.
Američki predsednik Džozef Bajden priznao je 24. aprila 2021. masakr na Jermenima za vreme Otomanskog carstva 1915. godine kao genocid, čime je postao prvi lider SAD koji je genocidom označio smrt oko 1,5 miliona Jermena.
Srbija nije zauzela zvaničan stav o ovom pitanju.
Gušenje istine
Jači od Ramba
Tridesetih godina prošlog veka nemački pisac Franc Verfel objavio je roman o zločinu nad Jermenima "Četrdeset dana Musa-Daga". Knjiga je uskoro postala bestseler, pa je ubrzo Holivud otkupio prva na snimanje filma. Turska diplomatija, međutim, uspevala je decenijama da to osujeti, pa je film, sa Kabirom Bedijem, po ovom romanu snimljen tek 1982. godine. Na nesreću, ispao je loš, a prava na drugu verziju kupio je Silsvester Stalone. "Turska fondacija za borbu protiv nezasnovanih tvrdnji o genocidu" (ASIMED) kampanjom na intrenetu onemogućial je i "Ramba"...
Ne priznaju
I nobelovac na meti
Turskom nobelovcu Orhanu Pamuku je u otadžbini 2005. suđeno zbog "uvrede Turske" nakon što je jednom švajcarskom magazinu izjavio: "Milion Jermena i 30.000 Kurda je ubijeno u ovoj zemljji i niko osim mene se ne usuđuje da o tome govori". Optužnica protiv njega je kasnije odbačena, ali Turska je uporna u negiranju genocida.
Momčilo Petrović
NE PROPUSTITE
